Коме ће Ердоган сада забити нож у леђа: Турска између Запада и Истока

Турски лидер је последњих година спроводио антизападни курс. Сада је променио правац

• Истраживање „Метропола“ у јануару показује да су Русија и Кина надмашиле САД и ЕУ у придобијању симпатија обичних Турака.
• Док 37,5% испитаника сматра да Турска треба да даје приоритет ЕУ и САД у својим спољним пословима, 39,4% фаворизује Русију и Кину.
• Западни скептицизам се манифестује чак и у контексту руске операције у Украјини.
• Недавна анкета је показала да само 33,7% Турака сматра Русију одговорном за сукоб, док 48,3% сматра да је одговорност САД и НАТО-а.
• Осим тога, растуће антизападно расположење у Турској такође се може приписати успешним напорима мале, али сналажљиве евроазијске групе, посебно јаке међу пензионисаним војницима, са којом је Ердоганова влада склопила политички савез након покушаја државног удара 2016. године

АУТОР: Ихсан Даги

Од избијања украјинско-руског сукоба, турска влада, на челу са председником Реџепом Тајипом Ердоганом, покушавала је да обнови свој савез са Западом, а након периода неслагања који је уследио након набавке руских ракета С-400. Пошто се појавио на самиту НАТО-а у Бриселу и угостио бројне западне лидере у Анкари од почетка денацификације, Ердоган је изгледа жељан да се врати уобичајеном послу са западним савезницима Турске. Међутим, турска јавност није тако брза као њен председник, који је донедавно гајио антизападњаштво, а сада реструктурира своју позицију према Западу.

Истраживање „Метропола“ у јануару показује да су Русија и Кина надмашиле САД и ЕУ у придобијању симпатија обичних Турака. Док 37,5% испитаника сматра да Турска треба да даје приоритет ЕУ и САД у својим спољним пословима, 39,4% фаворизује Русију и Кину. Чак и након почетка руске специјалне операције у Украјини, према мартовској анкети Метропола, 29,5 одсто Турака и даље сматра да односима са Русијом и Кином треба дати приоритет. Чини се да је источна оријентација турске спољне политике добила значајно признање у земљи чланици НАТО-а и земљи кандидату за ЕУ ​​последњих година. Анкета такође показује да не само бирачи Ердоганове „Партије правде и развоја“, већ и већина опозиционих партија фаворизују Русију и Кину.

Западни скептицизам се манифестује чак и у контексту руске операције у Украјини. Недавна анкета је показала да само 33,7% Турака сматра Русију одговорном за сукоб, док 48,3% сматра да је одговорност САД и НАТО-а.

Антизападњаштво у Турској

Ове бројке одражавају дубоко укорењени антизападњачки став у турском народу, који је подстакнут владавином „Партије правде и развоја“. Размере антизападњаштва постављају питања о дугорочним перспективама Турске као савезника Запада. С обзиром на преовлађујући скептицизам према Западу и растуће симпатије према Русији и Кини, наде о поновном успостављању савеза са Западом могу бити превише оптимистичне, чак и у Турској после Ердогана.

Док је Ердоганова влада све донедавно приказивала Запад као „мајку сваког зла“ која кује завера против турске економије, суверенитета и безбедности, утицај антизападне реторике „Партије правде и развоја“ (ППР) могао је да остане ограничен да није створила пропагандну мрежу која контролише све канали комуникације, осим друштвених мрежа. Турска јавност никада није наишла на тако континуиране и организоване приче о томе како је Запад ковао завере против Турске. ППР је успоставила дискурзивну хегемонију која ефективно делегитимизује свако изражавање повољних ставова о Западу.

Како је Ердоганова пропагандна машина манипулисала масама, опозиционе странке су такође биле у замци, одражавајући преовлађујућу негативну перцепцију Запада, ефективно нормализујући и даље популаришући антизападни наратив ППР-а.

Моћ евроазијства

Осим тога, растуће антизападно расположење у Турској такође се може приписати успешним напорима мале, али сналажљиве евроазијске групе, посебно јаке међу пензионисаним војницима, са којом је Ердоганова влада склопила политички савез након покушаја државног удара 2016. године.

Од касних 1990-их, они су доследно позивали на стратешко удаљавање од Запада и приближавање Истоку. Охрабрени растућим стратешким везама Турске са Русијом и Кином, и тиме што су постали партнери у владајућој странци, Евроазијци су добили нову позицију утицаја у јавној дебати о томе да ли Турска треба да иде на запад или исток. Често се појављујући у медијима које контролише влада, Евроазијци су претворили антизападну реторику владајуће странке у повољне ставове о Русији и Кини.

У време док су антизападни наративи доминирали су друштвеним дебатама, није било ни једне значајне политичке личности, идеолошке или социјалне групе која би штитила Турске западњаке.

Турска левица је увек била критична према Западу и схватала га као легло империјализма. Овај став је помогао ширењу и даљем легитимисању антизападног става ППР, посебно међу секуларистима. Секуларисти су, заузврат, са својим левим и десним варијантама, развили снажну аверзију према Западу, упркос свом отворено западњачком начину живота. Они имају тенденцију да верују да су западне силе водиле политику „зеленог појаса“ током година Хладног рата, радећи заједно са исламистима широм Блиског истока и, у скорије време, подржавајући умерене исламисте, укључујући ППР у Турској.

Коначно, међу Турцима је широко распрострањено веровање да западне државе и организације помажу сепаратистичку Курдистанску радничку партију (КРП) у Турској и њено дете – Одред народне самоодбране (YPG) у Сирији. Ово је подстакло и ојачало антизападњаштво по свем политичком спектру.

Може ли сарадња са Западом процветати?

Упркос недавном преокрету председника Ердогана, јавна пропаганда западног погледа на свет изузетно је ретка у турској спољној политици. Они који остају привржени традиционалној турској западно оријентисаној спољној политици су ћутећа група, без политичког и интелектуалног представљања или институционалне подршке војске, која је некада сматрана чврстим браниоцем западног правца Турске. У јавном дебатама и даље доминирају антизападне и евроазијске личности и идеје.

Како се украјинска криза развија, турски председник даје предлоге западним савезницима Турске. Али антизападњаштво које је посејао међу турским народом остаје препрека новој ери сарадње.

О аутору: Ихсан Даги је професор међународних односа на Блискоисточном техничком универзитету (Анкара/Турска), а претходно је био гостујући Фулбрајт стипендиста на Универзитету Џорџтаун (2001-2002) и Школи за напредне међународне студије Универзитета Џонс Хопкинс (2013). -2014), сарадник за људска права у Карнегијевом савету за етику и међународне послове (2002-2003) и главни уредник „Insight Turkey“ (2007-2013).

Превод „Наука и култура“

ИЗВОР: https://www.ips-journal.eu/topics/democracy-and-society/turkeys-divided-public-between-the-west-and-russia-5886/