Радикални исламизам – главна претња Европи
- Како су пренели медији, у главном граду Италије већ је формиран комитет MuRo 2027 „Муслимани за Рим–2027“ ради учешћа на предстојећим изборима за градоначелника Рима.
- Организатори MuRo 2027 желе да „глас муслимана и других етничких заједница који живе у Риму буде чујан како током изборне кампање, тако и касније“.
- Многе на Апенинима узнемирио је постер новог удружења, на којем полумесец победоносно лепрша над Колосеумом.
- Званично, муслиманска заједница у Италији тренутно броји око 2,9 милиона људи (око 5% становништва), али у стварности их је много више и њихов број убрзано расте.
- За Европу није опасан само радикални ислам, већ и сам убрзани процес замене аутохтоног становништва досељеницима.
- Не само Италија, већ и читав стари континент губе свој етнички идентитет.
АУТОР: Владимир Малишев
Бурни скандал избио је на Апенинима поводом изјаве муфтије из Ђенове Абу Маријама, који је саопштио да Италију треба „преваспитати“ и свуда увести ислам.
„Италија је корумпирана: ислам је решење“, изјавио је проповедник у видео-снимку који је пуштен на друштвене мреже. Према његовим речима, већ је покренут пројекат „Кризалиде“ – својеврсна школа Курана која обухвата целу земљу, за шта је објављено и прикупљање средстава. „Морамо да покажемо“, изјавио је „учитељ“, „да ислам садржи решење за све проблеме који муче Италијанско полуострво“.
„Муслимани у Италији“, захтева Абу Маријам, „морају да проучавају исламску доктрину више него што једу, пију или дишу. Посебно у тако опасном, корумпираном и обмањујућем окружењу као што је Италија“.
Такву изјаву лист Giornale назвао је „шокантном“. Карактеристично је да се појавила истовремено са вешћу о почетку изградње највеће џамије у Европи у Торину, чему су се локални становници безуспешно противили. А и сада се највећа џамија у Европи налази у Риму.
Представници водећих политичких партија Италије већ су издали протестна саопштења поводом позива муфтије. Они покушавају да спрече раст утицаја имиграната на друштвено-политичку агенду Италије.
„Влада Мелони не намерава да се повинује таквим захтевима“, нагласио је заменик министра правде Андреа Делмастро. А посланик Европског парламента из владајуће партије „Браћа Италије“ Карло Фиданца изјавио је: „Италији нису потребна морална предавања од оних који не деле наше вредности. Ми бирамо нашу слободу, наше вредности и наше традиције уместо проповеди оних који сматрају да је ислам решење проблема. Италија се неће покорити.“
Али исламисти напредују. Дошло је дотле да је један професор у Тревизу, под притиском, недавно ослободио локалне школарце муслимане од изучавања Дантеове „Божанствене комедије“, јер је велики Флорентинац наводно „исламофоб“. Потпредседник владе Италије Матео Салвини назвао је то „лудилом“.
„Нема распећу, Божићу, ‘Божанственој комедији’, бајкама, затварању школа за Рамазан. Не, ми смо у Италији. Ако се некоме не свиђа Данте, ако се некоме не свиђа младенац Исус, нека се врати у своју земљу“, гневно је поручио Салвини.
Међутим, „Вањка слуша, али једе“. Како су пренели медији, у главном граду Италије већ је формиран комитет MuRo 2027 „Муслимани за Рим–2027“ ради учешћа на предстојећим изборима за градоначелника Рима. Организатори MuRo 2027 желе да „глас муслимана и других етничких заједница који живе у Риму буде чујан како током изборне кампање, тако и касније“. Многе на Апенинима узнемирио је постер новог удружења, на којем полумесец победоносно лепрша над Колосеумом.
У комитет су ушли следбеници ислама који стално и легално живе у престоници Италије. Према речима једног од организатора MuRo 2027 Франческа Тјерија, таквих је у Риму сада 120 хиљада, од чега 40 хиљада има италијански пасош (становништво града, према последњим подацима, износи више од 2,8 милиона људи). Он каже да имигранти муслимани имају све разлоге да „од објекта политике постану њен субјект“, односно да се из проблема о којем се расправља у италијанском друштву претворе у снагу способну да утиче на друштвено-политичку агенду и ван сопствене заједнице. Они намеравају да се изборе за могућност да страни држављани који живе у Риму буду бирани у органе локалне самоуправе и учествују у раду градске управе. У комитету не крију одушевљење недавним избором градоначелника Њујорка Зохрана Мамданија, пореклом из Уганде, и надају се да би нешто слично једног дана могло да буде могуће и у Риму.
Како је у интервјуу порталу Octagon.Media признао имам џамије у римској четврти Маљана Сами Салем, муслимани у Италији су „веома репрезентативна заједница и приметно утичемо на распоред гласова. Моја ћерка Маријам Али – прва је жена у хиџабу која је истакла своју кандидатуру за место шефа римске општине (Маријам је учествовала на изборима за председника XI римске општине у октобру 2021. године као кандидат левице). Ја представљам и помажем младим муслиманима да уђу у политику и на изборне листе партија, учествујем са њима у телевизијским програмима.“
„Ми смо муслиманима важнији од државе“, изјавио је имам, не кријући да странци који живе у Италији не намеравају да се интегришу у локално друштво, већ да се „пробијају у политику“ како би сами дошли на власт.
Око муслиманске дијаспоре воде се и друге закулисне игре. У редовима деснице, која тренутно чини владајућу коалицију у Италији, оснивање комитета у Риму повезују са настојањем кандидата за градоначелника из левих партија да обезбеде гласове имиграната. О томе, између осталог, у чланку са злокобним насловом „Марш на Рим“, који алудира на преврат Мусолинијевих црнокошуљаша у октобру 1922. године, пише римски лист Tempo. Лист подсећа Тјерија на његову недавну прошлост у Демократској партији, из које је кандидован на општинским изборима 2021. године, и пребацује му да сада покушава да гради каријеру на имигрантској агенди.
„Њихов циљ је да заузму Италију и украду нам демократију“, упозорила је недавно посланица у Европском парламенту из редова владајуће десничарске партије „Лига“ Ана Марија Чизинт, која је предложила да се нова партија забрани и одмах распусти. Истина, за сада нема шта да се забрањује, јер MuRo 2027 још увек није званично регистрован као партија. Ипак, скандал који је избио у Риму указује на то да мигранти већ јуришају ка власти у италијанској престоници.
Званично, муслиманска заједница у Италији тренутно броји око 2,9 милиона људи (око 5% становништва), али у стварности их је много више и њихов број убрзано расте.
Основу чине мигранти из Северне Африке – Марока, Туниса и Египта. Они стреме ка власти. У великим градовима већ су формиране стабилне муслиманске четврти. Италија, економски заостајући за Француском и Немачком, прима и подноси први удар: управо на сицилијске обале Средоземног мора свакодневно пристижу стотине, а понекад и хиљаде миграната. Доласком на власт десничарских снага на челу са Ђорђом Мелони, заузет је курс оштрог регулисања миграције. У пролеће 2023. године ступио је на снагу декрет који предвиђа до 30 година лишавања слободе за организаторе и извршиоце илегалног превоза људи, који се, поред помагања мигрантима, баве и кријумчарењем и трговином људима. Влада планира да још више поједностави процедуру протеривања миграната. Ипак, прилив миграната се наставља, јер је морске обале тешко контролисати. Поред тога, број миграната који су се већ настанили у земљи расте услед високог наталитета у њиховој средини, док се број аутохтоних Италијана смањује. Али најопасније је то што мигранти не желе да се интегришу и покушавају да наметну своја правила, што изазива све веће незадовољство домицилног становништва.
У таквим околностима, локалне власти у Италији покушавају и самостално да се боре против надирања миграната. Тако је недавно општина Монфалконе одбила да дозволи локалним муслиманским мигрантима да користе празно паркиралиште као место за обављање исламског верског обреда.
Тридесетхиљадна муслиманска заједница која живи у Монфалконеу, на североистоку Италије, није успела да одржи петачн молитву петком на тргу испред бившег супермаркета. Продавницу и паркинг испред ње раније је купила муслиманска заједница и они се тренутно налазе у фази реконструкције. Као образложење, општинске власти су навеле да је, пошто је реч о градилишту, небезбедно одржавати молитву на том месту. У граду су затворена два исламска културна центра који су служили као места за обављање верских обреда. Руководство Монфалконеа оно што се дешава назива „опасном исламистичком инвазијом“, истичући да је у току процес исламизације чији је циљ замена локалног становништва. Тако већ 65% ученика основних школа у Монфалконеу исповеда ислам.
И сличне ствари се данас дешавају у многим европским земљама у које је последњих година навалио талас миграната из Азије, Африке и са Истока. Тако је амерички предузетник и милијардер Илон Маск, коментаришући дечју статистику Брисела, пре неколико дана изјавио да престоница Белгије више уопште није белгијска. Осврћући се на објаву блогера Марија Науфала на друштвеној мрежи X, саопштио је да је отприлике три четвртине деце у Бриселу неевропског порекла. „Престоница Белгије више није белгијска“, написао је Маск.
Нешто боља ситуација није ни у низу великих градова Француске и Немачке, који у Европи заузимају водећа места по броју миграната. Зато права претња данас није само Италији, већ целој Европи – радикални исламизам, који је тесно повезан са масовним приливом миграната на континент. О томе пише француски недељник Journal du Dimanche у тексту под насловом „Радикални исламизам, а не Русија, представља праву претњу Европи“.
„Европа се припрема за погрешан рат“, пише лист. „Док су политичари опседнути руском претњом, представљајући је као егзистенцијалну, много ближа и разорнија опасност наставља да неконтролисано расте. А та претња није војни сукоб међу државама, већ тероризам који рађа радикални исламизам. Он делује унутар европских друштава и усмерен је на њихово разарање.“
„То није хипотетички ризик. То је стварност. У последњих десет година у Европи су више пута извршени терористички напади под исламистичким паролама. Били су усмерени против цивила, новинара, наставника, полицајаца и дешавали су се у концертним дворанама, јавном превозу и верским објектима. Њих не изводе стране армије, већ присталице радикалног ислама у Европи. Њихова имена су позната безбедносним службама, али они и даље слободно прелазе границе“, констатује лист.
„Проблем Европе није у недостатку информација или у одсуству правних инструмената за борбу, већ у неспремности да се призна постојећа претња. Страх од стигматизације, жеља да се удовољи бирачима и идеолошка збрка довели су до употребе увијених формулација. О тероризму се често говори, али се избегава помињање идеологије која га рађа, а радикализација се објашњава искључиво социјалним факторима, као да систем веровања у томе не игра никакву улогу. То избегавање има последице: отежава спречавање терористичких напада, онемогућава искрен дијалог и спутaва рад безбедносних служби политичким табуима. А оне који дижу узбуну често оптужују за претеривање или манипулацију чињеницама. Све то чини јавну расправу о проблему немогућом“, закључује француски недељник.
Истовремено, угледни исламски научници сматрају да су радикални исламисти створени и подржавани од стране Запада ради остваривања сопствених политичких циљева и да немају никакве везе са исламом као једном од светских религија. Тако је Египћанин, директор Египатског католичког универзитета и Института арапске културе Ваел Фарук, у интервјуу за Giornale изјавио да су исламски радикали, које он дипломатски назива „политичким исламом“, „деценијама подржавани од западних сила из геополитичких разлога“.
„Данас“, рекао је он, „земље попут Египта и Саудијске Арабије боре се против тога, док многи лидери политичког исламизма живе и раде на Западу, посебно у Лондону. Арапски свет се званично дистанцирао од њих. Генерални секретар Светске муслиманске лиге Мухамед Абд ел-Карим ел-Иса, истакнути научник у области исламске религије, прави имам, објаснио је да ако муслиман дође у Италију и не свиђа му се италијанско законодавство, он нема право да мења друштво које га је прихватило. А он је ауторитет у 50 исламских земаља.“
Из тог разлога, Фарук поставља питање о томе одакле се данас појавио тај радикални проповедник у Италији. „Проблем није у томе шта говори поједини имам“, сматра Ваел Фарук, „већ у томе да себи поставимо питање: ко је он? Ко га је школовао? Ко га плаћа? Ко га је изабрао? У Италији, где ислам није признат, влада хаос. Свако може да отвори гаражу и прогласи себе имамом. То ствара пометњу, подстиче екстремисте и ућуткује обичне муслимане, који чине већину… Не желим да га називам имамом, јер не знам да ли је и шта је учио. Али прави проблем је загонетка његовог порекла. Одакле је он? Ко га је изабрао?“
Јасно је да из разумљивих разлога Ваел Фарук не може све да каже, али његово помињање Лондона у овом контексту, где су, по његовим речима, утврђени исламски радикали, говори само за себе. Ипак, за Европу није опасан само радикални ислам, већ и сам убрзани процес замене аутохтоног становништва досељеницима. Не само Италија, већ и читав стари континент губе свој етнички идентитет.
ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2025/12/29/islam-v-italii-polumesyac-nad-kolizeem.html