Колико Американци улажу у Србију за борбу против Русије

Администрација америчког председника Џозефа Бајдена затражила је да се за Mинистарство спољних послова САД и УСАИД (Агенција САД за међународни развој) издвоји више од 60 милијарди долара 2023. године.

У извештају који је Стејт департмент објавио наводи се да су приоритети за идућу годину помоћ Украјини и савезницима у Европи, али и партнерима који су „на путу ка демократизацији, евроатлантским интеграцијама и отвореној тржишној привреди“.

Поред тога, као велики проблеми истакнуте су климатске промене, глобалне миграције и последице пандемије вируса корона.

Оно што је посебно занимљиво јесте да ће највише новца од свих региона отићи Блиском истоку где ће Стејт департмент уложити више од две милијарде долара, а поред стандардног улагања у области људских права и помирења нација, средства ће отићи и на сузбијање „иранског малигног утицаја“, као и на „стратешку утакмицу“ са Кином и Русијом у том делу света.

За Европу, Евроазију и Централну Азију, Вашингтон ће издвојити више од 984 милиона долара како би се земљама у тим деловима света помогло да се изборе са „руском агресијом и малигним утицајем“, али и озбиљним економским потресима услед рата у Украјини.

Само за Украјину биће издвојено 420 милиона долара помоћи у борби против, како се наводи у извештају, „руске инвазије“, а то подразумева економску, безбедносну, али и помоћ за нормално функционисање владе. Ови милиони биће искоришћени и за промовисање и подстицање отпора међу Украјинцима, али и за одбрану територијалног интегритета земље, наводи се у извештају.

Поред тога, та земља ће добити помоћ за област сајбер безбедности, техничку подршку, критичну индустрију и инфраструктуру, а Стејт департмент ће пружити финансијску помоћ и за борбу против дезинформација, као и за прикупљање доказа о кршењу људских права и евентуалних ратних злочина.

Сједињене Државе ће Украјини помоћи и у демократским и економским реформама, а подржаће и цивилни сектор, реформу правосуђа и борбу против климатских промена.

Када је реч о Западном Балкану, САД ће издвојити више од 106 милиона долара овом делу Европе како би подржале реформе у вези са ЕУ интеграцијама, супротстављање „руском утицају и дезинформацијама“ и Народној Републици Кини. Део новца биће уложен и за промовисање владавине права, сузбијање корупције и јачање цивилног сектора. Парадоксално, док улажу милионе за супротстављање наводним руским дезинформацијама, што се може довести у везу са покушајем забране руских медија у Србији, огромна новчана средства ће бити издвојена за „обезбеђивање независног медијског сектора“.

Од 106 милиона, у Србију ће стићи више од 23 милиона долара за помоћ која ће се поред већ наведене борбе против „руског утицаја“, односити и на јачање локалних самоуправа, заустављање „одлива мозгова“ и помирење међу етничким групама, пише у извештају Стејт департмента.

Америчка администрација ће помоћи и економски раст, енергетску и сајбер безбедност, али и дијалог „Косова“ (које ће добити више од 37 милиона долара) и Србије, а инвестиције би, уједно, требало да подстакну економски опоравак од последица вируса корона.

Примаоци америчких донација у Србији

Што се тиче организација у Србији које добијају новац од Сједињених Држава, међу њима је најистакнутија Фондација „Траг“ која је од 2018. до 2022. године добила 7.700.000 долара, а на другом месту је Фонд за отворено друштво који је добио нешто више од милион долара, показују подаци америчке фондације „Центар“ са седиштем у Њујорку.

Међу 10 најплаћенијих невладиних организација које су добиле новац у том периоду налазе се и следеће:

Фондација за образовање Рома – 980.000 долара

НВО „Атина“ – 738.135 долара

Фондација „Каталист“ – 660.000 долара

Реконструкција Женски фонд – 508.398 долара

КАНВАС – 505.000 долара

ЦРТА – 410.000 долара

Београдски центар за безбедносну политику – 364.812 долара

Славко Ћурувија фондација – 360.000 долара

Од 2018. до 2022. године, према подацима „Центра“, наводи се да је невладиним организацијама у Србији дато више од 21 милиона долара, као и да је укупно 167 НВО које су у том периоду примиле америчке паре, а највише је уложено у борбу за људска права.

Када је реч о донаторима, међу најиздашнијима су Фондација Оак, Фонд Браћа Рокфелер и Фондација Чарлса Стјуарта Мота.

Ове године, доступни подаци на сајту „Центра“ показују да је највише новца уложила Фондација Браћа Рокфелер која је укупно 350.000 долара дала Београдском центру за безбедносну политику, Грађанским иницијативама, Удружењу „Крокодил“ и организацији „Крени-промени“.

Фондација Чарлса Стјуарта Мота 2022. године издвојила је 300.000 долара за Фондацију „Каталист“, а „Глобал гивинг“ је Центру за заштиту и помоћ тражиоцима азила дао 50.000 долара.

Амерички новац у Србију стиже и преко НЕД-а (америчког Националног фонда за демократију) који још није објавио извештај за ову годину, али међу примаоцима 2021. године нашла се Славко Ћурувија фондација која је добила 133.000 долара за промовисање професионалног новинарства на интернету.

„Част“ и за новинаре

Истовремено, Новосадска новинарска школа примила је 110.000 долара за подршку „професионалном извештавању медија“, док је Национална коалиција за децентрализацију добила 120.000 долара за промовисање изборних реформи и политичке одговорности.

Међу примаоцима су се нашли листови „Данас“ и „Време“, истраживачки сајтови „КРИК“ и „БИРН“, али и Хелсиншки одбор за људска права, Институт за савремену политику, НВО Културанова, Зајечарска иницијатива, Војвођански грађански центар и Центар за примењену историју.

Сви ови подаци показују да сваке године невладин сектор у Србији пристигну милиони америчких долара, као и да је реч о дугогодишњој традицији администрација у Вашингтону које на тај начин покушавају да изврше утицај на друштво и власт у Србији.

ИЗВОР: https://rt.rs/news/12093-koliko-amerikanci-ulazu-u-srbiju-protiv-rusije/