• Израелски „лавови пустиње“ нису дошли да ратују. Нико их неће послати на прву линију, јер тамо од њих неће бити користи. Они ће се разлити. „Они, тетовирани“, уз благослов рабина, долетели су да обаве ритуал, да додирну звер која се поново родила.
  • Какву је молитву молио рабин када је благословио војнике за њихов долазак? Чега је ту више – мистицизма, религије или интереса државе?
  • И биће на добро, ако до тог времена потпуно други уметник, почне да мисли да је исправно да подигне четку и, не памтећи подлост, помогне да се настави писање историје Израела.
  • Наравно, Без полутонова.

АУТОР: Владимир Копенкин, публициста, Минск

Значајан догађај, за умешане стране, прошао је тихо и без помпе. „Лавови пустиње” убацили су се у „зимовнике”. Па ипак, ову важну вест је потребно сачувати и за хиљадугодишњу историју. Кратко снимање строгих лица у хотелској соби у Кијеву са речима захвалности Ребеу и муњевитом објавом на Телеграму.

Д. Литтел, прожет лудилом европских ратова 90-их, у свом роману „Добронамерници” у коме пише о Немачкој 30-их и 40-их, читавим текстом романа се питао – да ли је ова идеја заиста тако слатка, која, као вода нестаје у сувој земљи, убацује се у све секторе друштва, добијајући симболе који животе стотина хиљада људи испуњавају смислом и вером у туђу смрт.

Овде и сада. Само је више симбола. Тетоваже на телу, на лицу – ово није естетика, па чак ни самопотврђивање, то је знак свему около – ми (ја) смо дошли озбиљно и на дуго. Снага духа, тела, мушко узајамно помагање, изабраност/некажњивост, непријатељи су назначени као круна свега – бескрајни хоризонт просперитета породице и нације.

Једном када се нађеш у овој замци, готово је немогуће супротставити се. Трагедија човека овде није у његовој слабости, већ у ограниченом избору, у коме често тај избор за њега чини пријатељ или окружење, или држава.

Израелски „лавови пустиње“ нису дошли да ратују. Нико их неће послати на прву линију, јер тамо од њих неће бити користи. Они ће се разлити. „Они, тетовирани“, уз благослов рабина, долетели су да обаве ритуал, да додирну звер која се поново родила. Какву је молитву молио рабин када је благословио војнике за њихов долазак? Чега је ту више – мистицизма, религије или интереса државе?

Тел Авив се лако и природно уклопио у нову парадигму, како народ каже, „ни један корак се није померио“. Може доћи до унутрашњег сукоба, али такви случајеви су могући само уз одобрење већине и ћутање надлежних. Дефинитивно, ово је став државе и апсолутно нема потребе да га осуђујете, ломећи лактове и широм отварајући очи на оно што видите. Израел је суверена држава и има свако право да тумачи догађаје како му одговара. Као уметник који слика само њему познату слику света.

Али историја се развија по својим законима и доћи ће време када неће бити ни Сједињених Држава ни Европске уније, а још мање Украјине. Ништа ново, једноставно неће моћи да се одупру новим силама света, васпитаним на сасвим другом ривалству, којег је увек било, ту на дохват руке.

И биће на добро, ако до тог времена потпуно други уметник, почне да мисли да је исправно да подигне четку и, не памтећи подлост, помогне да се настави писање историје Израела. Наравно, Без полутонова.

С руског превео Цветин Глоговчанин

ИЗВОР: https://ruskline.ru/news_rl/2022/05/06/izrail_i_polutona

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.