ВЕЛИКИ ПРОТЕСНИ МИТИНГ У БИТОЉУ
Битољ, 27. децембра. — Данас је у Битољу пред општинском зградом одржан величанствен и импозантан народни митинг, на коме је узело учешћа око 15.000 битољских грађана и сељака из целе битољске околине. Повод је митингу поступање грчких власти са нашим живљем у грчкој Македонији. Грчки званични представници, нарочито сада после атентата у Лерину, предузели су прогоне целог словенског становништва тога краја. Наши сународници напуштају испред грчког терора своје куће и имања и свакодневно пребегавају на нашу територију само да спасу животе.
Саопштења која су избеглице дале о зверствима грчких управљача узбудиле су читав битољски крај и сељаци и грађани скупили су се да на овом митингу уложе свој протест и позову владу да заштити наше људе који су принуђени да живе под грчким терором. Масе сељака су дошле из села са својим заставама на челу и од њихових протестних узвика проламале су се битолске улице. Тужно је изгледала дуга поворка избеглица са женама и децом, који сада без игде ичега живе од милостиње и помоћи које им наше власти дају.
Митинг је отворио г. Ђорђе Генчовић, директор Битољске Банке, кога су присутни изабрали за председника митинга. На митингу су говорили г. Јован Ћирковић народни посланик, Спасоје Хаџи-Поповић директор Јужне Звезде, Војислав Протић, адвокат, Драгиша Радковић, Миленко Дивац, адвокат и Халил бег. Сви говорници су у дугим говорима изнели несносно стање Срба у Грчкој као и нечувена зверства грчких власти над нашим живљем.
Са митинга су упућени телеграми Председнику Владе г. Пашићу и Народној Скупштини, у којима су умолени да се предузму кораци, како би престала даља грабеж Срба у грчкој Македонији. На митингу је прочитана депеша од Југословенске Матице из Сплита, у којој се каже да се са јужном браћом и њиховим жељама солидарише и протестује због зверстава која Грци врше над нашом браћом. Ова депеша је изазвала на митингу велико одушевљење.
На крају је донета ова резолуција:
„РЕЗОЛУЦИЈА ГРАЂАНА БИТОЉА И ОКОЛИНЕ ДОНЕТА НА ВЕЛИКОМ НАРОДНОМ МИТИНГУ НА ДАН 27 ДЕЦЕМБРА 1925 ГОДИНЕ”
Уговори о миру којима је завршен велики светски рат оставили су око пола милиона наше браће у грчкој држави. Као пријатељи и бивши савезници грчког народа хтели смо да верујемо да ће та наша браћа у грчкој држави имати она права која сваки треба да има у културној држави у овом веку. На жалост ми смо се у том веровању преварили. Већ више година ми добијамо доказе да та наша браћа у грчкој држави немају не само она права која су и у турској држави имали, већ немају ни најосновнија права сваког слободног човека: права на живот, на свој језик и слободан, поштен рад. Ти непобитни докази о оваквом животу наше браће јесу отимање њихове имовине, обешчашћење његових чељади, интернирање, хапшење, злостављање у затворима, убијање и насилно расељавање које се над том нашом браћом врши само зато што јесу и хоће да остану Срби. Када је овај терор грчких власти над овом нашом браћом дошао дотле да морају своју рођену груду напуштати остављајући своја огњишта и своју вековну тековину и спасавајући голи живот бегством код нас, када смо увидели да јауци ове наше браће не продиру до срца и уха културних народа којима је стало до правде и мира у свету, ми смо њихова најближа браћа, сведоци, очевидци њихове патње. Устали да овим путем уложимо протест против ових злочина.
Овом резолуцијом упућујемо нашу Краљевску Владу да у границама своје моћи учини све што треба дасе овој нашој браћи омогући опстанаки слобода и живот на земљи, коју су вековима уживали; да се тој нашој браћи у Грчкој држави омогући отварање и рад школа и цркава у којима ће чувати и неговати свој матерњи језик и све особине свога племена; да се хитно и довољно материјално помогну створи услови за живот и користан рад оној нашој браћи, која су због овог терора напустила своја огњишта и потражила уточишта и заштите код нас.
Осуђујемо јавно овај терор који срамоти стару јелинску културу. Целом културном свету, а нарочито свима Словенима достављамо очајне крике ове наше браће да би они својим протестом опоменули Грке да се врате добром путу, јер овакво њихово поступање са нашом браћом угрожава мир и хармонију на Балкану.
Нашој напаћеној браћи у Грчкој упућујемо топле братске поздраве и охрабрење да чувају свој језик и своја огњишта, јер је за њима и са њима цео наш народ.
Пошто је прочитана резолуција учесници митинга пошли су кроз варош. Неколико грађана одржало је по улицама говоре о насиљима Грка, који су узбудили поворке, те су настали дуги протести и поклици против Грка и њиховог терора.
Време, 28. децембра 1925, стр. 1.