Записи из страдалног Луганска, града којем су Срби дали снажан печат

Боравити у Луганску, али и Славјеносербску, којег су основали наши преци у 18. веку, потврђује чињеницу да смо Руси и ми – један народ. Духом, душом, генима, духовношћу, историјом повезани смо као ниједан народ на свету. И не знамо да ли бисмо икада закорачили на ове предивне просторе древне Русс, да се није десила трагедија, да брат украјински убија свог брата руског. А то боли.

Срби су увек тамо где је тешко, јер ми одлично знамо колико је неправедно када свет жртву проглашава за злочинца, када пати народ само зато што је руски, исто тако колико ми више о д 30 година подносимо зверства од тог истог Запада – НАТО, само зато што смо Срби. А Србин је – Христов! И Рус је Христов! То је одговор онима који желе да униште овај велики словенски православни народ, који се претеже на два континента.

Ауторка са децом из Луганска

Главни походнички и уништитељски циљ англосаксонаца је увек била Русија и руски народ, почев од Ивана Грозног Васиљевича Четвртог… крваве 1918. и убиства св царске породице.. великих ратова…. до данас.

Хуманитарна помоћ братске Србије

У Луганску је било довољно само да људи чују да смо из Србије, па да нам буду отворена сва врата. Од музеја, цркава, до болница, дечјих домова где смо уручили хуманитарну помоћ.

Црквама у Луганску смо даровали две прелепе велике иконе Богородице Јерусалимске и Часни крст из Јерусалима, као и стотине малих икона српских светитеља, дар наших цркава и манастира руској браћи. Тако смо у Саборном храму Св Петра и Павла били гости свештеника Андреја и подарили смо цркви икону Богородице Витлејемске. Срели смо се и са Луганским и Алчевски владиком Пантелејмоном, у Николајевском храму. Он је духовни пастир 40 цркава у Луганску. Каже нам владика Пантелејмон да сада треба обновити најмање 37 порушених цркава. У Луганску смо посетили једну од најстаријих, поред Саборног храма, цркву Богородице Владимирске. У овој светињи смо даровали прелепи Часни крст из Јеруслима. Такође смо се поклонили светињама Благовештенског храма и даривали иконе српских светитеља.

Ако нису звери, зашто убијају децу?

Искреност, топлина, доброта, једноставност краси људе овог града, који је у претходних осам година прошао кроз истинску патњу.  Ипак, 2014, је за град Луганск била најтрагичнија. Погинуло је од зверског бомбардовања украјинских снага преко 3.000 недужних људи, и 40–ро деце.

Ако нису звери, зашто убијају руску децу?!

Још  увек у Луганску сабирају и трагају за телима и иденитету убијених, сазнали смо током посете господину Манилосу Пилавову, градоначелнику Луганска.

Имали смо прилике да посетимо Музеј града и Музеј ЛНР, где смо се уверили у непресушно, раскошно богатство традиције и културе нашег братског народа, али и тако очигледно присуство српске култутре и историје. Чак једна од најстаријих улица (од калдрме), у срцу старе вароши, датира из времена долазка Срба. У тој улици се налази најстарији музеј града и најстарије грађевине. У  музеју, на почасном месту, изложена  је гостинска соба, дар грофа Михаила Милорадовића, граду Луганску и својим сународницима.

Такође смо посетили и уручили помоћ у два Дечја дома, и лекове у Главног градској болницу. Тамо су нас срдачно дочекали начелник болнице и лекари.

Са друге стране, град се увелико обнавља после бесомучног бомбардовања украјинских снага, те страше 2014. године. Данас су поједини делови и квартови, захваљујући издашној помоћи Москве, реконструисани. Али, требаће много времена да се град у потпуности обнови. Луганск је имао аеродром, велике железаре, руднике, комбинате, одличну  железницу,  репрезентативни Завод за конструкцију и ремонт авиона, један од водећих  у некада великој држави СССР. Луганск је, иначе, веома богат град и није чудо, што Запад показује вишевековну подмуклу грамзивост, хушкајући Украјину и украјинску војску да пуних осам година убија, мучи становнике Донбаса – Луганска, Доњецка…

У Луганску је убијено преко 3.000 људи, али то нажалост није коначан број мученика.

Доњецк и Луганск најстрадалнији

Од почетка СВО у ДНР најстрадалнији град је Доњецк. Он је на крст разапет. Нема дана да припадници војске са нацистичким обележјима, тј.  украјинске војске не убијају, не гранатирају, не разарају миран град, питомих људи, који по цену смрти, никуда неће из свог завичаја.

Такав је случај и са ЛНР. Примера ради, прошле године у августу украјинска војска је уништила тек обновљену школу,  у Славјаносербску, где је наставу похађало преко 700 ученика. Срећом, у току бомбардовања био  је само чувар.

Велика Британија и Америка дају крвави новац за крвави пир над руским народом у Доњецку, Луганску… Они своје зло не крију, при том, прете свакоме ко  те догађаје назива правим именом. Забрањују да се војска која се поноси Хитлером и носи званично нацистичка обележја – да се зове нацистичком, а њихови стравични  злочини у Донбасу –  терором и геноцидом.  Сада се врхунски стручњаци и историчари у формирним специјалним комисијама баве доказивањем геноцида над руским народом у Донбасу. Уопште у Украјини.

НАТО наставља да сеје рат, зло и смрт, као што је чинио деценијама по целом свету. Сада се уграђује у Украјину. Само се они радују што брат Украјинац убија брата Руса, што су посејали у душама неких Украјинаца пројектовану патолошку мржњу према свему руском. Мржњу коју не може да схвати људски ум. То ј једна од највећих трагедија у историји словенских народа!

Срби никада неће заборавити Милосрдног анђела

Сценарио украјинске мржње према браћи Русима, дуго, темељно и плански је припреман. Крвави план се родио у америчко-енглеској “лабораторији”. Ми, Срби, то одлично разумемо. Памтимо језиву 1999. годину и страшно зло које су починили нашем народу, НАТО… В. Бритнија, САД, Францска, Италија, Канада… Те 1999. показали су “миротворци” целом свету како изгледа њихов Милосрдни анђео. А, ми смо народ милешевског Белог анђела! Нама Богом даном. Драстична разлика – мржња против љубави. Милосрдни анђео је рођен у патолошкој мржњи, а Милешевски у небеској љубави српског народа.

У Доњецку је прекључе од бомбардовања од стране украјинске војске, убијен четворогодишњи дечак и његова мајка и још шесторо људи о на десетине је рањених.  За само једно пре подне уништено је још 18 домова. Сакога дана то зло сеје смрт недужних људи у Донбасу, који су од 8-годишње мржње и мучеништва напокон нашли у окриљу Русије, којој су и припадали. Мештани Доњецка су данас убијани ракетама Велике Британије.  Русија је принуђена да брани свој народ.

У Луганску су спремни на нападе, иако је линија фронта на неких 30 километара од града. Пре две вечери украјинска војска поново је бомбардовала град Луганск, рањено је  16 људи и уништено или оштећено нових 12 објеката. Још траје битка за Артјомовск, толико важан за Донбас. Руски извори кажу да је Луганск бомбардован америчким пројектилима  АДМ-160 и украјинским ракетним системом Гром.

Српски народ је прошао голготу, сам се супротстављајући НАТО-у, том највећем злу у савременом свету. Неким чудом смо опстали. Због тога  дубоко разумено и саживљавамо се са овом великом несрећом. Са несрећом да брат убија брата, оружјем из крвавог новчаника светског убице.

Када смо били недавно гости у Луганску није било бомбардовања. У граду су били само старци, жене и деца. Сви војно способни мушкарци су на фронту.

Тада смо били гости Главне градске администрације и седишта Луганске народне републике.

Биљана Живковић текст и фотографије

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *