- Чим се у априли 41.год законски забрани деловање СПЦ, у NDH отпоче пљачка и разарање цркава и манастира али и убиства свештеника, те прогона и депортације свештеника рођених ван територије младе хрватске државе.
АУТОР: Владимир Фролов
Материјална добра СПЦ су плански сакупљана, нарочито вредна уметничка дела (иконе и богослужбени предмети) по саветима стручњака су похрањена у установе културе, али су црквени великодостојници RKC и усташке главешине самовољно черупале ту имовину!
Ускоро је почела широка акција присилног покатоличавања коју је проводио одбор за покатоличавање из врха RKC предвођен biskupom Jankom ŠIMRAKOM уз директан надзор посебног папиног изасланика, opata Мarkonea.
Овај процес карактерише појава да масовном ритуалу превођењу православног сеоског становништва увек присуствује наоружана усташка милиција из околних хрватских и муслиманских села, која неретко потом физички убија тек прекрштене, а доказ је планске злоупотребе самог процеса прекрштавања од усташких планера, углавном усташа-повратника из емиграције који доминирају у организовању државне управе NDH, где заузимају руководећа места.
Међутим, масовни спонтани устанак Срба у NDH ремети даље деловање одбора за прекрштавање, и зато се крајем лета 41.године у оквиру Državnog ravnateljstva za gospodarstvenu ponovu (DRP) оснива Секција за вероисповест коју води млади фрањевац Dionizije Juričev. Његова канцеларија је била задужена за регрутовање младих католичких свештеника и фратара, који би као тобожњи мисионари одлазили у српска села да врше даље преобраћање становништва.
Меморандум о преобраћању сачинио је фратар Radoslav Glavaš, службеник у министарству вера NDH, што јасно казује да RKC и органи NDH заједнички планирају насилно прекрштавање које не може остати непознато Ватикану, јер самовоље у тој верској држави нема!
Меморандум је изричито предвиђао да Србима из средње класе и образованим треба забранити преобраћање, зато што је њихов српски идентитет превише јак да би се могао икако променити! Заправо се иза овог објашњења крила намера да се потпуно истреби српско становништво у градовима, које је до тада било обухваћено радном обавезом у јавним службама – железница, пошта, здравство, електричне централе, јавни превоз – како би та држава уопште функционисала.
Убрзаном обуком је стваран нови кадар а Срби су требали бити истребљени у градовима, како би само остало рурално становништво сведено на произвођаче хране, изоловане у појединим областима.
Овакав програм масовних конверзија одвијао се у периоду од касног лета до фебруара 1942.године, али је закључено да убрзано опада интерес Срба за конверзију вере, јер то није спречило физичку ликвидацију прекрштених!
Зато Павелић у фебруару 1942.године на отварању Хрватског државног сабора најављује оснивање Hrvatske pravoslavne crkve за „Hrvatе pravoslavne vjere”!
Чак се отварају и поједине српске цркве у градовима, а свештеници се бирају од затечених припадника Руске заграничне православне цркве, углавном Украјинаца као и новоименовани Митрополит Гермоген, који полаже заклетву поглавнику Павелићу.
Донета је и уредба којом се на Богословском факултету у Загребу оснива катедра за православне студије, а штампају се (наравно латиницом!) и новине Glas pravoslavlja, које отворено шире проусташку пропаганду и величају из историје познате „pravoslavne Hrvate”.
За ове делатности био је задужен САВИЋ МАРКОВИЋ-Штедимлија, стручни сарадник Хрватске енциклопедије и пропагатор оснивања CPC (CRNOGORSKA PRAVOSLAVNA CRKVA) још тридесетих година прошлог века!
Иако су привидно добили некакву грађанску једнакост, Срби су и даље одвођени у Јасеновац и друге логоре NDH, „Crna legija” и „Poglavnikov tjelesni zdrug” наставили су несметано свој кољачки посао, све до маја 1945.године!
После победе над фашизмом, кроатокомунисти нису вратили опљачкану имовину СПЦ, већ су основали музеј Срба у Хрватској где су изложили само део опљачканих предмета, али за ту пљачку није кривично одговарао нико од хрватских дужносника!
Током деведесетих година прошлог века у време оружаних сукоба, само у граду Загребу прекрштено је неколико десетина хиљада српске деце по подацима СПЦ, али и SDF (Srpski demokratski forum) који је сарађивао са хрватским властима, а свако мало се обнови захтев за рад Hrvatske pravoslavne crkve, иако јој је оснивач министарство вера NDH!
ИЗВОР: https://srpskistav.com/autorski-tekstovi/hrvatski-klerofasizam-nasilno-prekrstavanje-srba/