ХЕРОЈ ДРЕВНОГРЧКОГ ЕПА АХИЛ – СЛОВЕН?

Фрагмент из фильма «Троја», 2004 г. У улози Ахила – Бред Пит.

• Према древним грчким митовима, мајка Ахила била је богиња мора Фетида, отац – цар Мормидона. Као што је познато, хероји са различитим надљудским способностима рађају се из брака богова и обичних смртника. То је, дакле, био и Ахил

Одакле је дошао?

Ахил је херој и непобедиви ратник који је предводио поход против Троје.  Ахил је добро познат из Хомерове „Илијаде“.

Ахил – Словен?

Ахила, ненадмашног тркача и учесника Тројанског рата (око 1265 – 1255. године пре Христа), многи западни и руски научници посматрају као праславенског принца.

Чињенице: Већ постоји велики број научника, како на Западу, тако и у Русији, који сматрају Ахила за протославенског принца. То је противно канонизованој историји, али бројна истраживања заиста указују на то да је Ахил рани рођак Словена.

Тако је грчки писац из римског доба, историчар и географ Флавије Аријан (95-175 п.н.е.) писао да је Ахил био Скит из града Мермекије, који је смештен у близини Керча. Због окрутности и ароганције духа, био је протеран из родног места, због чега се населио у Солуну, региону који се налази на истоку Централне Грчке, на обали Егејског мора.

Још раније, Страбон (64. до н.е. пре нове ере – 23.) је писао да је село где се родио Ахил налазило на азијској обали Кимеријског (Керченског мореуза) на савременој коси Чушки.

Да приметимо да су се Скити на црноморској обали појавили доста касније од Ахила – у VII веку до нове ере, међутим, Грци су асимиловали многе народе који су већ били у тим крајевима и оне који су се називали Скитима, док су их Римљани (тзв. Византијци) називали Русима.

 Фрагмент златног украса Скита

Фактички Ахила не треба сматрати Скитом, јер је био представник старијег народа Мирмидојана, који су живели у том региону. Ово племе је добило име од грчке речи „мирмекс“ – мрави. Историчари сматрају да је ово племе добило тако име због своје бројности. Са Северним обалом Црног мора и обалом Азовског мора, повезано је бивацима словенских народа, посебно Руса. У овом периоду ту су живели и Кимеријци, који су иза себе оставили бројна словенска имена, топониме итд. Још су поједини историчари из Источног римског царства, како је то писао А. П. Ладински (1896 – 1961) били склони да Ахила сматрају претком руских кнезова.

Он је, дакле, Словен! Мишљење да је Ахил Словен то није продукт алтернативних историчара, јер су га таквим сматрали историчари Источног римског царства, који су чак били склони да га сматрају претком Руса.

О томе је писао Римљанин Лев Ђакон, који се родио око 950. године. Он је доказивао да је кијевски књаз Владимир, који је крстио Русију 988. године потомак Ахила. Овакав закључак Лав Ђакон изводи на основу њихове физичке сличности. Обојица су имали плаве косе, плаве очи, сличног карактера и носили су огртаче са копчама на десном рамену.

Војни одреди Руса, као и Миромонодањи у борбама су употребљавали пешадију, а били су им исти и обреди сахрањивања погинулих.

Чињеница да је Ахил дошао из земаља у којима су почели да се формирају преци Словена, писао је и руски академик В. Г. Василевски (1838-1899). Други руски академик А.Н. Веселовски (1838-1906) такође је сматрао Ахила претком Славена, а советски писац и лингвиста А.К. Југов га зове руски принц Тауроскит.

Ови и други истраживачи наводе да је обожавање Ахила од стране старих Грка последица чињенице да се њихов свети предак налази на северу од Понта (Црног мора).

   Скитски шлем и мачеви

У отаџбини Ахила, као је то приметио историчар В. Скурлатов, налазила се једна од раних ковачница гвожђа, јер су већ у древним временима на горе помињаним местима пронађена руда овог метала. Да подсетимо, име града Керч (Дорчив) вуче своје порекло од древноруске речи «ковач».

Бројни историчари, посебно В. Скурлатов, сматра да су становници ових места још много пре Тројанског рата научили да кују гвожђе из руде и производе оружје и оклопе. Управо је тако нешто имао и Ахил.

Керч на древноруском значи «ковач», јер су тамо у античка времена топили гвожђе и од њега правили оружје и оклопе. Према мишљењу историчара, Ахил је имао оклоп који највероватније исковани на кримском полуострву.

Познато је да су из региона Црног мора и Азова у периоду 2000–1700 године пре нове ере продрла три таласа протословена, наоружаних гвозденим мачевима, на коњима и кочијама, чији су точкови прављени са шпицама и који су продрли на југ. То је учинило кола лакшим и веома покретним. Тако је Е. Берзин (1983) писао да је један талас протословена протуњао кроз Кавказ и продро на исток и настанио се у северозападној Месопотамији, што је све било у 17. веку п.н.е, створивши државу Митани.

Ј. М. Кањигин (2003) писао је да у поменутом периоду протословенска племена Хикса продиру у Палестину и стварају своју државу. Амерички историчар Џ. Вилсон, проучавајући древне документе 1953. писао је о томе да су се локална племена ханананејских Хикса називали Русима. Године 1700. пре нове ере они су освојили Египат и управљали њиме 200 година.

Сећања на Ахила

У знак сећања на Ахила подизани су храмови и у самој Грчкој и у градовима-насељима око Црног мора. Стари Грци, пре усвајања хришћанства, уздигли су Ахила до чина врховног божанства. Посебно је био веома поштован у Олбији (Борисфену), смештеној на десној обали ушћа Бутског – у близини модерног села Парутино, Очаковског региона, Николаевске области.

Скулптура «Умирући Ахил», острво Корфу, Грчка

Овај град је постојао од VI века п.н.е до V века нове ере. Недалеко од ових места налази се Тендровска коса, која се раније звала Ахиловим брегом. Из древне историје познато је да је на овој коси, пре Тројанског рата, Ахил тренирао трчање и, према легенди, сматрао се ненадмашним тркачем.

Спомињања Ахила

На територији данашње Украјине и на Криму постоји велики број референци и доказа да је тамо живео прави Ахил. Древна историја каже да је древни грчки јунак тренирао трчање на територији северне обале Црног мора. У том смислу, поштоваоци Ахила одржавају су спортска такмичења у гимнастици и коњичким тркама, којима су присуствовали представници многих градова у Грчкој.

Сећања на Ахила

У знак сећања на Ахила, Грци су изградили храм на највећем острву у северозападном делу Црног мора наспрам делте Дунава – Левке (бело). Сада се ово острво зове Острво Змија, иако на њему више нема змија, а припадао је данашњој Украјини, а од недавно Румунији. Поред храма, овде је постављен и кип хероја. У част Ахила на овом острву, као и на сећање на Ахилово трчање, одржавају се меморијалне игре у облику различитих такмичења. Ево још једног места за организовање спортских такмичења у земљама Заједнице Независних држава.

Са именом Ахила упоређивали су своје команданте и у Русији. Тако је током инвазије Пољака и Литванаца на руске земље 1610. године истакнут 24-годишњи кнез Михаил Васиљевич Скопин-Шујски, који је поразио Пољаке и „Тушине“ у близини Торжка, Твера и Дмитрова, и разбио опсаду Москве од трупа Дмитрија Лажног. Због ових војних успеха, принц је стекао велику популарност, почели су да га упоређују са Ахилом и Хектором, другим херојем Тројанског рата, који су се борили на страни Тројанаца.

Скопин-Шујски је створио нову војску, поставши нада руске државе. Међутим, изненада је умро. Историчари верују да су рођаци Василија Шујског одговорни за његову смрт, који су у личности Скопина-Шујског видели кандидата за руски трон и отровали га. Због тога је војска изгубила команданта, што није пропустила да искористи пољско-литванска армија и њихови савезници. Ослобођење руских земаља од ових нападача извршено је тек након уласка у историјску „арену“ Минина и Пожарског.

Петар Александрович Румјанцев-Задунајски

Још један руски командант, Петар Алекандрович Румјанцев, упоређен је с Ахилом (1725-1796). Током рата са Турском (1769), као врховни командант руске војске, поразио је Турке у Ларги, близу Кагула, узео Журжу, Измаил, Калију и Букурешт, прешао Дунав и закључио са Турцима 1774. године Кучук-Кајнарџински мир. За ове подвиге, добио је префикс имена Задунајски и звање генерала-фелдмаршала, а руска штампа га је назвала „руским Ахилом“.

Име Ахила постало је метафора за све људе са снажним умом и телом. Многе историјске личности добијају овај почасни надимак, који симболизује њихову непоколебљиву вољу и способност да остваре своје циљеве, решавајући бројне потешкоће.

Грци су славили не само Ахила, већ и његовог сина Неоптолема, у чију је част подигнут торањ на ушћу реке Тирос (Дњестар) у близини данашњег села Приморска. Дуго је служио као светионик, што је морнарима указивало на ушће реке. Међутим, касније, због абразије обале, светионик се срушио, а његове рушевине су нестале на морском дну.

У региону Црног мора и Приазовија, археолози још увек проналазе производе са сценама на којима је представљен Ахил. Тако је 1987. године, током ископавања хумки на периферији Ростова на Дону, пронађен тоболац за стреле са златном облогом, који приказује сцене из живота Ахила. Из овога је јасно да је био слављен широм Црног и Азовског мора, а не само у Грчкој.

С руског превео Зоран Милошевић

ИЗВОР: https://politikus.ru/articles/person/117891-ahilles.html