- Европљани данас покушавају да покрију несташицу енергената за рачун таквих извора, које су јуче називали прљавим. Говоримо о угљу и шкриљцима.
- Европа је такође зрела за укидање мораторијума на развој нуклеарне енергије.
АУТОР: Валентин Катасонов
Уједињене нације, ММФ, Светска банка, Светски економски форум, ОЕСР (Организација економске сарадње и развоја) и друге глобалне организације утврдиле су да „највећи приоритет човечанства” треба да буде прелазак на зелену економију која не би загађивала животну средину, али би обезбедила климатску стабилност, не би реметила равнотежу у еколошким системима, и не би уништавала биодиверзитет. Иза ових декларација крију се много мање атрактивни циљеви који се пажљиво скривају. На пример, присилно смањење броја људи на планети.
Париска међународна климатска конференција у децембру 2015. године констатовала је да би до средине 21. века светска економија требало да достигне нулту емисију СО2 и других гасова који стварају „ефекат стаклене баште” и прете да прегреју земљину атмосферу. Да бисте то урадили, потребно је напустити угљеничну енергију (угаљ, нафту, природни гас) и заменити је зеленом енергијом (енергија сунца и ветра, водонично гориво, плимне станице). А у пољопривреди, на пример, треба да се ослободимо стоке која производи превише стајњака, који је извор гасова стаклене баште. Предлаже се да се месо домаћих животиња замени црвима и инсектима.
Много се говорило о томе да су такве „зелене“ идеје потпуна бесмислица. Научници који се противе овим лажним идејама бивају заташкани или исмевани. О томе сам писао у књизи „Глобални фалсификати и преваре у служби ‘господара новца‘“ (М.: Кисеоник, 2020). У својој другој књизи, „Климатгејт. Специјална операција ‘Велико ресетовање’, ‘Нова нафта’ и ‘Ново ропство’ (М.: Книжни мир, 2021) Упозорио сам да кампања против угљеничне енергије носи претњу озбиљне енергетске кризе.
Препоручио сам и препоручујем да Руска Федерација не треба да следи вођство глобалне елите на путу декарбонизације привреде.
Санкциони рат колективног Запада против Русије изазвао је енергетску кризу. Посебно у Европи. Европљани данас покушавају да покрију несташицу енергената за рачун таквих извора, које су јуче називали прљавим. Говоримо о угљу и шкриљцима. Европа је такође зрела за укидање мораторијума на развој нуклеарне енергије.
У 2020-2021. години у ЕУ, производња каменог угља смањена је за 80% у односу на ниво из 1990. године. У 2021. години експлоатација угља је потпуно заустављена у 10 земаља чланица ЕУ (Аустрија, Шведска, Португал, Белгија, Естонија, Летонија, Литванија, Кипар, Малта, Луксембург). У Великој Британији је 2012. године 40% електричне енергије произведено у термоелектранама на угаљ, 2020. године ова цифра је пала на 1,8%.
Европи су наметнути такозвани ESG стандарди (еколошки, социјални и стандарди корпоративног управљања). Они подстичу улагања у зелене пројекте блокирањем енергије угљеника. На пример, можете узети банкарски кредит по повољним условима ако ћете купити ветрењачу или соларну батерију. Али биће вам ускраћен кредит ако ћете копати угаљ или градити електрану на угаљ. У међувремену, повраћај гигантског новца уложеног у развој зелене (обновљиве) енергије увек је био скроман.
Брисел позива земље чланице ЕУ на стрпљење: кажу да прелазак у „зелену будућност” захтева жртву, али ово је превара. „Желели сте обновљиву енергију? Свако дете зна да постоји тако нешто као што је зима. Када је мрак и без ветра тада се соларни панели и ветрењаче могу бацити, они стоје неактивни. Више од 450 милијарди евра“, пише Јулиан Рејхелт, бивши главни уредник листа „Билд“.
Око теме енергетске транзиције, или окретања, гомилају се планине лажи. Брисел је, по команди из САД, увео забране и ограничења на увоз угљоводоника из Русије, а за насталу несташицу енергената није крив Џо Бајден, већ … Владимир Путин. Иако је Брисел већ дуго припремао енергетску кризу, почевши да гаси енергију угљеника. Са нестабилним енергетским билансом Европе, свака хладна зима би тамо могла да изазове кризу.
Стиче се утисак да је неко извео двосмерну комбинацију у Великој игри против Европе: прво су јој продрмали енергетски биланс програмима „декарбонизације“, а затим њену енергију докрајчили антируским (у ствари, антиевропским) санкцијама.
Зелене фантазије наметнуте Европи полако почињу да се распршују, замењују их црна стварност. Црно није само у смислу суморно: симбол нове стварности је угаљ, а он је црн. Црна реалност је свест о потреби повратка традиционалној енергији. Иначе, по укупним резервама антрацита, црног и мрког угља Немачка је на седмом месту у свету, Пољска на деветом.
А ево и најновијих вести из Немачке: 11. јануара власти су започеле присилно пресељење становника села Лутцерат, јер тамо би требало да се настави експлоатација угља. На данашњи дан дошло је до озбиљних окршаја између полиције и еколошких активиста који су пожурили на лице места, а било их је око седам стотина људи. „Еколози“ су почели да гађају полицију каменицама и молотовљевим коктелима.
Дуго времена у Немачкој и другим европским земљама владао је однос поштовања према зеленима. Постали су трећа странка у Немачкој на парламентарним изборима 2021. године. Немачки министар економије Роберт Хабек је копредседавајући Зелене странке. Недавно је предложио да се до 2030. године потпуно напусти вађење и коришћење угља. Међутим, ако се почетком 2022. године око трећине електричне енергије производило на угаљ у немачким електранама, сада је овај удео нарастао на 40%. Министар економије Хабек више није зелен, већ црн. И његове партијске колеге у Бундестагу сложиле су се да је понашање еколошких хулигана у селу Лутзерат неприхватљиво, полиција је била дужна да их обузда.
Немачко село Лутцерат постало је симбол заокрета не само Немачке, већ и целе Европе од некадашњег зеленог пута ка опстанку по сваку цену.
Кажу да 14. јануара и „сама“ Грета Тунберг стиже да помогне еколошким хулиганима у селу Лутцерат …
С руског превео Зоран Милошевић