Хрватски снови о Антинграду

• Бања Лука ипак није постала Антинград, али то не значи да су одустали од тога.
• Упечатљив је пример доминиканца Вјекослава Ласића који је те 1997. са предикаонице цркве Рањеног Исуса проповедао да Хрватска треба бити лепша, срећнија и боља са БАЊА ЛУКОМ КАО СРЕДИШТЕМ ХРВАТСКЕ ШТО ЈЕ БИЛА ПОГЛАВНИКОВА ЖЕЉА.
• Он је даље рекао да се нада да ће се поглавникова жеља испунити јер је садашњи облик Хрватске мало чудан.

АУТОР: Александар Мандић

Данас је 80 година од највећег једнодневног покоља који се збио у НДХ. Реч је о покољу у бањалучким селима Дракулићу, Шарговцу и Мотикама. За један дан поубијано је око две и по хиљаде Срба на најјезивије могуће начине. Особито узнемирује то што је велики број деце убијен на свиреп начин. Међутим, ја се нећу упуштати у сам злочин него ће тежиште бити на разлозима овог злочина. Дакле, због чега је спроведен тај покољ?

Наравно, јасно да је усташки покрет (који се настављао на правашки) баштинио идеју о етнички чистој Хрватској до Дрине. Јасно је и то да је крвожедна србофобија, а о којој сам више пута писао, тих година достигла своје најмрачније врхунце. Стога, Срби су систематски истребљивани што није мимоишло ни Србе из Бања Луке и њене околине. Међутим, постојао је још један додатни мотив да Срби нестану са простора Бања Луке.

У хрватској геополитичкој мисли Босна и Херцеговина се тумачи као стожерна и кључна хрватска земља. Читав низ хрватских јавних радника је поклањао пажњу Босни и Херцеговини. Тако Антун Радић Хрватску са Далмацијом назива „корицом круха“, а унутрашњи садржај тог хлеба је БиХ. Стјепан Радић назива БиХ утробом Хрватске притом говорећи да човек без утробе не може да живи па самим тим ни Хрватска без БиХ не може да живи. Иво Пилар, отац хрватске геополитике, Хрватску без БиХ назива торзом неспособним за живот и он сматра да када се БиХ нађе у оквиру Хрватске да тек онда Хрватска има услове за живот. Дакле, БиХ треба да повезује славонски део Хрватске са јадранским. Овоме треба придодати и експлоатацију мита о крунисању краља Томислава на Дувањском пољу који Хрвати користе као један од аргумената којим доказују исконску хрватску и римокатоличку природу Босне и Херцеговине (посебна је прича ко је форсирао тај мит, ко га је заправо створио и додатно модификовао и ставио га у службу хрватске експазионистичке политике). На крају, приметно је да се ова хрватска концепција у потпуности подудара са ватиканским тумачењем Дрине као границе католичанства и православља. У оквиру те приче долазимо до Бања Луке.

Анте Павелић је још 1939. године Бања Луку одредио за престоницу будуће хрватске државе. Виктор Новак о томе каже:,,Уистину, био је поглавников план да учини Бању Луку пријестионицом НДХ која му је била географски центар читаве државе, али и стога да буде у непосредној близини муслимана које је требало не само сасвим приљубити уз НДХ него их и сасвим похрватити, А ПО ЖЕЉИ РИМА И ПОКАТОЛИЧИТИ (подвукао А.М.).“ Колико је Павелић озбиљно размишљао о томе говори и чињеница да је већ 24. априла 1941. године, дакле свега девет дана након његовог уласка у Загреб, наредио да се потпредседништво његове владе пресели у Бања Луку што се и десило 4. маја исте године. План је био да се цела влада пресели у Бања Луку. Колико ми је познато, до тога није дошло. Италијански конзул у Бања Луци је известио да се у Бања Луци већ граде зграде за министарство спољних послова, грађевинарста и рада. Такође, занимљиво је и оно што је конзул навео, а што му је рекао усташки повереник за Бања Луку и један од српских крвопија Виктор Гутић. Гутић је рекао да намерава предложити да се Бања Лука преименује у Антинград у част двојице Анта – Старчевића и Павелића. Појављивао се и предлог да НДХ добије три престонице. Загреб би остао културна престоница, дом кључних културних и научних установа. Бања Лука би била политичка престоница, односно у њој би били смештени државни органи док би Јајце била војна престоница, односно у њему би била смештена врховна команда. Постојао је само један проблем.

Географски центар те НДХ је била Босанска Крајина, а Бања Лука се налазила у самом срцу целе те НДХ. Међутим, тај простор је био великим делом насељен православним Србима, а сама Бања Лука је имала српску већину (57 посто становника су били Срби према Лазару Лукајићу). Како је онда тај простор могао бити центар те хрватске католичке државе са толиким бројем Срба? Е ту долазимо до споменутог додатног мотива за истребљивање Срба на том простору. Сам Гутић је то најавио 28. маја 1941. године:,,Сада има да приступим грандиозном дјелу чишћења хрватске Босанске Крајине од непожељних елемената, нарочито Бање Луке, јер она постаје главни град независне Хрватске… Поглавник и хрватски министри једва чекају да дођу у очишћену Бања Луку, а то ће бити брзо, јер ћемо и ми брзо радити. Ја ћу бити овдје јака гвоздена метла.“ Непожељни елемент су наравно Срби. Управо су Шарговац, Мотике и Дракулић били део тог ,,грандиозног чишћења“ као и низ других злочина који су се одиграли на том простору. Део ,,грандиозног чишћења“ је била и мученичка смрт бањалучког владике Платона као и рушење Саборног храма Свете Тројице у Бања Луци. Ово последње Гутић је прокоментарисао на следећи начин:,,Ова пркос зграда и српска богомоља, којој овдје никад није било мјесто, која нам је годинама бола очи, гарантујем вам да више ни она нити ма која њихова врагомоља, ма гдје била у хрватској држави, неће постојати.“

Бања Лука ипак није постала Антинград, али то не значи да су одустали од тога. Упечатљив је пример доминиканца Вјекослава Ласића који је те 1997. са предикаонице цркве Рањеног Исуса проповедао да Хрватска треба бити лепша, срећнија и боља са БАЊА ЛУКОМ КАО СРЕДИШТЕМ ХРВАТСКЕ ШТО ЈЕ БИЛА ПОГЛАВНИКОВА ЖЕЉА. Он је даље рекао да се нада да ће се поглавникова жеља испунити јер је садашњи облик Хрватске мало чудан.

Да будемо на опрезу. Нека је вечна слава мученицима из Шарговца, Мотика и Дракулића.

Записано 2022. године.