• У последњих 20 година ниво женског криминала у Европи порастао је за 400 одсто, а ако рачунамо од 1960, онда за 600 одсто. Криминалке су све активније и у другим деловима света
  • Широм света расте број женских омладинских банди (Европа је за сада изузета, али постоје назнаке да би се таква банда могла формирати у Великој Британији). Штавише, чланови ових формација су веома младе жене.
  • Њихова старост се креће од 15 до 19 година. Ово је нова врста „криминалаца у сукњама”. Изузетно су окрутне и могу да убију чак и без разлога. Многе од ових дама имају проблема са дрогом. 

АУТОР: Зоран Милошевић

Европски парламент је недавно затражио од италијанске приватне агенције Miriam Tomponzi Investigations-у да у 10 европских земаља чланица Европске уније спроведе истраживање о женском криминалу. У ту сврху агенција је интервјуисала више од три хиљаде затвореница на издржавању казне, а потребне статистичке информације дала су јој министарства унутрашњих послова чланица ЕУ. Италија је, иначе, на првом месту у рангирању женског криминала, где је сваки седми криминалац (отприлике 14 одсто) жена. Осим тога, у овој земљи 60 одсто убистава деце почини лепши пол.
У просеку широм Европе жене убице чине приближно 13 процената од укупног броја. Истовремено, број жена убица у Великој Британији достиже 30 процената од укупног броја.
Поред тога, према Miriam Tomponzi, Европљанке чине: 36 одсто фалсификата чекова и 48 фалсификата брендова, 24 одсто провала (крађа), 16,2 одсто крађа аутомобила. Чак 75 одсто крађа у продавницама почине малолетне преступнице.
Како се наводи у извештају, жене често чине злочине из „сентименталних разлога или подстакнуте од стране вољених“. Још једна карактеристика женског криминала је да међу женама прекршитељима има релативно мало понављача.

 

МРАЧНА СТАТИСТИКА САД Занимљиво је знати да само пет одсто светске популације живи у Сједињеним Америчким Државама, али имају око 30 одсто жена у затвору. Ове бројке показују да је амерички правосудни систем двоструко агилнији од Кине и четири пута агилнији од Русије у затварању жена.
Према доступним информацијама, Западна Вирџинија, Оклахома и Кентаки већ дужи низ година заузимају прва три места са 273, 226 и 220 затвореница на 100.000 жена, а број затвореница у Илиноису једнак је броју жена у целом Ел Салвадору. Треба напоменути да је у Салвадору абортус илегалан, а велики број жена већ сноси последице рађања дефектне или мртворођене деце, због чега их затварају у САД. Такође, девојчице од 13 година, које су биле приморане да се баве проституцијом, полиција хапси и потом завршавају у затворима. То се дешава са више од 1.000 америчке деце сваке године.
Стопа криминала жена у САД није била тако висока током историје ове земље – скоро се утростручила између 1980-их и 1990-их. У овом тренутку, ова цифра се повећала за осам пута у односу на 20. век. Око 206.000 жена у САД, тј. 127 на сваких 100.000 жена тренутно је затворено, а један од главних разлога је злоупотреба дрога. Извештаји показују да стопе затварања жена расту брже од мушкараца у више од 40 држава, при чему је злоупотреба дрога водећи узрок.
У савезним затворима, 57 одсто жена су преступници на основу разних дела повезаних са наркотицима, а иста дела чини 47 одсто мушкараца-затвореника. У државним затворима, проценат жена затворених због употребе дрога је 25 одсто у поређењу са 16 одсто мушкараца. Држава Охајо, која је забележила рекордан број жена у затвору у јулу 2014. који је износио чак 4.160, каже да је узрок повећања броја жена у затвору последица повећања употребе опијата и коришћења жена за дистрибуцију дрога. Поред тога, последњих година, други злочини, као што су: убиства, џепарење и кријумчарење порасли су за 30 одсто међу женама у САД, ако упоредимо статистику почевши од 60-их година прошлог века до данас.
Пораст криминала од стране жена у западним земљама резултирао је кривичним гоњењем, злостављањем и затварањем, што има разорне последице по њихов лични, породични и друштвени живот. На пример, у САД више од 147.000 америчке деце мора да посети затворе да би видело своје мајке. Многе жене које су у затвору послате су на издржавање казне иако су биле трудне, док друге, које затрудне у затвору, приморане су да тамо и рађају своју децу.
С друге стране, према „Хјуман рајтс вочу“, најмање 15 одсто затвореница у САД су жртве силовања од затворских власти или других затвореница. Последице силовања жена у затвору нису ограничене на њихове психолошке или социјалне последице. Женама које доживе силовање, а затим прођу кроз мучне фазе здравственог система затвора, никада се не даје приступ адекватном физичком и менталном саветовању, како би се вратиле нормалном животу.

ЕВРОПСКЕ ЦРНЕ ЦИФРЕ Наравно, ово није само одлика САД јер статистике европских земаља показују да су злочини које су починиле жене у овом делу планете порасли у односу на претходну деценију. Најважније што се види у овим злочинима јесте да су више од 40 одсто починилаца девојке и жене млађе од двадесет година.
Према Холандској организацији за права деце, статистика дечје, углавном женске, проституције је нагло порасла, са 4.000 на 15.000 последњих година. На основу истраживања у Енглеској и Велсу, од 2006. године, младе девојке, укључујући девојчице од 10 година, починиле су скоро 60.000 кривичних дела, као што су: крађе, оштећења имовине, насилни напади, крађе у продајним објектима или јавни нереди, што указује на пораст криминала за 25 одсто у Великој Британији.
Паника у Европи сада је подигнута захваљујући Украјини, јер су се пристигле Украјинке активирале у области незаконитих радњи, чинећи стопу криминала већом, како у Европи, тако и у својој земљи. Украјинке активно замењују мушкарце не само на радном месту, већ и на криминалном пољу, пише за „Апостроф“ Ала Дуњина. Недавно се удвостручио број злочина које је починила лепша половина. Ако све буду осуђене на затворске казне, онда ће затвори бити преоптерећени и питање је да ли могу обезбедити издржавање казне, па и свој опстанак.
Ако је 2022. године, од јануара до јула, отворено 7.740 кривичних поступака против лепше половине човечанства, онда их је ове године за исти период већ 14.258, сазнао је „Апостроф” у канцеларији Генералног тужиоца Украјине. Нажалост, чак и у криминалном свету, жене бришу родне границе.
Прошле године (2023) полицајци су у Украјини отворили 24.881 кривични предмет у којима су жене биле главни осумњичени. Од тога, 3.393 су раније починила кривична дела, 2.432 су извршила кривична дела у групи, 481 је било под дејством алкохола или дроге, а 436 је било млађе од 18 година. Узимајући у обзир чињеницу да је за 7 месеци 2024. године већ отворено више од 14.000 кривичних поступака, постоји разлог за претпоставку да ће ове године бити оборен досадашњи рекорд.
Према статистикама, жене чине 20 одсто тешких злочина и 37 одсто имовинских кривичних дела. Још увек су далеко од мушкарца, јер су три од четири криминалца мушког пола, а само једна жена. А женски злочин више карактеришу себични мотиви: крађа туђе имовине, обмана купаца, проневера, проневера имовине или долазак у њен посед злоупотребом службеног положаја. Чудно је, али је истина, да жене почине већину злочина на радном месту.
Жене је, како примећују стручњаци за спровођење закона, лакше убедити да почине незаконите радње, да преваре или стекну финансијску корист. Тешко их је осумњичити за незаконите радње. Али ако почине убиства, то је у кући или у алкохолисаном стању.
Криминолози напомињу да жене нису јуче кренуле злочиначким путем. Тренд раста женског криминала се примећује већ деценијама уназад. Жене у криминалном свету такође савладавају нове криминалне професије, гурајући мушкарце у страну. Почињу да се баве трговином наркотицима, људима, учествују у пљачкама и разбојништвима. На срећу, ствар још није стигла до женских банди. Али то је само питање времена, јер се мит о Амазонкама, као узору за савремене девојке, проноси широм планете путем холивудских филмова, литературе, друштвених мрежа…
Око 48 одсто криминалки је млађе од 30 година. Цифра је приближна, јер се пропорције различитих старосних група у овој категорији значајно разликују. Међу женама које припадају овој врсти криминалаца, постоји висока стопа усамљеница. Ово може бити узроковано и разводом. Већина жена је била удата у време када је починила злочин. Али оне, које нису биле у затвору, могле су да одрже своје породице на окупу, што се не може рећи за оне које су одлежале казну.
Међу свим злочинима, потребно је посебно издвојити тежак злочин као што је чедоморство. Чедоморство код жена је све већи феномен, како у урбаним, тако и у руралним срединама. Ове радње могу да почине и девојке са ниском друштвеном одговорношћу, па и потпуно здраве особе. Оваква дела чине жене које немају довољно новца, сопствени животни простор и породицу. По правилу, разлог за такав чин може бити мушкарац, и обично се злочин и почини са његовим пристанком или утицајем. Од 1920-их, појава чедоморства се утростручила и наставља да добија замах, чак и у Европској унији.
Међу женама криминалцима релативно је висок удео оних са вишим, средњим стручним образовањем и особа са одређеном специјалношћу. То је постало евидентно 1990-их, када су жене са високим образовањем почеле све више да учествују у привредним активностима. За тешка дела насиља, крађе великих размера и корупцију, висококвалификовани људи добијали су затворске казне. Најопаснији криминалци су жене које су служиле казну.
Текући 21. век је значајан по многим значајним политичким догађајима, природним катастрофама и економским превратима, али оно што брине, јесте да су се у Европској унији „женски злочини”, тј. злочини које су починиле жене, у последње две деценије повећали четири пута.
Штавише, не говоримо о крађи или превари, већ о тешким злочинима. У Италији, на пример, жене почине 13 одсто убистава. У Великој Британији, свако треће уговорно убиство се приписује лепшем полу. У Шпанији се удвостручио број жена у затворима. Ево, дакле, једног „просперитетног“ цивилизованог света.
Које злочине чине даме, осим озбиљних дела повезаних са убиством? То укључује крађу у продавницама, преваре, провале, продају и транспорт дроге, крађу аутомобила, куповину и продају украдене робе и фалсификовање докумената.

КРИМИНАЛ И МАЈЧИНСТВО Број осуђеница, у односу на мушкарце, на издржавању казне у различитим земљама креће се од 2 до 8 одсто. У САД ова цифра износи 6,2 одсто у Индији 4,1 одсто. Али овде, такође, треба узети у обзир укупан број затвореника, а ова цифра у неким земљама није велика.
У САД је 2002. године у затвору било 42.980 жена. Од 1992. године ова цифра је порасла за 173 одсто. А за мушкарце само 50 одсто. Истовремено, треба напоменути да током издржавања казне лепши пол веома ретко чини прекршаје, што се не може рећи за јачу половину човечанства. Злочини у њиховим затворима се дешавају прилично често. На тај начин мушкарци продужавају затворске казне. Жене покушавају да издрже казну без проблема и брзо буду пуштене на слободу.
Познати руски криминолог С. Иншаков сматра да женски криминал није просто драма конкретне жене, него трагедија наше цивилизације. Наиме, раст женског криминала на Западу започео је са индустријализацијом у XIX веку, тврди Редакција портала „parstoday.ir“ у чланку „Раст криминалних активности међу женама“.
Ове промене су имале непријатне последице, пре свега због губитка вере – религиозности, односно рушење моралних оквира и пораста статистике криминала и несигурности уопште. На пример, пораст криминала у америчком друштву је толико висок, да се у великим индустријализованим и комерцијалним градовима мало ко усуђује да шета улицама и парковима ноћу, а кршење личних и друштвених права достиже такав ниво, да су људи у сталном страху за своје животе. Нажалост, доласком жена у социоекономску сферу, статистика указује на пораст тзв. женског криминала.
Пораст криминала међу женама подстакао је научнике и истраживаче да проуче узроке овог опасног пораста и спрече га. Главни узрок су, како то каже познати научник др Алексис Карло, „нелогичности у скретања пажњу жене са мајчинства“. Другим речима, оно што се при томе мора узети у обзир, јесте то да жена мора, у складу са природним законима, поново да стекне емоционалну интелигенцију, посебно, одговорност мајчинства. Она је жена, нежна жена, трудница, жена одговорна за дете и да би испунила своју велику дужност – има одређене емоције и осећања која су за њих светиња. Ако није тако, ако жене изгубе то осећање, онда су им врата за улазак у свет криминала отворена.
У 20. веку друштво је било суочено са перспективом губитка женствености као највеће вредности човечанства. Међутим, данас је уништавање женске културе и женског идентитета горка стварност наших дана. Женски злочин је један од облика претварања доброте у огорченост, љубави у мржњу, толеранције и благости у агресивност, чистоте и несебичности у корист. Ово је резултат жртвовања мајчинског инстинкта амбицији, сексу и комфору.

НАЈОПАСНИЈЕ ЖЕНСКЕ БАНДЕ 

Широм света расте број женских омладинских банди (Европа је за сада изузета, али постоје назнаке да би се таква банда могла формирати у Великој Британији). Штавише, чланови ових формација су веома младе жене. Њихова старост се креће од 15 до 19 година. Ово је нова врста „криминалаца у сукњама”. Изузетно су окрутне и могу да убију чак и без разлога. Многе од ових дама имају проблема са дрогом. 
На пример, Интерпол је објавио листу најтраженијих криминалаца у Европи. На првом месту је Швеђанка Тања Гомез. На друштвеним мрежама је већ прозвана најлепшом преступницом на свету. Тања је могла да направи каријеру модела, али је одлучила да се придружи једној од криминалних група у Стокхолму. Лепотица је оптужена за шверц дроге и прање новца. Истражитељи трагају за Гомезовом од 2021. године, али за сада – безуспешно.
Према криминолозима, женски криминал је у сталном порасту у већини западних земаља током протеклих деценија. У Италији, представнице лепшег пола, чак постају шефови мафијашких кланова.
У Бразилу је неколико година била активна група која је у локалној штампи названа „банда плавуша”. Преступнице су деловале у тржним центрима у Сао Паулу и Рио де Жанеиру. Идентификовале су богате посетиоце, киднаповале их, одузимале им документа, кредитне картице и терале их да им дају ПИН кодове.
„Банда плавуша” је углавном пљачкала плавокосе жене, како би изазвала мање сумње у случају провере украдених докумената. Из истог разлога бирале су жртве које су биле сличније њима. Затим би отишле у тржни центар, где себи нису ништа ускраћивале: куповале су скупе лаптопове, паметне телефоне, луксузну робу, одећу најбољих дизајнера или једноставно подизале готовину са банкомата.
Полиција је успела да ликвидира банду тек четири године касније.
Међутим, у историји има много примера када су се жене криминалци сналазиле без помоћи мушкараца. Лондонске трговце терорисала је „банда 40 слоница” скоро два века. Ова женска банда појавила се крајем 18. века у јужном делу британске престонице, који се зове „Слон и замак”. Даме у широким панталонама са скривеним џеповима улазиле су у продавнице, скривале робу испод одеће и излазиле „дебеле”, као „слонови”. У то време није био обичај да се жене контролишу.
„Прича је укључивала Меги Хил, једну од вођа ове криминалне заједнице, која је уплашила све који су били у близини. Група под њеним вођством лако је нападала сваку другу криминалну заједницу која би дошла на њихову територију.”
„Банда 40 слоница” је имала своју борбену групу, у коју су регрутоване најјаче девојке. Свака од њих је поседовала неку врсту оружја и ни на који начин није била инфериорнија од мушкараца у борби. Око 70 великих банди такмичило се у лондонском подземљу, а „слонице” су морале да се боре са најискуснијим британским криминалцима. Коришћене су металне шипке, ножеви, па чак и револвери. Меги Хил су звали „краљица” – титула која је прешла и на њену наследницу. У 20. веку Елис Дајмонд је добила круну банде.
„Банда 40 слоница” је уништена тек 50-их година прошлог века.
Једна од најопаснијих женских заједница 20. века била је и јапанска „сукебан – банда ученица”, која је формирана 1960-их година, у свим већим градовима Јапана. Групе су се састојале од девојчица из сиромашних породица које су се уједињавале у банде, опонашајући своје вршњаке, дечаке и одрасле бандите из Јакузе. „Сукебан” у преведу са јапанског значи „девојка – вођа” или „девојка – шеф”. Највећа банда је деловала у токијском округу Канто, а имала је у свом саставу 20.000 ученица.
Ову ђачку банду одликовала је сурова дисциплина, ако је нека девојка починила било какав прекршај, тј. одступила од правила банде, била би претучена и демонстративно линчована.
Ђачка банда је чак стекла популарност у Јапану, па су књижевници почели да пишу књиге и снимају филмове о овој криминалној заједници. Временом, сукебан постаје нека врста супкултуре.
Седамдесетих година прошлог века јапанске женске банде су ужасавале читаву земљу, инсценирале су крваве ратове са супарничким групама и нису се плашиле да се упусте у битке чак ни са полицијом, међутим, врло брзо се ова окрутна супкултура сама од себе распала.
Криминолози називају „ружичасту банду” („Голубице”) најплеменитијом бандом 21. века. Ова женска банда појавила се 2006. године у једном од најсиромашнијих региона Индије – Бунделканду. 
„Голубице” узимају изјаву од жртава, углавном силовања, и одлазе у полицију. Ако органи за спровођење закона не реагују, банда преузима ствари у своје руке. Жене обучене у ружичасте сарије и наоружане бамбусовим штаповима ухватиле би и тукле силоватеља, чак и до смрти. Понекад су нападале и полицијске службенике који су немарно обављали своје дужности.
Такође, „ружичаста банда” спречава дечје бракове и штити сиромашне, јер већина њених чланова припада нижој касти далита”, преноси портал „ren.tv”.

ИЗВОР: Печат

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *