- Без обзира на различите оцене његовог дела, једна чињеница остаје неспорна – Каплан Буровић успео је да отвори теме које су деценијама биле потискиване или посматране искључиво кроз призму политике.
- Његови радови и данас представљају предмет изучавања, критика и полемика, што сведочи да су оставили дубок траг у историографским расправама о Балкану.
У историји Балкана мало је личности чији је живот био толико испреплетен са науком, политиком и личним страдањем као што је то случај са академиком Капланом Буровићем.
Књижевник, албанолог, публициста и дисидент, Буровић је деценијама изазивао оштре полемике својим радовима о пореклу Албанаца, етногенези балканских народа и процесима исламизације и асимилације на простору Старе Србије и данашњег Косова и Метохије.
Његова научна и публицистичка дела нису оставила равнодушним ни присталице ни критичаре. Док једни сматрају да је својим истраживањима отворио питања која је савремена историографија често избегавала и понудио аргументовану критику појединих званичних националних наратива, други његове закључке оцењују као спорне и политички мотивисане. Управо због таквих подела, Буровићево дело и данас остаје предмет научних расправа.
Наука насупрот политичким митовима
Средиште Буровићевог научног рада било је преиспитивање темеља савремене албанске националне историографије. Посебну пажњу посветио је критичком разматрању теорије о илирском пореклу Албанаца, износећи аргументе који су, по његовом мишљењу, указивали на сложеније процесе формирања албанског етноса и касније миграције становништва.
Истовремено, у својим радовима анализирао је историјске процесе исламизације, промене етничког идентитета и асимилације на Балкану, настојећи да покаже како су бројне породице данашњег албанског становништва потекле од словенског, односно српског становништва. Ове тезе изазвале су снажне реакције, али су уједно подстакле нове расправе о питањима која су деценијама била оптерећена идеолошким приступом.
Живот обележен прогоном
Посебну тежину његовом научном раду даје чињеница да је због својих уверења био изложен прогону. Био је затваран и у Југославији и у комунистичкој Албанији, где је године провео у злогласном затвору Бурељ, једном од најсуровијих казамата режима Енвера Хоџе.
Та животна искуства оставила су дубок траг у његовим делима, која нису представљала само академске расправе већ и сведочанства о тоталитарним системима који нису трпели слободну мисао.
Однос српске научне јавности
У делу српске научне и публицистичке јавности Буровић је стекао углед истраживача који је, користећи историјске изворе, лингвистику, ономастику и архивску грађу, отворио простор за критичко преиспитивање појединих укорењених историјских ставова.
Посебно је истицана његова спремност да своје научне закључке брани и онда када су они значили личну жртву. За његове поштоваоце, управо та доследност представља један од најважнијих разлога због којих његов рад заслужује озбиљну пажњу.
Оспоравања и критике
С друге стране, у албанској научној и политичкој јавности Буровић је деценијама био изложен оштрим нападима. Његове тезе оцењиване су као антиалбанске и политички мотивисане, а његове књиге су дуго биле маргинализоване или потпуно игнорисане.
Поједини истраживачи, укључујући и неке западне ауторе, сматрали су да је у каснијим радовима све више користио полемички публицистички стил, што је, по њиховом мишљењу, умањивало академску убедљивост појединих закључака. Ипак, ни такве критике нису умањиле чињеницу да су његове књиге постале неизоставан део расправа о историји Балкана.
Научна афирмација која траје
Без обзира на различите оцене његовог дела, једна чињеница остаје неспорна – Каплан Буровић успео је да отвори теме које су деценијама биле потискиване или посматране искључиво кроз призму политике. Његови радови и данас представљају предмет изучавања, критика и полемика, што сведочи да су оставили дубок траг у историографским расправама о Балкану.
За истраживаче Косова и Метохије, Буровићево дело представља драгоцен извор за разумевање различитих тумачења прошлости, али и опомену да научна истина не сме бити талац дневне политике. Управо зато његово име и данас изазива пажњу – не зато што око њега постоји сагласност, већ зато што је имао храбрости да постави питања на која многи нису желели да траже одговор.
ИЗВОР: Досије
Њему су Језуити у сред Женеве, платили луксузан стан, дали пензију и има приступ на сва швајцарска медија где се представља као про-албански „научник“ и износи тешке лажи против нас Срба.
Овде нисте ни изнели за шта је он то заслужан у науци?
У родној кући имао је слику Његоша. Али дела су му издајничка а плата језуитска !