Тако су нам говорили тада, са вакцинама, маскама и затвореним црквама!
Да то добро схватимо и прихватимо одлуку да за нас нема спасења!
И остају доследни својим речима! А како другачије!
Оставите Сведржитеља и препустите се, дакле, кнезу овога света!
Ономе који влада онима који нама владају!
„А Латини, дакле, тако. Али имамо и опасност од наших сопствених ‘Латина’ или латинофона — разлика постаје тешко уочљива. Они у последње време отворено проповедају у прилог ‘контактима’, ‘пријатељству’, ‘јединству’, и то управо у време када нас Латини са друге стране не престају подсећати да смо одвојени и да треба то да прихватимо као чињеницу, очекујући од нас признање… божанског Папе!
А наших латинизујућих има много, нажалост! И међу клирицима и међу лаицима. Са највишим звањима и на истакнутим положајима. И обилазе копно и море како би припремили пад Православља, ‘мислећи, тобоже, да службу приносе Богу’! Само то не знамо. Јер реч је о разним типовима људи и различитим побудама. Једни су хронично оболели од ‘љубави’, други су опортунисти, који претерано истицање латинизма сматрају приликом да стекну наклоност неких ‘високих’, веома високо постављених људи; трећи су плашљивци, који се, како мисле, боје за своју браду или свој положај; четврти су из уверења папољуби; пети узвраћају дуг за добијене или очекиване услуге; шести то чине да не би заостали у надметању око уједињења; други… али сви су пали!”
И све се то дешава зато што наши „латинизујући” не верују у јединственост Православне Цркве, коју сврставају у једну од „цркава” Запада, у једну „грану” такозване „цркве грана”!
о. Теоклит Дионисијат
(Има ли кога за покајање?)
Тахцоглу Калиопи, глумица