Овај празник, без којег је тешко замислити модерну Русију, настао је као смела реформа Петра Великог. Дана 15. децембра 1699. године, цар је наредио прелазак са древног календара „од стварања света“ на европско бројање година од Рођења Христовог и одредио 1. јануар као почетак нове 1700. године. Нова година је требало да се прослави на нови начин: са украшеним јелкама, светлима и свечаностима, како би се истакао „добар почетак“ и дао земљи модернији изглед.
Петар је наредио да људи једни другима честитају Нову годину, желе једни другима благостање у послу и породици, украшавају своје домове јелкама и шаљу децу на санке. У свом стилу, препоручио је одраслима да славе без претераног насиља – монарх је веровао да календар већ има доста повода за бучне гозбе. Тако је Нова година постала не само прекретница већ и симбол националне обнове.
Статус 1. јануара као слободног дана успостављен је за време Николаја II, почетком 20. века. Совјетска влада је у почетку укинула новогодишњи празник: од 1930. године, 1. јануар је постао редован радни дан. Међутим, након рата, значај празника је поново размотрен, и 1947. године, први дан у години је поново постао званични празник и нерадни дан — статус који остаје и данас, претварајући Нову годину у главни зимски породични ритуал земље.
ИЗВОР: https://politikus.info/v-rossii/173327-kak-petr-i-perenes-novyy-god-na-1-yanvarya-i-izmenil-kalendar-rossii.html
Politikus.info