Говор Генерала Мирослава Талијана на представљању књиге «Хибридни рат: теорија и пракса», аутора Игора Н. Панарина. Дом Војске, 24. октобра, 2019. године
Ради се о свестраној студији хибридног рата која je оригинално дело аутора, произашло из ауторовог вишедеценијског научно-истраживачког рада и проучавања геополитике, теорије и праксе информационих и хибридних ратова, из његовог запаженог наставно-образовног и педагошког рада на водећим универзитетима у Русији, као и на основу уопштавања праксе и рада његових колега из обавештајно-безбедносне заједнице Руске Федерације.
У питању је изврсно дело, настало из озбиљног и на научној методологији заснованог истраживања аутора о пореклу идеологије хибродног рата, његовој генези, генеричкој суштини, историји и развоју овог прљавог начина ратовања, којим се убија и тело и душа савремене цивилизације. Студија о теорији хибридног рата даје научни и стручни поглед професора Панарина на хибридни рат – његову суштину и садржину, модалитете и приступе, области и циљеве вођења таквог рата, као и упутства за обуку у хибридном ратовању.
Аутор нам приближава међусобне односе и везе геополитике и хибридног рата и уводи нас у несумњиву ризницу драгоцених података о изворним материјалима – првим ауторским радовима из сфере геополитике и ставовима пионира политичке географије, попут: Карла Ритера, Рудолфа Челена, Фридриха Рацела, адмирала Мехена и других. Указује на радове из геополитичке историје, идеје и садржаје теорија: Мекиндера, Спајкмена, Хаусхофера, а на основу којих се граде западне експанзионистичке доктрине и стратегије. У вези са историјом геополитике, казује да она „сведочи о неопходности стварања снажног евроазијског континенталног блока“.
Приближава нам руску геополитику и порекло руске геополитичке доктрине, затим приказује реализацију доктрине „Москва – Трећи Рим“, геополитичку конфротацију са Енглеском и даје поглед на историју и развој руског научног геополитичког приступа по етапама и фазама све до нових геополитичких парадигми. У монографији се указује на великане – зачетнике геополитике у Русији: Татишева, Ломоносова, те на значај идеја и геополитичких концепата панславизма у делима Николаја Данилевског, хипотезе о јединственом центру концептуалне контроле света и методама геополитичког сукоба из радова генерала Фадејева.
Ту су познати словенофили и проповедници византизма, Константин Леонтијев и други активисти – носиоци системске идеје и творци геополитике као самосталне науке: Дмитриј Миљутин Језиков (који је створио моћну руску геополитичку школу), титан руске геополитике Андреј Сњесарев – оснивач Војне академије „Михаил Васиљевич Фрунзе“ и други познати и признати аутори у развоју руске геополитичке науке и школе. У садашње време, рађају се и нови обрасци, који указују да глобалну геополитичку доктрину Русије: „Москва – Трећи Рим“ – треба прилагодити реалностима 21. века, узимајући у обзир целокупно историјско искуство развоја руске државе, засноване на духовности, саборности и јединству Православља и Ислама. Ово и зато јер Русија већ столећима окупља своје територије у једну целину, обезбеђује колосалну синтезу култура и цивилизација у оквиру јединствене евроазијске заједнице држава и уједињава народе на овом простору по принципу цивилизацијског дијалога.
У књизи су представљени погледи на Русију и хибридни рат, показује се миленијумски историјски пут руског народа, а ауторов став је резултат вишегодишњих личних размишљања, запажања и промишљања о Русији и другим европским земљама. У представљању генезе и историје Словена аутор се, углавном, ослањао на национално оријентисане научнике и тврди: „да је увођење норманизма у руску историју стратешка операција хибридног рата против руског народа и његове државе“.
Књига др Панарина заиста јесте незаобилазан изворник података за све оне које интересује хибридни рат у теорији и пракси, те геополитичка историја Русије и историјски развој геополитике као дисциплине, као и дело које сведочи о геополитичким комбинацијама и лавиринтима интрига, попут деловања масона, које је инструмент хибридног рата против Русије, масонској завери 1825. године и масонском државном удару у фебруару, 1917. године. Аутор сматра, да државни удар из фебруара 1917., који је довео до свргавања монархије и пропасти Руске империје представља успешно спроведену операцију хибридног рата против Русије, а спровеле су је снаге западне масонерије и британске обавештајне службе.
На страницама књиге сусрећемо се са низом знаменитих личности из минулих времена, државницима, политичарима, официрима највишег ранга, звања, знања и потврђене ратне вештине и војсковођења, који су у различитим периодима одређивали судбину Русије, а и света. Књига указује и на велику вештину Стаљина – виртуоза у супротстављању хибридном рату у XX веку.
Ово дело сведочи како се након пораза фашизма и кад је Совјетски савез постао суперсила у свету, под покровитељством Лондона и Њујорка водио информационо – идеолошки рат против Москве у режији Далса и Кенана. По одређеном алгоритму за примену перфидних стратегија, систематски су вођене обавештајне и тајне операције против СССР-а. Стратегије Кенана и Далса ће касније послужити као идеје за осмишљавање најуспешније спроведених стратешких подухвата и операција Запада у хибридном рату против СССР-а, попут Маршаловог плана, Хрушчовљевог волунтаризма и Горбачовљеве перестројке.
У овом делу су обрађене и друге теме војног и невојног карактера, попут: операције Дунав – вођене против обојене револуције у Чехословачкој 1968., корективних стратегија против СССР-а, детант Хенрија Кисинџера и авганистанска замка Збигњева Бжежинског. Погрешне процене руководства ЦК Комунистичке партије Совјетског савеза, агентурни рад и шпијунажа Запада, информациона супериорност и психолошко-пропагандно деловање путем модерних стратегија и доктрина хибридног рата Сједињених држава против СССР-а доводе до највеће геополитичке катастрофе – пропасти Совјетског савеза. Књига обилује погледима на хибридни рат у свету, на Русију и и на савремена турска разумевања хибридног рата. Приказани су и ставови и погледи Сједињених држава, НАТО стратегија хибридног рата у разбијању Либије, хакерски напади, тероризам и обојене револуције као нове, специјалне технологије и операције хибридног рата. Истовремено, дело обрађује делотворно деловање обавештајне заједнице, функцију и улогу ОДКБ у јачању колективне безбедности и указује на могуће доктрине и технологије руске победе у условима растућих претњи хибридним ратом.
С обзиром на укупан број извора грађе у библиографском попису на крају књиге, и такозване помоћне литературе, која није у попису овог престижног рада, може се замислити колико је аутору ове књиге др Панарину требало труда, времена, мисаоних и стваралачких напора да би стекао основни увид у суштину, садржину, облике (системе) и методе Хибридног рата и да их у овој изврсној књизи, студијско-аналитички прикаже.
Књига ће свакако користити Војсци Србије, Министарству одбране и институцијама српског војног школства и другим војним образовно-научним установама, посебно официрском кору. Пошто њен текст у великој мери објашњава и историју збивања међу најразвијеним земљама света, може послужити државницима, политичарима и широј читалачкој публици, тј. свим заинтересованим ентузијастима који трагају за сазнањима из области теорије и праксе хибридног рата.
У име образовно-научне заједнице која се бави истраживањима у функцији унапређења праксе и развоја теорије у обласити одбране, безбедности и заштите, честитам на постигнућу и захваљујем се академику Игору Николајевичу Панарину што нам је подарио изврсну спознају о хибридном рату, која доприноси могућности нашег савременог супростављања и досезања победе добра над злом.
ИЗВОР: Геополитика.ру