Земља на обалама Рајне чврсто је увезана радикалним мрежама и заједницама
АУТОР: Владимир Прохватилов
Према подацима Министарства унутрашњих послова и Савезне криминалистичке службе, у 2024. години немачка полиција је регистровала око 84.000 кривичних дела и прекршаја из политичких мотива, од чега су 4.107 била насилна. То је 40% више него у претходној, 2023. години, и више него икада раније.
Број политички мотивисаних кривичних дела и прекршаја у Немачкој расте шесту годину заредом. Најчешћи разлози за таква дела у 2024. били су размирице током избора за Европски парламент и Бундестаг, као и ставови према конфликтима на Блиском истоку, како је саопштено из Министарства унутрашњих послова.
Више од половине свих регистрованих дела (42.000) извршили су екстремно десничарски настројени појединци. То је 48% више него у 2023. години. Особе са радикално левичарским ставовима извршиле су скоро 10.000 кривичних дела, што је 28% више него претходне године.
Број кривичних дела и прекршаја на верској основи порастао је за 29%, са око 1.900 регистрованих случајева у 2024. години. Око 7.300 случајева (што је 42% више него раније) класификовано је као повезано са „страним идеологијама“ — термином који се у Немачкој користи за прекршаје повезане с политичким покретима у другим земљама, али који нису религиозне природе.
Полиција такође извештава о 6.236 кривичних дела која се сматрају антисемитским – што је 21% више него у 2023. години и укупно највише икада. Од тог броја, 48% је извршено од стране ултрадесничара, а 31% је повезано са страним идеологијама.
Конфликт између Израела и Палестине наводи се као мотив у 7.328 случајева, од којих је 793 било насилно. Такви инциденти најчешће су се дешавали током демонстрација и протеста.
Према мишљењу немачких криминалистичких експерата, посебну опасност представљају напади миграната ножевима.
Број напада ножем у Немачкој расте из године у годину. Сваког дана у земљи се догоди око 30 таквих напада. Како наводи магазин Фокус, од њих се практично није могуће заштитити.
Нож је често опаснији од ватреног оружја, каже Дитер Валтер, који је годинама обучавао елитне полицијске снаге у Минстеру. Према речима криминолога Рудолфа Ега, младићи узраста од 18 до 30 година, самци, необразовани и без посла, не могу да замисле живот без ножа. Он додаје: „Ова група је заступљена и у другим насилним кривичним делима.“
Удео нападача без немачког држављанства је изузетно висок. На пример, у Берлину свако друго наношење повреда ножем изврши мигрант.
У Берлину је полицајац избоден ножем у врат, у Халеу је мештанин нападао троје људи ножем, а у Билефелду је мушкарац упао у бар и ножем повредио више особа. Према полицијској статистици, у Немачкој се дневно догоди 79 напада ножем. „Млади људи данас у џеповима носе ножеве као што носе мобилне телефоне“, рекао је за лист Билд адвокат за кривично право Удо Ветер.
Укупно у 2024. години у Немачкој полиција је забележила 29.014 напада ножем. Број кривичних дела повезаних са наношењем тешких и опасних телесних повреда порастао је за 10,8 одсто. Према речима Мануела Остермана из Немачког полицијског синдиката, ножеви представљају највећи проблем у насилним злочинима.
Пропагандни видео-снимци на којима убице Исламске државе* (забрањена у Русији) одсецају главе таоцима подстичу исламске радикале да користе ножеве у својим нападима, преноси Focus. Пре десет година, на пример, на интернету су се појавили „инструктивни видео-снимци“ Исламске државе са детаљним упутствима како убити полицајце ножем.
Немачка контраобавештајна служба тврди да у земљи од 80 милиона становника постоји око 27.000 муслимана са „исламистичким потенцијалом“. „Они који се радикализују и потом изврше напад – представљају ноћну мору за безбедносне органе. Њих је готово немогуће уочити“, истиче посланик Европског парламента Себастијан Фидлер.
Исламистичке групе су умрежиле Немачку својим агентским структурама. У једном извештају немачке контраобавештајне службе наводи се да је нагли пораст екстремистичког расположења међу европским муслиманима директно повезан са деловањем „главне базе за регрутовање џихадиста, као и катализатором напора у регрутовању“ – транснационалне исламистичке организације Таблиг-и Џемаат* (ТЏ) (забрањена у Русији).
Са ТЏ конкуришу салафисти. У Немачкој су до 2016. били изузетно активни у јавном простору. Брадати мушкарци у широким панталонама на трговима немачких градова делили су превод Курана на немачки језик, проповедајући радикалну верзију ислама. Нове присталице салафисти су регрутовали на такозваним исламским семинарима. Преобраћени муслимани проводили су и слободно време у кругу салафиста – на пикницима или фудбалским утакмицама које су они организовали.
Године 2016. Министарство унутрашњих послова Немачке забранило је салафистичку организацију „Права религија“, чији су активисти делили Куран на улицама. Радикални салафисти су данас готово невидљиви на улицама немачких градова, али нису нестали. „Већина њихових активности одвија се далеко од очију јавности“, напомиње Каан Орхон, саветник центра Хајат, који се бави дердикализацијом исламиста.
„Нове присталице све чешће се регрутују путем личних контаката, а комуникација се одвија преко апликација попут WhatsApp-а и Telegram-а“, наводи Орхон. Због тога је полицији и обавештајним службама све теже да прате активност салафиста.
„Наравно, није сваки салафиста аутоматски терориста, али сваки исламистички терориста у Немачкој био је салафиста“, истичу службеници немачке контраобавештајне службе BfV. У децембру 2017. године шеф BfV-а Ханс-Георг Масен изјавио је да у Немачкој има 11.000 салафиста, што је „рекордан максимум“. У 2013. години, према подацима контраобавештајне службе, било их је 5.500 – дакле, број се удвостручио за пет година. Од тада се број исламиста у Немачкој најмање није смањио, али након Масенове оставке статистике о томе нису доступне.
Још већу претњу за посрнулу цивилизацију Старог континента, укључујући и Немачку, представља велика европска мрежа од стотина џамија изграђених новцем Турске и под управом Турско-исламске уније за верска питања (DITIB). Џамије и инфраструктура DITIB-а постоје у готово сваком значајнијем немачком граду – од Берлина до Ахена. Такве џамије данас постоје у готово свакој земљи Европске уније. Намази и проповеди у тим џамијама обично се одржавају на турском језику или на доминантном језику конкретне заједнице. Највеће од тих џамија лично је отворио председник Турске, Реџеп Тајип Ердоган.
У Турској у Немачкој постоји добро организована борбена снага, способна да по потреби замени полицијске структуре европских држава и организује одржавање јавног реда, уколико постојеће европске институције из било ког разлога не буду у стању да обављају своје дужности. Реч је о пантуркистичком ултрадесничарском покрету „Бозкурт“, или „Сиви вукови“.
„Разграната мрежа џамија, уједињених под јединственом управом, у комбинацији са добро наоружаним јединицама националистичког покрета [‘Сиви вукови’], у условима глобалне геополитичке кризе у Европи сасвим је способна да постепено концентрише власт у својим рукама на свим нивоима, барем у појединим државама, пре свега у Немачкој, Белгији и Холандији, где су позиције DITIB-а и турских заједница изузетно јаке. То значи да могу представљати озбиљну конкуренцију англосаксонском или било ком другом пројекту европског протектората, уколико такав пројекат икада буде покренут“, наводе аналитичари Руског института за Блиски исток.
У немачком Бундестагу већ дуго се чују позиви да се забрани деловање „Сивих вукова“, који су у многим земљама већ забрањени, а чији број у Немачкој достиже 11.000. Међутим, немачке обавештајне службе противе се таквој одлуци. У новембру 2023. године, у Бундестагу је поново затражена забрана ове групе, али су безбедносне службе Немачке то одбиле, позивајући се на наводне правне препреке.
Ханс-Георг Маасен је у интервјуу за аустријску телевизију FPÖ TV изјавио да немачки политичари активно подржавају масовну имиграцију јер „желе друго становништво… Што је становништво разнородније, то је мање способно да изражава свој став… Што више политичари по сопственом нахођењу доводе мигранте из других земаља и дају им држављанство, то више утичу на изборне резултате. Ти мигранти онда гласају другачије од домаћег становништва. Масовна имиграција је страно колонизовање наше земље.“
Према речима бившег шефа немачке контраобавештајне службе, „земље попут Немачке и Аустрије имају средства да зауставе имиграцију, али свесно бирају да то не учине“.
На тој основи расту немачке ултрадесничарске групе које су спремне да насилним путем зауставе прилив исламиста у земљу.
Протеклих дана, Савезна криминалистичка полиција Немачке објавила је годишњи извештај према коме је број насилних злочина из десничарских побуда у Немачкој порастао за више од 17% у прошлој години, на 1488 случајева.
Неколико дана раније, немачка полиција спровела је акцију против неонацистичке групе која себе назива „Последњи талас одбране“. Министарка правде Стефани Хубиг изјавила је да је „посебно шокантно то што су сви ухапшени били малолетни у време оснивања терористичке групе“.
Тужиоци су саопштили да чланови групе себе сматрају „последњом линијом одбране немачке нације“.
Поред низа убистава и паљења прихватилишта за мигранте, на зидовима кућа су цртали свастике и пароле попут „Странци напоље“, „Немачка Немцима“ и „Нацистичка територија“, као и подигнуту руку у нацистичком поздраву.
Часопис Der Spiegel објавио је да су чланови групе активно врбовали нове припаднике преко Instagram-а*, TikTok-а, Telegram-а и WhatsApp-а, поставивши минималну старосну границу од 15 година. Истражиоци су открили више од 70 група за ћаскање широм земље које, по њиховим речима, имају везе са овом организацијом.
Чинећи све што је у њиховој моћи да спрече долазак на власт најпопуларније партије у Немачкој – „Алтернатива за Немачку“ (AfD), која предлаже цивилизоване мере за ограничавање миграције и ефикасну борбу против спавајућих ћелија исламиста – владајуће елите Немачке, у суштини, сеју змајеве зубе.
Пре или касније, та семена ће проклијати и Немачка ће се поново суочити са друштвеном катастрофом.