У Атини је врућина, човеку се иде на море, али ако душа ипак жуди за додиром са културом, може се посетити приградски манастир Кесаријани. Он се налази на падини планине Имитос, отприлике седам километара од центра Атине. Некада је то био диван кутак у сеновитој долини, где су мирисали гајеви чемпреса, ловора и маслина.
Древноримски песник Овидије, који га је једном посетио, био је толико одушевљен да је овај предео опевао у својим стиховима „Ars amatoria”. Данас су се тамо сачувала понека стабла, али, нажалост, онога чему се Овидије дивио одавно више нема.
У свом данашњем облику манастир је подигнут у 11. веку. Тада је саграђен Ваведењски католикон — традиционална крстокуполна грађевина са четири мермерна стуба која носе тамбур куполе. При томе су употребљени јонски стубови, преузети из разрушеног античког храма.
Фреске манастира потичу из 16. века. У куполи се налазе представе „Пантократора” и „Припреме престола”, а ниже су фреске које приказују Христа и анђеле.
Десно од цркве налази се капела из 17. века, посвећена Светом Антонију Великом. Цео манастирски комплекс — трпезарија, кухиња, братски конак, па чак и купатило — добро је очуван. Радним данима на овом месту обично нема много људи, што је добро, јер се све може мирно разгледати, удахнути свеж планински ваздух и дивити се умећу древних живописаца и градитеља.
Манастир у Кесаријанију налази се у шуми, на северозападној падини планине Имитос, отприлике шест километара југоисточно од Атине, и један је од најстаријих православних храмова у Грчкој. Манастир је у 11. веку подигао извесни Кесарије, по чијем су имену названи и сам манастир у Грчкој и област у којој је саграђен. Подигнут је на рушевинама древног римског светилишта, које је, са своје стране, било изграђено на месту храма посвећеног богињама Афродити и Деметри. Четири стуба древног храма сачувала су се до данас.
Поред манастира налази се Афродитин извор, чија вода, према легенди, лечи неплодност. Вода извире из фонтане обликоване као глава овна. Око манастира простиру се орахови гајеви и чемпресове шуме, а изнад њих уздиже се боровита падина планине са кошницама.
На територију манастира може се ући кроз два улаза — са источне и западне стране. Унутар комплекса налази се више грађевина, од којих је свака споменик старине: главни храм, трпезарија, купатило, припрата, звоник, капела и други објекти.
Главни храм манастирског комплекса јесте црква Успења Пресвете Богородице, подигнута у облику грчког крста у 11. веку. Храм, саграђен у крстокуполном систему, почива на четири велика стуба, који су знатно старији од саме грађевине коју носе и потичу из позне антике. Нартекс храма настао је у 17. веку, а изузетне фреске припадају руци критског иконописца. Зидове цркве осликали су атонски мајстори 16. века, док се фреске датују у 17. век и представљају занимљив пример поствизантијског грчког иконописа.
Након што су крсташи 1205. године заузели Атину, манастир је сачувао своје привилегије. Био је веома познат у позном средњем веку; у њему су предавали истакнути византијски научници, попут, на пример, Гемиста Плифона. Када су 1456. године дошли Турци, манастир не само да није био разрушен, већ је наставио да постоји у још већем сјају.
Дуго времена манастир је био ослобођен плаћања пореза државној благајни и због тога је напредовао. Године 1792. изгубио је ову привилегију и постепено почео да пропада. У њему су често боравили атински митрополити, а својим посетама манастир су даривали и византијски цареви и османски султани.
ИЗВОР: https://rua.gr/athina/attractions/74734-monastyr-kesaryani