- Према документу, планирано је успостављање основног нивоа високог образовања са периодом од четири до шест година и специјализованог нивоа од једне до три године. Специјализовани програм ће укључивати магистарске студије, специјализацију и асистентску праксу. Постдипломске студије ће се класификовати као стручно образовање.
АУТОР: Анастасија Ординјан
Почевши од 2025. године, земља ће престати да образује по болоњском систему, тако да ће се појавити виши и високи специјализовани нивои образовања, а неке специјалности ће почети да се дуже студирају. Током пленарне седнице у Државној думи 14. маја, вд министра образовања и науке Валериј Фалков говорио је о томе.
Кључно је да се Русија потпуно удаљава од такозваног болоњског система. Сам Фалков је најавио одговарајуће планове још у мају 2022. године, а такође и да будућност лежи „у нашем јединственом системом образовања“.
Русија се придружила Болоњском систему у септембру 2003, а то је значило двостепени систем високог образовања – диплому (четири године) и мастер (две године). Сада студенти у 49 земаља широм света студирају по овом систему.
„У нашем систему високог образовања, који ће постојати од 2025. године, неће бити појма „бачелор“. Имаћемо високо образовање и специјализовано високо образовање“, рекао је Фалков.
Промене чекају и магистратуру – остаће као образовни ниво, али ће се значајно променити. Како тачно, још увек се не зна – разрађују се различите варијанте.
Већ очигледно, приметио је вд министра да су четири године студија прекратке за припрему квалификованих инжењера и наставника: за савладавање ових занимања потребно је пет до пет и по година. Истовремено, лекари ће студирати као и до сада, пошто се образују дуже од других специјалности.
Фалков је навео и да су Русији такође потребни најбољи страни студенти који знају руски и спремни су да по завршетку студија раде у земљи и промовишу руску науку.
ПРВА ГОДИНА ЈЕ „ПРОБНА ИЛИ ПИЛОТ“ ГОДИНА
Промене у систему високог образовања у Русији заправо су почеле почетком 2023. године. Председник Владимир Путин је у фебруару, у поруци Федералном параламенту, предложио повратак традиционалном основном облику образовања на универзитетима. А следећег месеца шеф државе је потписао указ о спровођењу пилот-образовног процеса у школској 2023/2024.
Према документу, планирано је успостављање основног нивоа високог образовања са периодом од четири до шест година и специјализованог нивоа од једне до три године. Специјализовани програм ће укључивати магистарске студије, специјализацију и асистентску праксу. Постдипломске студије ће се класификовати као стручно образовање.
У пилот пројекту 2023. године учествовало је шест универзитета: Балтички савезни универзитет Имануела Канта, Московски институт за ваздухопловство (НИУ МАИ), Московски државни педагошки универзитет, Национални истраживачки технолошки универзитет МИСиС, Рударски универзитет у Санкт Петербургу и Томски државни универзитет.
Према речима Фалкова, прелиминарни резултати пилот пројекта дају идеју о томе како и у ком правцу се даље кретати. У блиској будућности, обећао је, ресор ће проговорити о добијеним резултатима.
Међутим, представници „пилот” универзитета су своје утиске изнели већ у априлу 2024.
Ректору МАИ уницерзитета, Михаилу Погосјану, су се иновације веома допале: према његовим речима, у наредној академској години универзитет планира да одустане од уписа бачелора и мастера. Проректор за образовање МИСиС-а Андреј Воронин је приметио да универзитет још није у потпуности прешао на нови систем. Истовремено, у наредној академској години, МИСиС ће предавати програме технолошког машинства и металургије по новим, домаћим стандардима.
Заузврат, вице премијера Русије Дмитриј Чернишенко рекао је да је планирано да нови образовни систем буде проширен на више од хиљаду универзитета. У оквиру пројекта већ је развијено 180 нових образовних програма у којима је учествовало више од 4.000 студената.
ПОТРАГА ЗА БАЛАНСОМ
Универзитети сада чекају резултате пилот пројекта и на основу њих ће доносити одлуке о наставним плановима и програмима, рекла је за „ИА Регнум“ Ксенија Граварник, заменица директора за образовне делатности Националног истраживачког универзитета МИУ МИЕТ (Институт за лингвистичко и педагошко образовање). .
У међувремену, каже она, МИУ МИЕТ нуди кандидатима петогодишње студије, које је одобрио савезни државни образовни стандард.
Граварник се слаже да нема потребе да се магистарски програми потпуно уклоне са универзитета, јер овај ниво, с једне стране, даје могућност студентима да дубље проучавају сопствени смер, а са друге стране да покушају да сами размотре нове смерове, без стицања другог високог образовања.
Говорећи о проблемима, саговорница „ИА Регнум“ напомиње да постоји јаз између потреба универзитета и послодаваца.
„Ако нама, универзитетима, буде дата слобода, ми ћемо студентима предавати најмање десет година. А послодавци, пре свега индустрија, желе добре стручњаке што пре – за две до три године“, каже Граварникова.
Она је сигурна да је потребно пронаћи баланс, неку врсту златне средине, како би универзитети могли да обучавају висококвалитетне стручњаке, а учесници на тржишту не чекају дуго нове кадрове.
С руског превео Зоран Милошевић
ИЗВОР: https://regnum.ru/article/3889301