„Да ли је голубија река
река која припада голубима
или је то река нека
боје голубије…“
Миодраг Сибиновић
(одломак из песме „Лавиринти поезије“)
АУТОР: мр Дајана Лазаревић
Пред нама је нови број часописа за књижевност, културу и уметничку баштину – ИСТОК, бр. 25-26, април-септембар 2020. Овај часопис излази од 2014. године, окупљајући књижевнике, преводиоце, књижевне и друштвене критичаре, научне и културне раднике Србије и региона. Као што му име каже, орјентисан је на „исток“, на нама братске и пријатељске народе, дакле, са здравим тенденцијама да се упознамо са књижевношћу, културом и друштвеним приликама тих народа, а без ниподаштавања свих других.
Конкретно, овај број је врло шаролик по садржају, као и његови претходници. Почиње антологијским текстом Недељка Богдановића о поезији Радослава Раденковића. И тек онда упловљавамо у свет прозе и поезије „Истока“: причом Милисава Савића, а потом се упознајемо са поезијом великог и вечитог проф. др Миодрага Сибиновића (1937-2020). Задржимо се мало на његовој поезији. Проф. Сибиновић је познат као слависта, надарени и плодни преводилац, а као песник се није много истицао. Али немојмо занемарити значај његове поезије – лаке, лепршаве и нежне, смислене и дубокоумне, наизглед врло једноставно, а толико у душу – продируће. Часопис „Исток“ може да се похвали објавама Сибиновићевих изузетних превода, али и његовом поезијом, која ће, сигурно, одушевити све читаоце.
После Сибиновићеве поезије, крећемо се даље кроз поезије: Томислава Мијовића, Адама Пуслојића (човека и песника веселог духа, разиграних речи и пријатељског става), Нине Живанчевић, Љубице Милетић и других.
У првом обраћању сам навела да у „Истоку“ нема ниподаштавања других, „неисточних“ књижевности, тако да рубрику „Преводи“ отвара савремена португалска проза Жозеа Сарамага (у преводу Ј. Татића и Ј. Нешковић). Жозе Сарамаго (1922-2010) је на нашим просторима познат писац, а многе његове књиге можемо да читамо у издањима „Лагуне“. Следи савремена енглеска проза из пера Леоноре Карингтон (превод Д. Стојковића), па поезије Аксане Спринчан (савремене белоруске песникиње, у преводу Д. Лазаревић), Гао Шин (савремени кинески песник, у преводу Ж. Миленића), Христо Петрески, Данијела Андоновска Трајковска, Весна Мундишевска Велјановска (савремени македонски песници, у преводу О. Ристића), па поезија Ј. В. Џ. Стаљина, која ће сигурно многе изненадити (у преводу В. Коларића).
У наставку часописа сазнајемо како изгледа „Књажевачка песничка географија“ и упознајемо се са књижевницима из Књажевца и околине. За проучаваоце овог краја сигурно ће текстови из ове рубрике бити од користи.
Следи приказ белоруског уџбеника „Увод у славјанску филологију“, којег прати расправа о постојању „црногорског“ и „босанског“ језика, који се све више одомаћују не само у разговорном столу, већ и у науци.
Часопис „Исток“ увек користи прилику да представи бројне књижевнике и њихова дела, тако да у наставку читамо осврте на објављене књиге и та рубрика је једна од највећих у часопису. Такође, часопис има своје рубрике посвећене књижевној историји, културном наслеђу, али и ликовној уметности, која се провлачи илустрацијама кроз целу садржину.
И у овом броју, главни и одговорни уредник Обрен Ристић је урадио одличан посао, изабрао занимљиве текстове и окупио велики број бораца за писану реч и културу. Како часопис „Исток“ излази већ 7. годину за редом, пожелећемо им још много година излазности, још више читалаца и поручити да не одступају од својих начела: правдољубивости, пријатељства, борбе за књижевност, културу и братство међу људима, јер то је оно овај часопис чини привлачним и занимљивим читаоцима.
мр Дајана Лазаревић