- Критичари ове политике истичу да је Грчка уступила Турској кључну предност, омогућивши јој да инструментализује НАТО структуре ради легитимисања доктрине „Плаве домовине” у Источном Средоземљу.
Анкара покушава да стави Кипар под контролу НАТО штабова којима би сама управљала, користећи Алијансу као инструмент.
Турска настоји да све у вези са кипарским питањем окрене у своју корист преко НАТО-а. Анкара жели да, посредством Алијансе и предстојећег самита који ће бити одржан за неколико дана, створи услове да, било пре било после решења кипарског питања, у потпуности контролише Источно Средоземље, укључујући и Кипар, под оперативном контролом НАТО мултинационалног штаба у Адани, наводи лист „Симeрини”.
„Наведени штаб, за чије одобрење се залаже Анкара, биће формално мултинационалан, али ће се налазити под турском командом. Анкара тражи и функционисање још једног штаба у Истанбулу. Ако се погледа карта, штабови унутар Турске покриваће простор ‘Плаве домовине’ преко НАТО-а. Један у Истанбулу, други у Измиру, који већ функционише, и трећи у Адани, који покрива Источно Средоземље и даље ка Блиском истоку”, наводи исти лист.
Турска покушава да поново отвори кипарско питање, усмеравајући пажњу на безбедност под „кишобраном” НАТО-а. Циљ Анкаре је да Кипар и шире Источно Средоземље стави под оперативну контролу Мултинационалног штаба у Адани.
Овај штаб би формално био мултинационалан, али би се налазио под турском командом. Кроз овај план Анкара промовише потпуну контролу подручја „Плаве домовине”, користећи мрежу од три штаба унутар турске територије:
Измир: штаб који већ функционише.
Адана: тежи се његовом одобрењу ради покривања Источног Средоземља и Блиског истока.
Истанбул: додатно се тражи његово функционисање ради проширења контроле.
Ово питање долази у први план усред интензивних спекулација и дипломатских потеза у вези са могућим приближавањем или приступањем Републике Кипар Северноатлантској алијанси.
Одобрење и функционисање наведеног штаба носе значајне ризике по кипарска суверена права.
Уколико Кипар буде оперативно подређен НАТО штабу са седиштем у Адани, Анкара ће добити главну реч у планирању и надзору војних и поморских активности у Источном Средоземљу.
Постоји основан страх да ће Турска искористити ову НАТО структуру како би наметнула сопствене једностране претензије у кипарској ЕЕЗ и на поморским блоковима, представљајући их као НАТО зону одговорности.
Анкара упорно одбија да призна Републику Кипар, захтевајући да се у документима НАТО-а острво Кипар помиње искључиво путем географских координата. Подређивање штабу под турском командом могло би додатно да умањи државни субјективитет Кипра на НАТО картама.
Анкара тежи потпуној стратешкој контроли региона и користи право вета у НАТО-у како би спречила свако самостално унапређење положаја Кипра, док истовремено захтева водећу улогу на југоисточном крилу Алијансе.
Постоје оштре критике да моћне европске државе и САД показују толеранцију према турским захтевима како би Анкару задржале чврсто везаном за западни блок, занемарујући црвене линије Никозије и Атине.
Неразумљива реакција Грчке на турске планове
Грчка влада је већ дала „зелено светло” техничким и институционалним процедурама НАТО-а за стварање два нова турска штаба.
Упркос озбиљним упозорењима грчких војних аналитичара и опозиције, Атина је одлучила да не искористи право вета, следећи одређену дипломатску и стратешку линију.
Грчка је одобрила НАТО планове који укључују један копнени штаб у Адани и један поморски штаб у Истанбулу.
Овај договор је промовисан у оквиру ширих савезничких равнотежа и контаката Атине са највишим руководством НАТО-а.
Грчка спољна политика избегава директан сукоб са Анкаром унутар Алијансе, покушавајући, веома погрешно, да задржи отворене канале комуникације и атмосферу попуштања у грчко-турским односима, док Турци провоцирају на свим странама.
Критичари ове политике истичу да је Грчка уступила Турској кључну предност, омогућивши јој да инструментализује НАТО структуре ради легитимисања доктрине „Плаве домовине” у Источном Средоземљу.
Изражава се бојазан да ће, са новим штабовима, питања као што су зоне потраге и спасавања (SAR), сиве зоне и демилитаризација грчких острва бити укључена у оперативно планирање НАТО-а под турском диригентском палицом.
Атина се оптужује да попушта под притисцима САД и моћних европских партнера, који желе јачање југоисточног крила НАТО-а због фронтова у Украјини и на Блиском истоку, жртвујући црвене линије хеленизма.