Симптоматично признање истакнутог америчког неоконзервативца
- У садашњој геополитичкој стварности САД су изгубиле способност да војну надмоћ претворе у жељени политички резултат, што губитак њиховог утицаја и у другим регионима света чини само питањем времена.
АУТОР: Владимир Прохватилов
Један од водећих америчких неоконзервативаца Роберт Каган написао је у часопису The Atlantic чланак Iran Unleashed, у којем тврди да америчко-израелска коалиција, створена за рат са Ираном, није успела да порази Техеран и да је, штавише, ојачала његове регионалне позиције, услед чега земље Персијског залива сада морају хитно да траже нове формате безбедности.
„У будућности ће доминантна сила у региону бити Иран, а не САД или Израел“, пише Каган, истичући да се суседне државе већ прилагођавају коренитим променама у регионалном окружењу.
Кључни моменат у Кагановој аргументацији јесте неспособност војног притиска да примора Техеран на повлачење.
Он указује на обнављање америчких санкција у оквиру политике „максималног притиска“, дванаестодневни америчко-израелски напад на иранска нуклеарна постројења и рат који је након тога започео у фебруару, а у којем су погинули лидер земље и бројни високи званичници, да би се потом претворио у вишенедељне нападе на иранске војне објекте.
Упркос размерама војне кампање САД и Израела, Техеран није капитулирао.
Каган издваја важан преокрет у марту, када је Израел напао иранско гасно поље Јужни Парс, а Техеран узвратио ударом на катарски комплекс за производњу течног природног гаса у Рас Лафану.
Према мишљењу америчког аналитичара, значај тог одговора није био у томе што је Иран могао да победи Сједињене Државе у конвенционалном ваздушном рату, већ у томе што је показао способност да енергетској инфраструктури Персијског залива нанесе довољно штете да изазове глобалну економску кризу.
Вашингтон је потом обуставио нападе на иранске енергетске објекте и извршио притисак на Израел да престане са нападима на иранска нафтна поља.
Каган подсећа да су се касније америчке претње обнављањем удара више пута суочавале са истим проблемом: Иран је претио узвратним мерама, владе земаља Персијског залива упозоравале су на последице, а Вашингтон је одустајао од ескалације.
„Поступци Америке јасно су показали да се Вашингтон више плаши ескалације него Иран, и то не само сада већ и у будућности“, пише он.
Према Кагановом мишљењу, Ормуски мореуз постаје најважнија стратешка полуга Ирана. Техеран све чешће посматра Ормуски мореуз као „сталну компоненту своје геополитичке моћи и најснажнији фактор одвраћања од још једног напада САД или Израела“.
Јунски меморандум о разумевању између Ирана и Сједињених Држава у суштини одражава ову промењену равнотежу. У складу са споразумом, Иран се обавезује да „предузме мере“ ради „безбедног проласка трговачких бродова“, док ће Техеран и Оман разговарати о управљању мореузом „у складу са важећим међународним правом и сувереним правима приобалних држава“.
Овај споразум је де факто потврдио победу Ирана, пошто није обновио предратни поморски поредак нити је Вашингтону доделио и најмању улогу у управљању пловним путевима. О томе сведоче и строги ирански механизми контроле пловидбе, укључујући регистрацију, дозволе и утврђене руте.
Представник Корпуса чувара Исламске револуције (КСИР), бригадни генерал Хосеин Мохеби, током свог недавног наступа у провинцији Хормозган изјавио је да Ормуски мореуз не представља само економску руту већ и кључни елемент стратешке моћи Ирана.
„Према Мохебијевим речима, отварање мореуза условљено је спровођењем правних и одбрамбених механизама које је утврдио Техеран, при чему је тај процес потпуно независан од консултација које Иран паралелно води са Оманом у вези са усаглашавањем нових правила пловидбе.
Иранска страна захтева потпуни престанак мешања Беле куће у билатерални дијалог Техерана и Муската, укидање ограничења против иранске трговачке флоте, као и увођење нових правила проласка која би искључила кретање бродова из земаља које су Исламској Републици нанеле економску или другу штету“, наводи турски телевизијски канал TRT, истичући да је изјава представника КСИР-а уследила у тренутку када су се појавили извештаји о завршетку преговора Ирана и Омана о заједничком управљању Ормуским мореузом.
Председник иранског парламента Мохамед Багер Галибаф изјавио је 22. августа да су суседне земље почеле да се обраћају Техерану са предлозима о могућем закључивању нових споразума у области безбедности и проширењу економске сарадње, тврдећи да су последице америчко-израелског рата против Ирана показале ризике повезане са ослањањем на Вашингтон као главног гаранта безбедности у региону.
Галибаф је саопштио да је Техеран добио бројне поруке од суседних држава које се односе на нове облике политичке и економске сарадње, као и сарадње у области безбедности.
Галибаф је такође указао да је Вашингтон довео у опасност управо оне земље које сматра савезницима, дајући предност израелским интересима у односу на њихову безбедност.
„Сједињене Државе су безбедност сваког свог савезника изложиле таквој опасности“, изјавио је он, додајући да је Вашингтон деловао „застрашивањем и потпуним занемаривањем њихових интереса зарад Израела, доводећи у опасност и само њихово постојање“.
„Галибаф није прецизирао о којим је земљама реч. Међутим, његове изјаве уследиле су након што се неколико држава Персијског залива, које традиционално зависе од америчких безбедносних гаранција, непосредно суочило са последицама рата.
Током сукоба Иран је изводио ударе на америчке војне објекте и друге циљеве у региону, укључујући базе у Бахреину, Кувајту и Јордану, као и објекте у Саудијској Арабији и Катару. Економије земаља Персијског залива и објекти критичне инфраструктуре истовремено су претрпели последице ракетних напада и озбиљних поремећаја у снабдевању енергентима преко Ормуског мореуза“, наводи либански телевизијски канал „Ал Мајадин“.
Иран је ових дана добио позив да се придружи „Меканском споразуму“ Саудијске Арабије, Турске и Пакистана о колективној одбрани. То је изјавио шеф новинске агенције иранског парламента Мехди Рахими у интервјуу за „Ал Мајадин“.
Према његовим речима, иранске власти тренутно разматрају предлог. Он је такође нагласио да је тежња ка стварању „безбедносног кишобрана“ међу земљама региона победа за Иран, који већ дуго позива на то.
Америчко-ирански рат доказао је да САД угрожавају безбедност земаља региона уместо да испуњавају обећања о њиховој заштити, изјавио је шеф парламентарне новинске агенције.
Лидери Пакистана, Саудијске Арабије и Турске закључили су 7. августа у Меки споразум према којем ће се напад на једну од учесница сматрати нападом на све три.
Очекивано приступање Ирана „Меканском споразуму“ у суштини ће значити стварање „Персијског НАТО-а“ и означиће највећи стратешки пораз САД, како указује Роберт Каган.
Он објашњава да Иран постаје доминантна сила у региону захваљујући чврстој контроли над Ормуским мореузом, што Техерану даје више практичних полуга утицаја него поседовање нуклеарног оружја.
Док нуклеарно оружје пре свега служи за одвраћање од напада, утицај на ово енергетско чвориште, према речима водећег америчког аналитичара, Техерану даје сталне полуге утицаја на државе које зависе од енергетских ресурса Персијског залива и може му помоћи да врши притисак на противнике и ослаби америчке санкције.
У садашњој геополитичкој стварности САД су изгубиле способност да војну надмоћ претворе у жељени политички резултат, што губитак њиховог утицаја и у другим регионима света чини само питањем времена.