ФОТО: topirot.com
- Најпре, ко се сада сећа да се манастир и место звало Доброшево?
- Даље, да ли нам не смета назив „поган“ и није ли он управо супротан појму добар, добру?
- Такође, зашто је опет враћен назив Поганово, није ли ту намера била да се избришу српски корени?
- И најважније, ко нам данас не да да се саберемо и опет вратимо изворни назив Доброшево. Размислимо о овоме и тргнимо се из дремежа јер сутра ће бити касно „сутра је увек касно“.
АУТОР: Проф. др Петар Анђелковић
У низу текстова које можемо читати на разним порталима, посебну пажњу ми је привукао текст под називом: Суковски и Погановски манастир: аутентична духовна и туристичка рута југоистичне Србије, који је иначе део пројекта Туристички потенцијали Пирота – бисери југоисточне Србије, објављен на Пиротским вестима.
Зашто истичем овај текст?
Самом тексту немам шта да приговорим и он јесте значајна промоција туристичких потенцијала пиротског краја. Међутиим, намера ми је да укажем на једну чињеницу за коју верујем да преко 90% пироћанаца не за и за коју ни ја нисам знао до пре пар месеци. У самом тексту, а верујем и већина људи упорно манастир посвећен Светом Јовану Богослову из четрнаестог века назива „Погановски“ манастир. Да ли је то исправно и да ли нам не смета овај назив?
Најпре, историјска истина је да се место, а и сам манастир када је изграђен, звало Доброшево. О томе како је је настао назив Поганово постоје две верзије, истичем ону за коју мислим да је веродостојнија. Када су Турци окупирали овај крај, једне године, пошто су видели да на том подручју добро успева винова лоза, нареде сељацима да насаде један посед винове лозе. Сељаци да би подвалили турцима приликом садње окрену саднице наопачке. Након извесног времена Турци окрију подвалу и крену да говоре “какви погани људи“. Тако крене да се зове и место и сам манастир. Тај назив се користио до (према подацима до којих сам дошао) 1934. године када је опет враћен назив Доброшево. Током Другог светског рата, Бугари (ЗАШТО?) поново враћају назив Поганово, који се и данас користи.
Култура сећања или култура памћења?
Често подсећам, да је наш мудри народ, иако некад мање образован, за разлику од нас, исказао много мудрих мисли водиља а једна од њих је: „ђаво се крије у детаљима“. Ево и ја признајем да нисам до скора размишљао и придавао важност разлици између културе памћења и културе сећања. Текст под називом Култура памћења или култура сећања? аутора Зорана Милошевића (сајт: https://naukaikultura.com/kultura-pamcenja-ili-kultura-secanja/) подстакао ме је на промишљање и разанавање суштинске а битне разлике имеђу ова два појма. Често, посебно када се обележавају годишњице, можемо чути о потреби неговања сећања на тај и такве догађаје. Међутим, постоји битна и веома важна разлика између културе сећања и културе памћења, на коју посебно упозорава Радован Самарџић, који је записао да „живот престаје губитком памћења“. Сећање, је више интелектуални чин, које временом бледи, постаје непоуздано и даје могућност различитим интерпретацијама и тумачењима. „Култура памћења је симболичко наслеђе представљено у текстовима, церемонијама, споменицима, прославама, светим списима и другим медијима који служе као мнемотехнички покретачи значења која се односе на то шта се десило у прошлости.“ (Милошевић). Дакле, култура памћења је дубљи, духовни чин који служи као покретач значења, која се односе на то шта се десило у прошлости и који нам служе као путокази у будућност. Када се ти знаци чувају и памте, они временом не бледе, урастају у духовно наслеђе и преносе се из генерације у генерацију. Отуда су наши преци и користили термин ПАМЕТАРНИЦА, за оно што смо, под страним утицајем, назвали историја. Дакле, културом памћења се чува и развија традиција народа, посебно подсећајући на почетке, корене тог народа. Имајући у виду претходно речено јасно је зашто треба говорити и заступати како у јавном дискурсу, тако и у научној терминологији, посебно у образовном процесу, културу памћења а не културу сећања.
Вратимо се сада опет „Погановском манастиру“. Најпре, ко се сада сећа да се манастир и место звало Доброшево? Даље, да ли нам не смета назив „поган“ и није ли он управо супротан појму добар, добру? Такође, зашто је опет враћен назив Поганово, није ли ту намера била да се избришу српски корени? И најважније, ко нам данас не да да се саберемо и опет вратимо изворни назив Доброшево. Размислимо о овоме и тргнимо се из дремежа јер сутра ће бити касно „сутра је увек касно“.