ЈАПАНАЦ из Токија на великим војвођанским гајдама свира мало бачко коло и упоредо пева „Свака цура воле тамбураша, а гајдаша и цура и снаша“!
Таро Кадоока (30), који се у Земљи излазећег сунца, сурфујући по интернету, заљубио у војвођанске гајде, каже да су му наведени стихови најомиљенији, јер показују колико је гајдаш био популаран по селима у Бачкој. Његов сенсеи (на јапанском учитељ) Максим Мудринић из Сивца, чувени гајдаш и градитељ гајди, истиче да је Таро, који је пре девет година дошао у Србију привучен звуцима традиционалне балканске музике, а највише „шареном хармонијом“ старинског дувачког инструмента састављеног од мешине и свирале – данас један од најбољих свирача на великим гајдама у Србији!
О његовој очараности овим инструментом сведочи и наслов дипломског рада који припрема на Одсеку за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду – „Аутоетнографија: Војвођански гајдаш из Јапана“!
– Као клинац у Јапану, био сам фан хеви метала, свирао сам бас-гитару. Али, стално сам тражио нову музику за себе, било авангардну, било традиционалну. Тако сам на „Јутјубу“ случајно открио виртуозно српско коло на хармоници. Одушевио сам се, па сам од тада почео да слушам и свирам балканску музику. Од бенда који у Токију изводи бугарску музику учио сам да свирам бугарско ћемане – гадулку. То ми је најомиљенији гудачки инструмент, али од свих највише волим велике гајде – прича Таро на течном српском језику, који је учио годину дана у Токију пре доласка у Србију, а потом још толико у Београду, да би могао да се упише на Филозофски факултет.
Каже да је на његов долазак у нашу земљу веома утицао наступ београдског ансамбла „Коло“ у Токију, јер је тада први пут уживо слушао народне српске инструменте и песме, што је на њега оставило снажан утисак.
РОДИТЕЉИ ВИШЕ НЕ СТРЕПЕ
ОТАЦ службеник и мајка преводилац јапанско-енглеског, од које је наследио лакоћу учења језика и писма (одлично влада ћирилицом, као и латиницом), стрепели су од одласка јединца у непознату земљу.
– Родитељима су Србија и Балкан били непознати, једино је сестра моје баке знала за Југославију и Тита. Сад су се уверили да ми је у Србији добро и подржавају ме – задовољан је Таро.
– Чим сам дошао овамо, отишао сам у Сивац код Максима Мудринића, коме сам захвалан за све што сам научио о гајдаштву. Пре тога сам на „Јутјубу“ нашао снимак великих гајди са лактачом (пумпом на лакту), које су ме фасцинирале, јер гајдаш свирајући може и да пева. Као што каже Максим, гајдаш је one man bend, човек оркестар – наглашава Таро.
Максим се живо сећа како му се пре девет година на телефон јавио младић из Јапана, са молбом да му направи велике гајде.
– После месец дана дошао је по гајде, које сам опасао око њега, а он је за пола сата почео да их свира и уз њих пева „Чија кола клепећу сокаком“. То је била сензација! Онда ми је рекао да ме већ три године прати преко интернета, а „скинуо“ ме је у оригиналу, са свим украсима. Да ништа друго нисам урадио, било би довољно то што сам на њега пренео љубав према гајдама – истиче Мудринић.
Био сам хеви-металац, али сам се заљубио у бачко коло
Таро је досад наступао на многим војвођанским фестивалима и на Сабору гајдаша балканских земаља у Сврљигу, а чест је гост разних дешавања у Београду, где живи и студира. Појавио се и у запаженој улози гајдаша у српском играном филму из 2022. године „Комунистички рај“. У Србији је научио да музицира и на фрули, а поред гадулке и бас-гитаре, свира и јапански кавал „шакухачи“ и кларинет.
– Путујем мало по Балкану да бих слушао локалне музичаре. Жеља ми је да свирам са њима и научим све балканске језике. Тренутно учим ромски како бих разумео о чему пева мој омиљени певач Шабан Бајрамовић. А највише бих волео да свирам у неком тамбурашком оркестру, јер мислим да је тамбурица најбољи пријатељ војвођанских гајди – каже Таро.
Планови су му да настави да свира на гајдама код нас, али и у Јапану.
– Неколико пута сам тамо наступао као гајдаш. Мојим земљацима је било необично кад почнем да певам, али им се свиђа моје извођење. Током ових година нисам могао да одлазим у Јапан због пандемије ковида 19, али сад је отворено. Ипак, и ову Нову годину ћу прославити у Београду, а желим да читаоцима „Новости“, као и мени, 2023. буде пуна музике и среће – поручио је момак који је учинио да заиста буде – Србија до Токија.
ИЗВОР: https://www.novosti.rs/c/drustvo/vesti/1187455/japanski-roker-postao-vojvodjanski-gajdas-kako-taro-kadooka-tokija-preko-interneta-zavoleo-balkansku-etno-muziku