Скрин са Википедије, слободне енциклопедије
Комунизам је, као идеологија која је обећавала слободу и једнакост, дошао на наше просторе у вихору Другог светског рата, али је оставио трајне и тешке последице које се и данас осећају. Међу идеолозима те револуције био је Моша Пијаде, један од најважнијих људи у комунистичком покрету Југославије. Његове речи изречене на Првом заседању АВНОЈ-а у Бихаћу 1942. године откривају не само дубину радикализма који је обликовао тадашњу политику, већ и стратешку окрутност која је смишљено радила на уништавању основа српског друштва.
Цитат Пијадеа са тог заседања остаје као сведочанство мрачне и деструктивне природе комунистичке борбе:
„Потребно је зато створити толико много бескућника да ови бескућници буду већина у држави. Стога ми морамо да палимо. Припуцаћемо па ћемо се повући. Немци нас неће наћи, али ће из освете да пале села. Онда ће нам сељаци, који тамо остану без крова, сами доћи и ми ћемо имати народ уза се па ћемо на тај начин постати господари ситуације.“
У тим речима крије се суштина комунистичке тактике – намерно стварање несреће и хаоса како би се постигла политичка доминација. Циљ није био само ослободити народ од окупатора, већ га оставити у беду и очај, без куће, земље и наде. Стварање „бескућника“, уништавање домаћинстава и друштвених вредности представљало је средство за контролу и манипулацију народом.
Пијаде отворено признаје да је сељак који има имовину непријатељ комунизма:
„Сељак који поседује кућу, земљу и стоку, радник који прима плату и има хлеба, за нас ништа не вреди. Ми од њих морамо начинити бескућнике, пролетере.“
Тај прагматизам био је суштински део комунистичке идеологије: они који су имали стабилност и власништво морали су бити уништени, јер само у несрећи и сиромаштву настаје подлога за ширење комунизма. Ове речи данас одјекују као злокобно упозорење на идеолошки фанатизам који је жртвовао индивидуалну слободу, благостање, културу и идентитет српског народа.
Моша Пијаде је био један од најутицајнијих чланова Комунистичке партије Југославије. Рођен 1890. године у Београду, постао је утицајни идеолог и блиски сарадник Јосипа Броза Тита. Иако је важио за интелектуалца и теоретичара комунизма, његови поступци су често били у супротности са идејама хуманизма које је комунизам наводно заговарао. Као један од кључних организатора народноослободилачке борбе, Пијаде је био одговоран за многе политичке одлуке које су водиле до страдања цивила и уништења традиционалног друштвеног поретка.
Стратешка употреба „пролетаризације“ као алата за политичку мобилизацију огледала се у томе да су сви они који су нешто поседовали – било да је то кућа, земља или чак стабилан приход – били мета комуниста. Пијаде је то експлицитно рекао: „Само несрећници постају комунисти, зато ми морамо несрећу створити, масе у очајање бацити, ми смо смртни непријатељи сваког благостања, реда и мира.“
Овај цитат представља најстрашнију истину о комунистичком покрету: они који су ширили ову идеологију нису били заинтересовани за изградњу бољег друштва, већ за његово систематско уништавање како би се успоставила власт над потпуно потчињеним и очајним становништвом.
Последице ове политике и данас осећамо. Деценије комунистичке владавине оставиле су иза себе рушевине: економску нестабилност, урушавање моралних вредности, и једну нацију која је разорена на више фиктивних и мањих, друштво које је подељено, рањиво и окупирано. Никада није дошло до правог националног опоравка од ових штета, нажалост последице су трајне, а наслеђе комунизма остаје дубоко укорењено у нашој свести и друштвеном систему.
Историја мора служити као опомена, а речи Моше Пијаде остају записане као сведочанство једне епохе која је доносила не само политичке, већ и дубоке друштвене ране које и даље лечимо. Документ у коме су записане ове речи се налази у Архиву војноисторијског института у Београду, под ознаком К-12, 30/12.
ИЗВОР: https://srpskiugao.com/kako-je-mosa-pijade-smisljeno-stvorio-nesrecu-citat-koji-otkriva-mracnu-stranu-komunizma/