ФОТО: Прослава Дана уједињења 1935 у Пљевљима
- Читаоница је била снабдевена различитим соколским, политичким, економским, поучним и забавним дневницима, недељницима, часописима и илустрацијама, што су све добровољно уступала поједина браћа и пријатељи друштва. У дворани је била смештена друштвена библиотека.
- Основан је засебан огранак за омладину и децу.
- Оснивање Дечје библиотеке била је потреба друштва. Код деце се показао велики интерес за читање, а друштвена библиотека није била у могућности да тај интерес задовољи.
- Управни одбор је уз велике жртве набавио око 120 пробраних књига најпризнатијих домаћих и страних дечјих писаца.
Уз телесно вежбање које је било основа соколског васпитања за соколе је била важна њихова културна активност. Соколско друштво у Стоцу захвалило се свом великом пријатељу и добротвору брату др. Милану Улманском, генералном директору шумског предузећа „Шипад“ у Сарајецу, јер је даровао музици друштва један музички инструмент (Б-бас, хеликон) из фабрике инструмената Јосипа Дидла из Брна. (1) Музика Соколског друштва Столац је од 18 до 20 августа 1934 године направила турнеју Билећа – Автовац – Невесиње. У Официрском дому приредили су 18 августа 1934 године концерт са 14 тачака, већином каришика, народних попевака и националних комада. Неке тачке морале су бити поновљене, а нарочито се публици свидела „Севдалијада“ од Самела Ћаћкеза. Друштво Билећа је извршило све припреме те је било при руци водству турнеје за заједничко преноћиште и остале потребе. Музика је 19 августа 1934 године рано ујутро осванула у Автовцу, где су по позиву Соколског друштва Автовац учествовали у преносу костију 32 мученика, који су били од аустријских власти 1914-1916 године похватани и обешени. Овој националној манифестацији присуствовало је осим бана Зетске бановине брата Мује Сочице и многобројних делегација неколико хиљада народа из ближе и даље околине. Сем тога музика је учествовала у заједничкој јавној вежби Соколских друштава Гацко и Автовац као и на академији. На повратку у Столац 20 августа 1934 године приређен је у Невесињу концерт у башчи хотела „Невесиње“. И Соколско друштво у Невесињу било им је при руци и извршило је све припреме и удесило заједничко преноћиште за одмор браће музичара. (2) Сем соколског друштва деловала су и друга друштва у Невесињу. У часопису „Недељне илустрације“ писали су о Невесињу. Истакли су да Невесиње иако мало место има пододборе свих већих просветних и културних друштава, а и српско пјевачко друштво „Заставу“, стрељачку дружину, смучарски клуб и два фудбалска клуба. Најаче од свих њих било је соколско друштво. Српско пјевачко друштво „Застава“ скоро сваке недеље приређивало је плес. Коло јахача „Његош Зета“ приређивало је по две–три коњске трке преко лета.(3) Соколско друштво у Тивту основало је музичку школу друштва у којој су хтели да васпитају нараштај и чланство. Школа је почела са радом 15 јануара 1934 године под председништвом Макса Унгера. У школи су предавали подстарешина друштва брат Фред Зорати, интерндантски подпуковник, и Макс Унгер, нижи војни капелник. Школу је од почетка рада похађало тридесет ученика. У школи су били заступљени сви дувалачки инструменти, клавир, виолина, као и хорско и соко певање. Предавачи су били : за теорију музике, клавир и друге инструменте брат Макс Унгер, за виолину браћа Фердинанд Филипић и Алојс Колман, за клавир брат Бенко Богумил, а за хорско и соло певање сестра Љубица Дракслер. (4) Соколи у Старој Кањижи су приликом отварања свог соколског дома приредили 20 јануара 1934 године академију. На академији био је програм : 1. Старешина друштва Душан Стојановић говорио је о соколској идеологији. 2. Женска деца извела су игру са луткама. 3. Мушка деца изводила су просте вежбе. 4. Женска деца извела су плес са ружама. 5. Мушки нараштај извео је просте вежбе (Јоксимовић и Јајатовић). 6. Брат Сава Маравић рецитовао је Сеобу од Шантића. 7. Мушки хор је уз пратњу оркестра певао „Ловачки збор“. 8. Чланови су извели просте вежбе. 9. Женски нараштај је извео „Игру са тамбурицама“ од Бургелове-Дубове. 10. Изведена је драмска слика у једном чину „Истина побеђује“ од брата С. Роце. (5)
Просветни одбор Соколског друштва Призрен приредио је Његошеву и Змајеву прославу 10 децембра 1933. Предавали су Благ. Чупаревић о Змају, а Мирко Јовановић о Његошу. Браћа Кецовић и Сел. Поповић су рецитовали. Нараштајци и нараштајке су изводили ритмичке соколске тачке. Прослава је завршена игранком на којој је свирао соколски оркестар. Део прихода са прославе послат је Одбору за подизање Његошевог споменика. Просветни одбор је приредио пропагандну недељу за соколску штампу. Угледнији грађани и установе претплатили су се на соколска издања. Просветни одбор спремао је соколско село у корист сиромашних соколића и соколица, као божићни поклон. Поред предавања о соколском ставу у социјалним питањима, планирано је да буду изведене многе вокалне и соколске ритмичке тачке. Призренско соколско друштво трудило се свим силама да доврши Соколски дом, који је за три године постојања много учинио за културни и национални живот Призрена. (6) Соколско друштво Блато са Корчуле из Соколске жупе Мостар, сматрало је да је један од најмаркантнијих потеза у њиховом просветном раду отварање Соколске читаонице. Читаоница је била отворена 25 фебруара 1934 године. За читаоницу су велики интерес показале све категорије друштва. За друштво је то био најоправданији разлог отварања. Читаоница је била снадбевена различитим соколским, политичким, економским, поучним и забавним дневницима, недељницима, часописима и илустрацијама, што су све добровољно уступала поједина браћа и пријатељи друштва. У дворани је била смештена друштвена библиотека. Основан је засебан огранак за омладину и децу. Оснивање Дечје библиотеке била је потреба друштва. Код деце се показао велики интерес за читање, а друштвена библиотека није била у могућности да тај интерес задовољи. Управни одбор је уз велике жртве набавио око 120 пробраних књига најпризнатијих домаћих и страних дечјих писаца. (7)
АУТОР: Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије
Напомене :
1.Соколско друштво Столац, „Јавна захвала“, „Соколски Гласник“, Љубљана, 9 фебруара 1934, бр. 7, стр. 3;
2.„Столац“, „Из наших жупа друштава и чета“, „Соколски Гласник“, Љубљана, 7 септембар 1934, бр. 37, стр.4;
3.„Пријепоље, Невесиње, Итебеј“, „Недељне илустрације“, Београд, бр. 33, стр. 15,16;
- „Тиват – Глазбена школа“, „Соколски Гласник“, Љубљана, 9 фебруара 1934, бр. 7, стр. 6;
5.“Стара Кањижа – Отворење Соколског дома“, “, „Соколски Гласник“, Љубљана, 9 фебруара 1934, бр. 7, стр. 7;
6.„Призрен“, „Из наших жупа друштава и чета“, „Соколски Гласник“, Љубљана, 1 јануара 1934, бр. 1, стр. 5;
7.„Из наших жупа друштава и чета“, „Соколски Гласник“, Љубљана, 30 марта 1934, бр. 14, стр. 5;