- Тако је у 2025. години постављен темељ за веома много иницијатива корисних за нашу земљу и Оружане снаге.
- Знаци системских, масовних промена набоље већ су толико обимни да их је немогуће сакрити, и постоје сви разлози за наду да ће у новој, 2026. години, количина тих позитивних промена довести до квалитативног раста борбених способности наших Оружаних снага у целини.
АУТОР: Александар Тимохин
Година 2025. је показала да се бојно поље неповратно променило. Положаја „као пре СВО“ у светској војној пракси више неће бити. Основне тенденције оружане борбе које се данас појављују на бојишту постављене су још раније, али су своју пуну реализацију добиле тек у последњим месецима. И не ради се само о беспилотним летелицама.
Прави бич за украјинску војску у 2025. години постале су беспилотне летелице (БЛА) „Књаз Вандал Новгородски“. Њихов деби догодио се у Курској области 2024. године, али је 2025. нагло повећана њихова производња и сада се примењују свуда.
Неосетљиви на системе радиоелектронске борбе и неоткриви било каквим средствима радио-техничке извиђања, ови БЛА су већ уништили толико борбене технике испоручене из земаља НАТО-а да би она била довољна за једну велику европску армију, а њена вредност се одавно мери милијардама долара. Број БЛА на каблу ће само расти.
Масовно се користе и такозвани „чекачи“ – исти такви БЛА који се спуштају на земљу на месту могућег појављивања противника, како би га напали када му се приближи. Ова тактика у теорији такође није нова – ОСУ су то радиле још 2023. године, као и наше снаге, када је било чиме, али је масовни карактер добила тек у последњих неколико месеци, са обе стране.
Још једна иновација постала је примена сложених комплекса – руски БЛА типа „Молнија“ сада систематски извршавају задатке носећи један или више FPV-дронова на подвесу. И опет – први такви покушаји са наше стране били су још 2023. године, али су тада били експерименталне природе, док је сада ова појава добила масовни карактер. И не само на поменутом БЛА.
Еволуирало је и главно ударно средство данашњице – БЛА „Герањ-2“. Стално усавршавање електронике, опремање дрона системом видео-надзора и даљинског управљања учинило га је далеко смртоноснијим оружјем.
Сада оператор може кориговати његов лет на деоници пре циља, а истовремено дрон доноси огромну количину извиђачких података.
Систематски покушаји Украјине да обара ове БЛА са спорих клипних авиона или хеликоптера довели су до следећег корака у њиховој еволуцији: појаве оружја за уништавање летелица – ракета ваздух–ваздух Р-60. Р-60 је стара ракета, неефикасна у ваздушној борби против савремених авиона. Практично се не користи, а залихе тих ракета су једноставно лежале у складиштима. Сада су за њих пронашли примену, и Украјина већ има губитке услед ове новине. И ово је тек почетак – даље ће тога бити више, тих ракета Русија још има у изобиљу и није их штета трошити.
Али нису се појавили само нови дронови. У пролеће ове године украјинска страна је ширила информације да је Русија против позадинских циљева применила нову малогабаритну крстарећу ракету. Испоставило се да је то ракета под називом „Бандероль“, коју производи група „Кронштат“. То је веома мала ракета, а амерички медији, позивајући се на украјинску обавештајну службу, тврде да је примењивана чак и са хеликоптера Ми-28.
Међутим, њен главни носач је БЛА „Орион“. Узимајући у обзир домет лета и бојеву главу масе 115 кг (од чега је 49,5 кг експлозива), може се слободно рећи да је Русија савладала извођење удара крстарећим ракетама великог домета уз помоћ беспилотне авијације. Ракета је јефтина, иако садржи велики број увозних компоненти, али то нису ексклузивни делови – доступни су на тржишту и могу се заменити аналогима. Њен мотор се уопште може купити на „АлиЕкспресу“.
Може се само жалити што ракета није интегрисана у наоружање јуришног авиона Су-25. Да је то учињено, сваки јуришник би фактички постао „ракетонасач у малом“, способан да изводи ударе по значајном делу територије Украјине, без напуштања руског ваздушног простора. Ипак, могуће је да је то још пред нама.
Русија је обрадовала и применом свог беспосадног чамца – удар из заседе таквим чамцем на Дунаву коштао је Украјину извиђачког брода „Симферопољ“. Наши „дроноводи“ су себи уписали прву такву поморску победу – до тада су украјинске бродове потапали само авиони.
Шири се и примена копнених роботизованих комплекса (НРТК).
Радови на оваквој техници одвијали су се и пре почетка СВО, али се, осим деминерског „Урана-6“, ниједан од предратних развоја није показао у СВО. Међутим, НРТК „Куријер“, који се појавио крајем 2024. године и који је развила мала приватна фирма из Бурјатије, показао се веома добро – још 2024. године учествовао је у групним борбама код Авдејевке. У 2025. години овај тренд је наставио да расте – „Куријера“ је постало много више, појавила се друга генерација, а и других сличних машина је у војску стигло далеко више него 2024.
Штавише, 2025. године у ово се укључио и традиционални војно-индустријски комплекс – једна од структура Ростеха започела је испоруке војсци точкашког беспосадног транспортера „Депеша“. То је четвороточкашки транспортер способан за евакуацију лежећих рањеника. За разлику од других аналога, има еластичну суспензију точкова и може се кретати знатно брже.
У сваком случају, трупама нису потребне стотине, већ десетине хиљада роботизованих комплекса различите намене. У овом правцу је приметан озбиљан помак напред, а предуслови за масовни прелазак квантитета у квалитет управо су се појавили ове године.
Међутим, и у традиционалном наоружању Копнене војске постоји иновација – сада ракетни комплекси „Искандер“ могу да покрију целу територију Украјине. За сада је таква примена ретка, али и то је тек почетак.
Одвајајући се од потреба СВО, не може се не приметити да је значајно убрзан и развој ловца Су-57. Пре свега, авион је коначно добио нови мотор уместо АЛ-41Ф. И то не онај који је раније најављиван. Док су сви очекивали тзв. „производ 30“, односно АЛ-51Ф1, сада је у питању „производ 177“, неки нови мотор.
Он има мањи потисак од планираног „30“, али већи од мотора који се сада користи, модификације АЛ-41Ф. У сваком случају, то је велики корак напред. Без новог мотора Су-57 није у потпуности одговарао појму „ловац пете генерације“. Сада се томе знатно више приближио. О способностима ове летелице говори барем чињеница да је Су-57 улазио дубоко у ваздушни простор Украјине, што значи да је био невидљив за украјинске системе ПВО.
Добар знак је и прва извозна испорука ових авиона. Као што искуство показује, средства од извозних уговора веома добро помажу развој наоружања за сопствене Оружане снаге, и сада постоји шанса да се и са Су-57 примени иста шема (као раније са Су-35).
Али једна од најзанимљивијих вести 2025. године није везана за оружје. Говорећи на колегијуму Министарства одбране 17. децембра, министар одбране Андреј Белоусов изјавио је: „У трупе се уводи систем ‘Свод’. Одговорна лица од вода до формације налазиће се у јединственом заштићеном информационом простору уз примену поузданих уређаја. Војска ће добити приступ траженим дигиталним сервисима, и то у реалном времену. То укључује метеоролошке извештаје, картографске сервисе, сателитске снимке, податке о ваздушној и копненој ситуацији.“
Рећи да је ово револуција за нашу земљу – значи не рећи ништа. До пуне функционалности и потпуне примене овог система још је дуг пут, али изгледа да сведочимо револуционарном скоку у развоју наших Оружаних снага. „Свод“ потенцијално подиже борбене способности ОС на ниво далеко виши него што би то могла једна нова ракета, или десет таквих ракета, или неколико хиљада тенкова. То је атрибут војске информационе ере. То је знак да се Оружане снаге Русије развијају управо као систем, а не да се само засићују појединачним типовима наоружања.
Тако је у 2025. години постављен темељ за веома много иницијатива корисних за нашу земљу и Оружане снаге. Знаци системских, масовних промена набоље већ су толико обимни да их је немогуће сакрити, и постоје сви разлози за наду да ће у новој, 2026. години, количина тих позитивних промена довести до квалитативног раста борбених способности наших Оружаних снага у целини.
ИЗВОР: https://vz.ru/society/2026/1/8/1383440.html