- У стегама ове нове реалности родиће се контура Супернове Русије са јасном скалом вредности. То ће бити држава-лабораторија, држава-тврђава, држава-породилиште.
- Први људи у таквој земљи неће бити рентијери ни глумци, већ многодетни родитељи, конструктори, научници, официри, организатори производње.
- Главне вредности у таквој земљи нису нафта ни гас, већ интелект и воља.
- Циљ такве земље није да се уклопи у „светску заједницу“, већ да створи сопствени независни универзум, способан да издржи притисак било каквих химера Запада и Истока.
АУТОР: Андреј Фефело
Шта нам доноси година која долази?
Претпоставимо да ће тутњава оруђа утихнути. Да ће се одјеци „вишецевних бацача ракета“ и „хајмарса“ растопити у тешкој, влажној тишини прифронтовског појаса.
Претпоставимо да ће бити потписан важан документ, назван „мировни споразум“.
Али какав ће бити тај мир?
На западним границама нашег миленијумског царства сазрева нова, до сада невиђена формација. Разговоре наше перестројкашке елите о Европи од Лисабона до Владивостока мораћемо да одложимо у дугачку, тачније издужену, трапезоидну кутију. Сада се пред нашим очима појављује нешто друго: агресивна русофобна Химера. Чудовишни спој старе европске цивилизације, која се није покајала за своју гордост, и глобалистичког Синдиката који је одавно начинио содомију свих врста својим барјаком.
Замислите слику: тело су државе Европске уније заједно са Британијом и делом Украјине, а глава је невидљиви, а самим тим и нерањиви Синдикат који контролише светски финансијски систем, дигиталне платформе и глобалистичку штампу (непријатељске медије).
Канџасте шапе Синдиката чврсто су се зариле у европске земље. Тамо не треба очекивати брзу победу националних снага. Сан о Европи Отаџбина, слободној од глобалистичког јарма, за сада остаје само сан. Реалност може постати стварање система чији је једини егзистенцијални циљ да докаже да Русија, као културно-историјски феномен, нема право на постојање.
Спор се неће водити око граница или сфера утицаја. Реч је о будућности.
Руски сањарски склоп душе, који обећава стварање новог друштва, наша укорењеност и самосвојност — све је то у њиховим очима незамислива дрскост, неспојива са реализацијом пројекта постчовечанства.
Зато ће сваки мир са том Химером бити само тактичка варка са њене стране.
Бескомпромисна усмереност глобалиста ка „вечном рату“ условљена је не само метафизичком мржњом према Русији. Рат је за Синдикат основни услов за преформатирање лабаве ЕУ. Стварање на њеној основи тоталитарног чудовишта, до сада невиђеног друштва еутаназије.
Русија се суочава не само са војно-политичким, већ и са цивилизацијским изазовом, упоредивим са најездом сатанских хорди које на врховима својих копаља носе не само физичку, већ и духовну смрт.
Управо зато је „специјална операција“ само прва, огњена реч у дугом и страшном сукобу. Русија не води рат за територије. Ми бранимо право наше цивилизације — да буде!
Садашња светска криза, сва војно-политичка пометња, није ништа друго до урушавање модела јединственог света. Оно чему сведочимо нису привремене тешкоће, већ системски колапс, у којем почињу да се затварају глобалне комуникације. На место мондијализма долази епоха Великог разједињења, време цивилизацијских кокона у којима ће државни идеолози заједно са алгоритмима стварати аутономне, херметичке реалности у којима ће владати своја истина, своја историја, своја наука.
Ово последње је посебно важно!
Научници свих земаља биће приморани да постоје у условима технолошке и информационе изолације, где ће приступ туђим подацима бити строго ограничен. Универзална знања замениће разноврсност — развој националних научних школа. Овај тренд може почети да се испољава већ ове године.
Међународне институције створене након прошлог светског рата не пролазе кроз кризу, већ кроз организациону смрт. Истина, њихова агонија биће дуга и мучна. СТО, СЗО, ММФ, Светска банка — те структуре ће, попут зомбија, наставити механички да функционишу: одржаваће састанке (као, на пример, планирани самит ММФ-а у Бангкоку), објављиваће извештаје. Али њихов ауторитет биће подривен, а њихов значај као арбитара међународних правила тежиће нули.
Интернет, који је још јуче личио на светски океан — буран, опасан, али јединствен — сада се убрзано залеђује. Не равномерно, већ чудним, растрзаним леденим пољима. Дигитална зима је близу!
У тренутку када буде уведена забрана прекограничне комуникације на мрежи, моћи ће се тврдити да се светски Интернет коначно распао на делове.
Какав ће бити орнамент суверених дигиталних простора? Каква ће бити наша „дигитална територија“ у условима започете трке вештачких интелигенција?
Надолазећа епоха прети да постане сурова провера наше способности да дишемо, мислимо и постојимо као суверена цивилизација. А главно бојно поље, ново Косово или Стаљинград, неће бити ни земља ни чак космос, већ дигитални простор, такозвана вештачка интелигенција.
Свет се већ поделио на два технолошка пола. Реч је о титанском супарништву САД и Кине у овој области. Улог у тој игри јесте економска, политичка и војна доминација. Наш положај у сфери ВИ је забрињавајући: водећи национални модели заостају за страним аналозима и Русија ће морати поново, као много пута у историји, да концентрише све снаге и средства у једном правцу. Да проблем решава у ходу.
У таквим условима модел државног управљања и читав систем односа „елита — власт — народ“ неизбежно ће бити преиспитани. Корупција, неред, синекуре, имитација бурне активности — сав тај баласт постаће недопустив луксуз.
Питање „шта је потребно, а шта није“ решаваће се не по познанству, не по телефонском позиву, већ уз помоћ великих података. Да ли је то потребно за одбрану, повећање наталитета и технолошки скок? Одговор ће одредити све: финансирање, каријеру, право на постојање овог или оног института или ресора.
У стегама ове нове реалности родиће се контура Супернове Русије са јасном скалом вредности. То ће бити држава-лабораторија, држава-тврђава, држава-породилиште. Први људи у таквој земљи неће бити рентијери ни глумци, већ многодетни родитељи, конструктори, научници, официри, организатори производње.
Главне вредности у таквој земљи нису нафта ни гас, већ интелект и воља. Циљ такве земље није да се уклопи у „светску заједницу“, већ да створи сопствени независни универзум, способан да издржи притисак било каквих химера Запада и Истока.
ИЗВОР: https://zavtra.ru/blogs/intellekt_i_volya