Од алхемије до организованог криминала: Како су бивши агенти DGSE-а, полицајци и предузетници основали до сада незабележени синдикат насиља…
- Случај „Атанор” оставља француским властима кошмарно питање: како се мрежа људи са друштвеним положајем, приступом државним структурама и снажним познанствима наводно претворила у механизам приватног насиља, у којем су се лични спорови завршавали „уговорима” о освети и крви.
Случај који делује као да је преузет из сценарија шпијунског трилера потреса Француску, док правосуђе одмотава клупко такозване „афере Атанор”, мрачне приче у којој су чланови масонске ложе оптужени да су своје мреже претворили у механизам за извршавање незаконитих „уговора”.
Тужилаштво је затражило строге казне, које досежу и до 30 година затвора, за оптужене у случају масонске ложе „Атанор”, који су тужилачки органи описали као до сада незабележени облик организованог криминала – синдикат криминалних активности малог и средњег обима.
Пред специјалним Кривичним судом у Паризу, тужиоцима Николи д’Ервеу и Анабел Филип била су потребна два дана да представе своју верзију случаја са 22 оптужена, при чему су казне затражене за њих 19, док је за троје предложено ослобађање од оптужби.
Укупно, надлежни органи говоре о 114 кривичних дела, од којих је 25 тешких кривичних дела, за која се тврди да су почињена током периода од готово пет година, од 2016. до 2020. године, у осам различитих француских департмана.
У овом контексту вреди напоменути да реч „Атанор” има посебно симболичко значење и да потиче из алхемије.
Атанор је био посебна пећ коју су средњовековни алхемичари користили како би током својих експеримената одржавали сталну и непрекидну температуру. Сматран је „вечном пећи” или „пећи преображаја”, у којој су алхемичари покушавали да обичне метале претворе у злато или да пронађу митски еликсир живота.
Реч највероватније потиче из арапског језика – al-tannūr, што значи пећ или ужарена пећ – одакле је прешла у средњовековни латински језик и европску алхемијску традицију.
Од масонског братства до мреже насиља
У средишту случаја налазе се двојица „браће” из ложе „Атанор”: бивши новинар Фредерик Ваљо, који се касније окренуо стратешком комуницирању и економској обавештајној делатности, и бивши официр француских служби унутрашњег обавештавања Данијел Болије.
Према оптужници, наводи се да су ова двојица мушкараца искористила своје професионалне и масонске везе како би организовала незаконите операције, нудећи „решења” за личне спорове, финансијске сукобе и професионалне размирице.
Тужиоци су тврдили да је успостављен механизам у којем су налози претварани у насилне задатке, уз накнаде које су се кретале од неколико хиљада до више десетина хиљада евра.
Разматране радње обухватају паљење аутомобила и стамбених објеката, насилне нападе на изабране званичнике, пљачке, покушаје убистава и убиство аутомобилског тркача Лорана Паскалија 2018. године.
Тужилац Никола д’Ерве говорио је о облику криминала који се разликује од уобичајених образаца.
„Судите до сада незабележеном облику организованог криминала”, навео је он, тврдећи да се овај случај не односи на маргинализоване особе, већ на образоване људе, интегрисане у друштво и са приступом моћним мрежама.
Међу оптуженима се налазе бивши и активни полицајци, ниже рангирани припадници DGSE-а, француске спољне обавештајне службе, предузетници и један оружар.
Тужиоци су нагласили да је специфичност овог случаја у томе што умешане особе углавном нису имале криминалну прошлост, што је, према наводима оптужбе, додатно отежало откривање мреже.
„Посредник” у мрачним договорима
За педесетпетогодишњег Фредерика Ваљоа тужилаштво је затражило казну од 25 година затвора.
Тужиоци су га описали као „VRP-а” криминалне организације, односно као човека који је проналазио „послове” и повезивао потенцијалне налогодавце са особама које су преузимале извршење насилних радњи.
Анабел Филип је тврдила да је Ваљо имао способност да ситуације представља као безизлазне, а затим да се појави као човек који може да „реши” проблеме.
Он је признао део своје умешаности, изјавивши током суђења:
„Постао сам криминалац. То је лице које презирем и које никада више не желим да будем.”
Међутим, тужилаштво га је сматрало кључном кариком у ланцу који је од налога водио до криминалних дела.
Најтежа казна, од 30 година затвора, затражена је за седамдесетдвогодишњег Данијела Болијеа, бившег полицајца обавештајних служби.
Тужитељка Анабел Филип описала га је као „луткара који са великим цинизмом и изопаченошћу повлачи конце”.
Према оптужници, наводи се да је Болије незаконитим операцијама давао привид „државних мисија”, убеђујући своје сараднике да учествују у тајним операцијама.
Његов главни сарадник био је Себастијен Лероа, бивши радник обезбеђења заинтересован за борилачке вештине, који је, према наводима тужилаштва, веровао да учествује у мисијама налик операцијама тајних служби.
За Лероа је затражена казна од 22 године затвора.
Тужилаштво га сматра умешаним у нападе на изабране званичнике, у убиство Лорана Паскалија, али и у неуспели покушај убиства пословне тренерке Мари-Елен Дини 2020. године.
Покушаји убистава и личне освете
За Жан-Лика Багира, такође члана ложе „Атанор”, затражена је казна од 16 година затвора због оптужбе да је наручио неуспели убилачки напад на Мари-Елен Дини.
Према оптужници, мотив је било лично непријатељство према жртви.
Истовремено, казне од 13 и 15 година затвора затражене су за двојицу припадника безбедносних структура DGSE-а, који су ухапшени у близини куће пословне тренерке у јулу 2020. године, чиме су откривене шире размере овог случаја.
Суђење, које је почело 30. марта, обухватило је више од 600 сати судског поступка, уз сведочења око 150 стручњака и сведока.
Завршне речи одбране почеле су 8. јула, док се судска пресуда очекује 17. јула.
Случај „Атанор” оставља француским властима кошмарно питање: како се мрежа људи са друштвеним положајем, приступом државним структурама и снажним познанствима наводно претворила у механизам приватног насиља, у којем су се лични спорови завршавали „уговорима” о освети и крви.
Француску управо дрма афера педофила – њих 675 је похватано у једној акцији после смрти мале Лиане. Сви досијеи су отворени.
Стотинак учитеља у париском округу је под истрагом због сумње да су сексуално злостављали децу.
С обзиром и да је сам председник Француске жртва ових болесника, тешко да ће се судије, полиција и толики злочини разоткрити.
Афера масона није ништа према обиму и страхоти злочина педокриминалаца.
„Од алхемије до организованог криминала: Како су бивши агенти DGSE-а, полицајци и предузетници основали до сада незабележени синдикат насиља…“
Не знам зашто али ово ме неодољиво подсећа на Србију.