Да ли се Турска плаши да ће закаснити на поделу „украјинског колача“?
- Ако Русија поврати територије, уследиће дугачак ланац финансијских тужби. Али постоје и „неподељени комади колача“.
- И ту ће Турска сигурно пожелети свој део. Тако да је разговор Трампа и Ердогана политички притисак на Русију, а у случају успеха Турска ће добити своје дивиденде.
- Друго је питање — да ли ће Москва насести на нове замке.
- Кремљ за сада ћутке посматра…
АУТОР: Ирина Мишина
У руско-украјинском конфликту појавила се нова интрига. За 5. јануар заказани су телефонски разговори председника Турске Реџепа Тајипа Ердогана и председника САД Доналда Трампа. Једно од главних питања на дневном реду је решавање сукоба у Украјини. После муњевите операције заузимања Мадура, Американац је сигурно охрабрен. Могуће је да ће покушати да убеди Ердогана да активније користи полуге којима Анкара располаже, успешно тргујући и са Русијом и са Украјином.
У званичним саопштењима турски лидер је истакао да Анкара наставља активно да учествује у дипломатским напорима ради постизања мировног споразума и да одржава контакте са свим странама, укључујући Русију, Украјину и западне партнере.
Предстојећи разговор са Трампом биће део те дипломатије. Такође, председник Турске је саопштио да ће се наредне недеље у Паризу одржати самит „коалиције вољних“ у подршку Украјини, на коме ће Турску представљати министар спољних послова Хакан Фидан. О томе чије интересе Фидан заступа говоре и његова одликовања — орден „За заслуге III степена“, који су му доделиле кијевске власти „за подршку државном суверенитету и територијалном интегритету Украјине, као и за промоцију украјинске државе у свету“. Фидан је такође и „Пријатељ Азербејџана“ — тај златни орден добио је из руку Илхама Алијева 2024. године.
Шта ће председници САД и Турске разговарати о украјинској кризи без учешћа обе стране у сукобу? На ово питање „СП“ је замолила да одговори водећег научног сарадника Института САД и Канаде Владимира Васиљева.
— После напада на резиденцију руског председника ситуација се радикално променила. Многи на Западу су очекивали да ће то сломити Русију и да ће Москва брзо пристати на план усвојен у Мар-а-Лагу — приватном клубу Доналда Трампа на Флориди.
Тај план предвиђа радикалну реконструкцију односа САД са другим државама, пре свега у валутно-финансијској и трговинско-економској сфери. Трамп рачуна да ће се друге земље сложити са одредбама плана и да ће Вашингтон успети да учврсти нова правила у међународним споразумима уз доминантну улогу САД.
„СП“: Али у Москви, као што видимо, нико се није уплашио… Напротив, Москва је саопштила да мења позицију у преговорима.
— Сада сви очекују званичну изјаву Кремља о томе шта ће се конкретно променити у нашој позицији. Трамп се плаши да би Русија могла да објави потпуно повлачење из преговарачког процеса — у том случају његова улога мировног посредника била би сведена на нулу. Ћутање Москве било је изненађење за САД; у Вашингтону чекају шта ће Владимир Путин одговорити на напад на своју резиденцију, у који су САД у овом или оном облику биле умешане. У Русији су то Трампу јасно ставили до знања. Трамп је нервозан и зато мобилише свог НАТО партнера Ердогана. Председник Турске, као што је познато, заузима двосмислену позицију.
„СП“: Какав би могао бити потенцијални одговор Русије на напад на резиденцију руског председника?
— У Америци се сада разматра следећи сценарио. Москва може да изјави: „Никаквих преговора више, док се у Кијеву не промени власт. Нећемо разматрати никакве планове док је Зеленски на власти.“ Управо ће Ердоган бити инструисан како да се понаша да не дозволи Русији да напусти преговарачки процес.
Сви разумеју да Ердоган подржава Зеленског, али је Трамп, очигледно, замолио „пријатеља Реџепа“ да уложи све своје дипломатске таленте. Не искључујем да ће и председник Белорусије Александар Лукашенко бити укључен у убеђивање Москве да остане у преговарачком колосеку. Трамп је видљиво нервозан.
„СП“: Ипак, да ли је напад на резиденцију руског председника био усклађена акција Украјине и САД?
— Када сам разговарао са Американцима који имају везе са Пентагоном, чуо сам од њих да је током напада на Путинову резиденцију на Валдају коришћена вештачка интелигенција. Дали су ми до знања да САД и убудуће могу користити ВИ за нападе на Русију. Трамп води ванредну игру по принципу „све или ништа“, — закључио је политиколог.
Шта очекивати од могућег посредовања Ердогана? И шта, осим политичког притиска на Русију, могу да разматрају председници САД и Турске? Са овим питањима „СП“ се обратила политикологу Леониду Крутакову.
— Иако се Ердоган у Русији често сматра пре „пријатељем“, његов крајњи циљ је слабљење утицаја Русије у целини, а посебно у региону. Економски зависимо од Турске: након затварања „Јужног тока“ преоријентисали смо испоруке гаса ка Турској — то је била принудна мера.
Истовремено, Турска не крије да јој је најближи партнер на постсовјетском простору Азербејџан. Управо је турска војска помогла Бакуу да победи у рату у Нагорно-Карабаху. Турска има корист и од „коридора имени Трампа“, који фактички изводи Азербејџан ка Ирану — што представља ударац пројекту „Север–Југ“, који је требало да повеже Русију и Иран. Дакле, позиција Турске је прагматична и пре проамеричка.
„СП“: Не треба занемарити ни чињеницу да је Турска партнер САД у НАТО-у; у питањима војне сарадње Анкара ће увек бити на страни САД.
— На турским војним базама размештене су америчке ракете. Турска такође учествује у „коалицији вољних“, и то је јасна демонстрација заштите интереса Украјине. То је фактички амерички плацдарм. Размишљајући о томе, треба у потпуности заборавити на пријатељство и имати на уму искључиво прагматичне интересе. Главни нафто-гасни хаб Русије везан је за територију Турске; постоје информације — не знам колико су поуздане — да се тамо „манипулише“ руским угљоводоницима. Али ми на то зажмуримо. Засад зажмуримо…
„СП“: Какву позицију Турска заузима у питању мировног решења?
— Турска разматра нови облик безбедности — неку врсту замрзнутог конфликта, по принципу сукоба између Северне и Јужне Кореје, када ће војна дејства прећи у споро тињајући конфликт са циљем слабљења Русије.
„СП“: Не верујем да ће Трамп и Ердоган разговарати о будућности Украјине одвојено од својих националних интереса. Сигурно ће бити речи о подели сфера утицаја.
— Очигледно је да ће Турска за своје посредничке напоре захтевати „сладак залогај“ од независне Украјине. Али проблем је у томе што је цела Украјина већ продата: предузећа, земља — све је под управом западних господара. Ако Русија поврати територије, уследиће дугачак ланац финансијских тужби. Али постоје и „неподељени комади колача“. И ту ће Турска сигурно пожелети свој део. Тако да је разговор Трампа и Ердогана политички притисак на Русију, а у случају успеха Турска ће добити своје дивиденде.
Друго је питање — да ли ће Москва насести на нове замке. Кремљ за сада ћутке посматра…
https://svpressa.ru/politic/article/497627/