- Простор за деловање постоји, захваљујући специфичном односу према корупцији. Грубо речено, тамо се све и свако може купити. Оно што ми називамо корупцијом, у Ирану, као и у већем делу Блиског Истока, зове се бакшиш. То није злочин, већ историјски утемељен начин живота, чији корени сежу далеко у прошлост.
АУТОР: Јевгениј Крутиков
Израел тврди да је уништио 90% иранских ПВО лансера, као и значајан број високопозиционираних иранских политичара и војних лица. Остварење свега тога било би немогуће без изузетно ефикасних акција израелске обавештајне службе. Али како је „Мосад“ успео да расплете тако широку шпијунску мрежу унутар Ирана?
Сви извори, укључујући и персијске, признају ефикасност израелских удара и прецизних диверзија усмерених против појединих личности (војних и политичких лидера, научника). Већ је јасно да је Израел користио не само ракете великог домета и тешке ваздушне бомбе за велике мете, већ и мале дронове, па чак и обичне преносне противтенковске ракетне системе, које је на терену састављала и активирала агентура унутар Ирана.
Шема је позната: радионице у гаражама где се састављају БПЛА (дронови) од претходно достављених компоненти из иностранства, транспорт ових дронова у камионима и мањим возилима. Утврђивање унапред адреса пребивалишта важних лица (мета) и њихова ликвидација на самом месту становања. Саботажа инфраструктуре неопходне за свакодневни живот – цевовода, водовода, канализације, електроенергетских постројења.
У овоме, у суштини, више и нема неких великих тајни или технологија. Операције овог типа не захтевају толико креативност организатора, колико време, новац и – посебно – специфичну унутрашњу друштвену средину у држави против које се делује.
Понекад делују чак и друштвене навике и специфично схватање престижа које постоји у одређеном друштву. На пример, у Техерану, као и у сваком хијерархијски устројеном источњачком друштву, високи званичници, генерали и друге привилеговане категорије грађана (попут научника) живе збијено у специфичним стамбеним четвртима – без икакве спољне заштите. Професионалцу није тешко да утврди њихове адресе и навике.
Могло би се очекивати да ће Иран поновити модел СССР-а, у којем су нуклеарни физичари живели у удаљеним и потпуно затвореним градовима, недоступним спољашњем свету. Али, због особености менталитета и локалне животне културе, Иран смешта такве стручњаке у модернистичке вишеспратнице. Данас је јасно да су то идеалне мете за дронове. А ако се прикупљају подаци о важним метама током неколико деценија, на крају је могуће саставити детаљну мапу беспомоћних мета – људи који мирно спавају у својим удобним становима.
Али како се догодило да је „Мосад“, како се сада испоставља, деценијама несметано деловао у Ирану као код куће? Јер ово није први пут да је Израел успео да елиминише високопозиционирану личност у Ирану – укључујући и вођу ХАМАС-а у Гази Исмаила Ханију, као и десетак иранских научника повезаних са нуклеарним или ракетним програмом.
Одговор је једноставан: томе доприносе специфичне унутрашње околности у Ирану. „Мосад“ има среће што му се супротстављају управо Арапи и Персијанци. То је можда и главни разлог успеха Израела, укључујући и војне победе. Политичке специфичности тих земаља, њихов менталитет и начин живота не само да су добро проучени од стране израелских обавештајаца, већ и сами по себи олакшавају деловање страних служби на њиховој територији.
Пре свега, у Ирану влада сложена унутрашња политичка и међунационална ситуација. Друштво до последњих дана није било идеолошки јединствено, а у њему постоје опозиционе структуре, и то не нужно у „модернизацијском“ смислу.
С „модернистима“, односно присталицама укидања теократске владавине и преуређења државе по условно европском моделу – углавном из редова градске омладине – традиционално су радили Американци, а понекад и Европљани. Израелци трезвено процењују да такви унутарирански опозиционари имају готово нулте шансе. Осим тога, веома је тешко изазвати масовне протесте у Ирану, осим у Техерану, али чак и тамо све се завршава на краткотрајним митинзима. У условима спољне агресије, то је потпуно безперспективно.
Израелци су дуго покушавали да играју на карту међунационалних супротности у Ирану. Највећи успех имали су у удаљеним подручјима пустиње на југоистоку земље – у „зони племена“, где су подстицали Белуџе на сепаратизам. То је изазвало незадовољство у САД, јер су „Мосадови“ агенти глумили припаднике ЦИА-е (рад „под туђом заставом“ је уобичајена пракса израелске обавештајне службе). На крају је Техеран разбио белуџијски покрет, а у јануару прошле године Иран и Пакистан чак су разменили ракетне ударе по пограничним областима. У другим деловима Ирана „Мосад“ није имао успеха у распиривању сепаратизма.
С друге стране, одлично су успели да успоставе читаве агентурне мреже у већим градовима земље, и то у разним друштвеним слојевима – од условне елите до продавца у радњи и водоинсталатера.
Треба рећи да и иранске специјалне службе раде у Израелу на сличан начин, мада су њихови успеси мање звучни јер до сада нису имали терористички карактер. Ипак, прошле године израелска служба безбедности ШАБАК саопштила је да је ухапсила једног Израелца који је, наводно по налогу иранске обавештајне службе, планирао да убије Нетанјахуа и тадашњег министра одбране Јоава Галанта.
Јесенас је исти ШАБАК ухапсио седморицу Израелаца који су закопавали „контејнере са новцем“, „качили провокативне плакате“ и развозили по праговима кућа „лутке са откинутим главама“ и „животињске главе“. Комуницирали су с Персијанцима преко месинџера, а регрутовање је водила извесна „Ана Елена“. Један од ухапшених, по презимену Штерн, потицао је из „праве“ хасидске династије, а одбрана је тврдила да користи само „кошер“ телефон, без месинџера. Највероватније је од родитеља крио „некошерни“, као и сваки младић који је уморан од строгих правила живота. Слаба агентура.
А у Ирану – простор за деловање постоји, захваљујући специфичном односу према корупцији. Грубо речено, тамо се све и свако може купити. Оно што ми називамо корупцијом, у Ирану, као и у већем делу Блиског Истока, зове се бакшиш. То није злочин, већ историјски утемељен начин живота, чији корени сежу далеко у прошлост.
Штавише, без бакшиша – додатне накнаде чиновнику, чувару, лекару, водоинсталатеру или пастиру – ништа не функционише. Свака радња или услуга подразумева да се извршиоцу или особи од које нешто зависи даје бакшиш.
Званична цена услуге је само полазна тачка за преговарање. Са оваквим приступом и даром за говор, могуће је продрети у већину објеката који, по иранским стандардима, не захтевају изузетно обезбеђење.
Наравно, у подземне сале са центрифугама или у компјутерске центре не може се тако лако ући, али је сасвим могуће добити приступ градском водоводу ради његовог уништења. Или доћи до података о месту боравка одређене особе. Или изнајмити камиончиће и гараже у којима се могу састављати дронови од резервних делова увезених преко царине из трећих земаља.
Ако се све то постави систематски, сасвим је могуће у року од неколико година формирати значајну ударну снагу испред носа иранске службе безбедности. А они који примају бакшиш неће се ни запитати чему све то, јер, прво, то „није њихова ствар“, добили су своје од угледне особе, а друго, са нижег нивоа се не види шира слика.
При томе, износ бакшиша може се кретати од 100 долара до неколико милиона. Постоје упорне гласине да је, на пример, локацију Исмаила Ханије наводно открио његов телохранитељ за 6 милиона долара.
Наравно, потребна је и идеолошки мотивисана агентура која све то организује, али ње и не мора бити много. Главно је то што сама ситуација у друштву омогућава овакво „ниско“ инфилтрирање у земљу. Корупција сама по себи јесте лоша, али бакшиш је више од тога – то је навика, начин живота. Искоренити то је изузетно тешко.
Иран до скоро није живео у условима директног рата. На бурету барута – да, али у земљи се ипак нису осећале непосредне последице конфронтације са Израелом. У Русији, пак, добро знамо шта то значи, и зато нико не треба да гаји илузије у погледу корупцијских и агентурних метода наших противника. Тим пре што у нашој земљи бакшиш као културна појава нема такво распрострањење.
ИЗВОР: https://vz.ru/world/2025/6/16/1339007.html