- Данас заборављено вино из крајинског виногорја, у свету некада цењено под именом “балуца“, француски винари концем 19. и почетком 20. века увозили су ради мешања са својим познатим робним маркама, како би им побољшали квалитет.
АУТОР: Ранко Јаковљевић
Један од најранијих спомена у листу за војничке науке, вештине “Војин“ чији је уредник био официр Јован Драгашевић. 1865.године у путописним белешкама он пише: “Сувопарну неготинску равницу опкољавају као венац красна, оном изванредном лозом засађена брда, све од ушћа Сиколске реке у Тимок па у наоколо чак до Прахова, од којих пак најважнија Локва и Висока, (крак између сиколске реке и Тимока, долазећи с планине Дели Јована преко врха Русмана) на којима роди оно чувено крајинско вино, и на којима има преко 600 стаја (на Локви више од 400, на високој више од 200) које се зову пивнице. Оба ова за Крајину тако важна и скупоцена брда на југу су од Неготина и ослањају се на Тимок. На Високој има један врло стар виноград у рукама неког Влаха Балуце (који је умро), и ту роди најбоље, од свега неготинскога вина. Малага, Мaлвасија, кипарско, све је то ништа према томе вину (црно је), којему је закупац (г. Девић, тамошњи начелник окружни) наденуо име Балуца, по имену газде од винограда. Одмах суседни виногради већ не дају такво вино, чему је узрок по свој прилици то, што су они млађи. Али Балуца, то је вино, с којим се тешко које европско сравнити може. Уопште, да је Европа с тим нашим вином упозната, држим, да би европски богаташи и влададари сву Високу и Локву прекупили, као што је то са Шампањом учињено. “ О исплативости посла за закупца – неготинског среског начелника сведочи околност да је већ половином 19.века стекао у власнитштво кућу и план на тлу престонога Београда, вредности 400 дуката цесарских.
Остало је забележено и да је први океански брод који је дошао у Србију 1886.г, то учинио ради куповине неготинског “Балуца“ за потребе Француске. Био је то норвешки трговачки пароброд “Унит“ који је 600 тона носивости. Брод се отиснуо из Бергена у Норвешкој, узео у Нанту (Француска) товар за Србију и, после пловидбе Атлантским океаном, Средоземним и Црним морем, упловио у Дунав. Двадесетпетог дана стигао је у Радујевац. Довезао је углавном кудељне џакове и празну бурад. Вратио се истим путем с пуним товаром црног неготинског вина. Како извештава овдашња штампа, то вино су Французи и касније куповали ради мешавине са својим вином у циљу побољшања њиховог квалитета-“ Од крајинских вина нарочито је била цењена “Балуца“ због своје пријатне ароме, квалитетног танина и лепе рубинске боје.“
Престоничку клијентелу почетком 20.века редовно је “балуцом“ снабдевао Италијан Карло Пероло, најчешће у националној историји спомињан као лице које је у корист српске стране сведочило о догађају на Чукур чесми 1862.г, а на штету турских актера. Четири деценије касније, као угледни београдски угоститељ, он у “Малим новинама“ рекламира понуду које се не би постидео било који европски реномирани ресторан: кладовски кавијар, швајцарски сир и “старо неготинско вино балуца“
Након светских ратова винска производња Неготина била је руинирана- новине пишу да је некада чувено крајинско вино изгубило добар глас за време протеклих ратова а и касније, јер су виноградари, у трци за лаком зарадом, продавали уместо њега разна лоша вина добивена од хибрида пакована под етике том крајинског. Међутим, педесетих година поведена је озбиљна брига о обнови крајинског виногорја. Приликом обнове старих и подизања нових винограда узор је изнова било специјално крајинско вино „балуца“ продавано пре ратова по двоструко вишој цени него друга квалитетна вина, када је, примера ради, 1932.године из Крајине извезено у Италију, Чехословачку, Шпанију и друге земље преко милион и 600 хиљада литара вина. Црно вино из винограда Илије Анђелковића из Неготина, изложено 1936 године на светској издожби вина у Паризу, проглашено је најбољим црним вином и одликовано је златном медаљом са дипломом…
Данас се крајинско винарство изнова диже из пепела просечности. “Балуца“ не егзистира у палети робних марки помодних назива, остајући, без премца, најдрагоценији сегмент његове бремените историје.
