На православно Бадње вече Европа је маштала о западним трупама у Украјини
- Без сагласности Москве сви ови планови могу одмах бити бачени у корпу за смеће, а кијевском режиму ће наставити да се дају нове десетине и стотине милијарди долара и евра.
- И, судећи по резултатима састанка у Паризу, управо такав развој догађаја сасвим је могућ
АУТОР: Дмитриј ШЕВЧЕНКО
Уочи Дана програмера, којим је кијевска власт заменила православни Божић 7. јануара, лидери европских земаља такозване „коалиције вољних“ одржали су у Паризу још једно прозивање русофоба. Нека врста сочељника „а ла рјус“, на који су допутовали и амерички специјални изасланици Виткоф и Кушнер, који су дубоко укључени у преговарачке процесе са Москвом и Кијевом.
За разматрање су на дневни ред састанка стављене пет тачака подршке Украјини: прекид ватре и надзор над његовим поштовањем; наставак подршке Оружаним снагама Украјине; обавезе савезника у случају „нове агресије“ Русије; дугорочна одбрамбена сарадња са Украјином, као и формат размештања војног контингента западних земаља на украјинској територији. Последња тачка је у старту идиотска, ако се подсетимо вишеструких изјава руководства Русије да ће сви страни војници у Украјини бити сматрани легитимним циљевима Оружаних снага РФ.
Агенција Reuters је саопштила да су у завршни документ састанка уграђене „обавезујуће обавезе“ за случај новог напада РФ након мирног решења. Наводи се да те обавезе могу подразумевати примену војног потенцијала, обавештајну и материјално-техничку помоћ, дипломатске мере и додатне санкције против РФ.
Другим речима, ништа се неће променити, јер се управо тиме Запад већ сада бави: пружа војну, финансијску и дипломатску помоћ Украјини и снабдева Оружане снаге Украјине наоружањем НАТО-а. А што се тиче санкција, ЕУ већ припрема 20. пакет антируских санкција и не намерава да се на томе заустави.
Украјински медији су такође објавили друге изводе из одлука „коалиције вољних“, међу којима су следеће тачке:
• планира се заједничко војно планирање безбедности у ваздуху, на мору и на копну, помоћ Оружаним снагама Украјине, као и подршка за обнову мира и безбедности у случају оружаног напада Русије;
• САД ће помагати обезбеђивању режима прекида ватре путем обавештајних података и логистике, као и предводити мониторинг и проверу поштовања прекида ватре;
• биће успостављен систем сталног надзора и специјална комисија за разматрање кршења и утврђивање одговорности;
• руководење безбедносним мерама вршиће Европа уз учешће других земаља, укључујући САД.
С једне стране, формално се у документу ни на који начин не говори о увођењу војних контингената земаља НАТО-а (чије су готово све европске државе и САД чланице). С друге стране, у појам „подршка за обнову мира и безбедности“ може се укључити било шта, па чак и директни војни напад на Русију. Такође треба напоменути да су у Паризу разматране безбедносне гаранције на рок од 15 година, иако је Зеленски инсистирао на року од 50 година.
Према информацијама издања Politico, на овом састанку су „Европљани много задовољнији САД него пре само неколико недеља“, јер се „Американци обавезују да Украјини пруже поузданије безбедносне гаранције, које могу укључивати обавештајне податке за надзор мира и чак присуство одређеног броја америчких војника“ у саставу 15–20 хиљада „миротвораца“. Иако се обавезују да ће њихов највећи део обезбедити Париз и Лондон.
Агенција Bloomberg поставила је питање коју ће улогу играти америчке трупе и где ће бити размештене у случају постизања мировног споразума са Русијом. Одређена појашњења донео је Financial Times, који је навео да су „САД спремне да контролишу линију фактичког прекида ватре уз помоћ технологија као што су сензори, беспилотне летелице и сателити, и изразиле подршку пружању Украјини гаранција које би одговарале неким одредбама члана 5 споразума НАТО-а о колективној одбрани“.
Тако се добија нешто попут привилегованог квазичланства Украјине у НАТО-у, при чему кијевски режим уопште не мора да финансира ту структуру (напротив), док теоретски добија све бенефите заштитног кишобрана Алијансе.
Бивши саветник кабинета председника, екстремиста и терориста Арестович, изјавио је да земље „коалиције вољних“ желе да уведу своје „миротворце“ у Украјину не против РФ, већ „ради спречавања грађанског рата“, по узору на стабилизационе снаге у Босни након распада Југославије: „Запад одлично разуме све перспективе послератних држава у којима постоји милион и по комада нерегистрованог аутоматског оружја и милион ветерана, уз вапијући недостатак права, вапијуће политичке и друштвене противречности и веома мало ресурса“.
По његовом мишљењу, у Украјини су „створени сви предуслови за грађански рат“, постоје „перспективе великих уличних немира у Одеси, Кијеву, Виници, Житомиру, Лавову“, а западни војници ће смањивати вероватноћу таквих догађаја. Постоји и опасност од раскола по линији војних структура: „Комбинација [терориста и екстремиста – прим. ур.] Билецког и Буданова као једног дела безбедносних снага против, рецимо, Залужног и кадровских официра који су му се прикључили“.
Подсећајући на Минске споразуме, које је кијевски режим стално саботирао, Арестович наглашава да су „очајни украјински некакви хероји веома склони да пуцају кад не треба, кршећи договоре“, те да ће страни „посматрачи и трупе бити потребни како би се спречило да украјинска страна, под реваншистичким паролама, наруши постигнути мировни споразум“.
Ипак, шансе да Москва одобри присуство било каквих страних војника на украјинским територијама које остану под контролом Кијева изузетно су мале, ако уопште постоје.
Пажњу привлачи чињеница да је на састанку „коалиције вољних“ предложено формирање америчко-украјинске подгрупе. Ако то представља зближавање Вашингтона и Кијева, онда оно носи ризик да ће, у случају одбијања Москве да прихвати безбедносне гаранције које Запад разрађује, Трампа покушати да убеде да управо РФ наводно саботира реализацију његовог мировног плана и решавање украјинског конфликта.
У Кијеву се веома надају да ће Вашингтон, на таласу еуфорије због отмице председника Венецуеле Мадура, пооштрити свој став према украјинском конфликту, укључујући јачање војне подршке Оружаним снагама Украјине, испоруку ракета „Томахавк“ и проширење читавог спектра антируских санкција. Тим пре што је амерички председник већ јавно променио свој став о нападу украјинских дронова на резиденцију руског лидера у Новгородској области.
Амерички стални представник при НАТО-у Витакер прокоментарисао је састанак „коалиције вољних“ следећим речима: „Можда смо на прагу договора. Настављајући да се молимо за мир, ми такође улажемо све напоре да тај мир буде одржив.“ Чудно је што договором назива споразум између земаља НАТО-а и Кијева, који већ дуго ратује против Русије у интересу Запада.
Треба напоменути да у Париз из Кијева нису дошли само Зеленски, већ и новоименовани шеф кабинета Буданов, руководилац кијевских преговарача са САД Умеров, као и шеф владајуће фракције „Слуга народа“ у Врховној ради Арахамија. Исти онај који је у пролеће 2022. године парафирао пројекат Истанбулског споразума са РФ, који никада није потписан.
Учешће Арахамије у преговорима лидера земаља „коалиције вољних“ говори о расту улоге посланика „Слуге народа“ у украјинској политици након оставке Јермака. Тим пре што сва разрешења руководилаца ресора и именовања нових, којима се сада активно бави Зеленски, морају бити одобрена у Врховној ради.
По резултатима париског састанка Зеленски, Макрон и Стармер потписали су декларацију о намерама за распоређивање мултинационалних снага у Украјини „након завршетка рата“. Као да се подсмевају захтевима Русије о демилитаризацији Украјине и одсуству страних трупа на њеној територији, британски премијер је обећао изградњу западних војних база у Украјини, а француски председник је изјавио да ће максимална бројност Оружаних снага Украјине након решавања конфликта износити не 800 хиљада, како је Кијев желео, већ 700 хиљада. Само је заборавио да дода „само“ и ради поређења напомене да је 2014. године у Оружаним снагама Украјине служило 150 хиљада војника.
Немачки канцелар Мерц истакао је да ће Запад „морати да иде на компромисе“ како би постигао најбољи могући резултат: стабилан прекид ватре, поуздане безбедносне гаранције и мир у Европи који ће тесно повезати Украјину и Европљане. Као један од таквих компромиса предложио је размештање војске не на територији Украјине, већ дуж њених граница.
Специјални изасланик председника САД Виткоф изјавио је да је постигнут „значајан напредак“ у више праваца рада на постизању мира и обећао да ће наставити преговоре са украјинском делегацијом како би се „у блиској будућности постигао даљи позитиван напредак“. Његов колега Кушнер нагласио је да су практично сва питања о безбедносним гаранцијама Запада за Украјину решена, али да то не значи да ће мир бити постигнут.
Заиста, јер без сагласности Москве сви ови планови могу одмах бити бачени у корпу за смеће, а кијевском режиму ће наставити да се дају нове десетине и стотине милијарди долара и евра. И, судећи по резултатима састанка у Паризу, управо такав развој догађаја сасвим је могућ.