ГЛОБАЛНУ ЕЛИТУ ЗАПАДА ТОПЕ У СУМПОРНОЈ КИСЕЛИНИ

• Владајућа класа западних земаља у очима својих грађана изгледа као банда убица и педофила.
• И то притом потпуно некажњена, шта год да чини.
• То је делегитимизација.
• А нелегитимност власти, у комбинацији са снажним осећајем неправде, увек ствара револуционарну ситуацију.

АУТОР: Александар Носович

Када је финансијер Џефри Епштајн сазнао да је ФБР против њега покренуо кривични поступак због трговине децом, наручио је на своје острво 1249 литара концентроване сумпорне киселине.

Та наруџбина је откривена међу милионима докумената у случају „Епштајн“ које је недавно објавило Министарство правде САД. Пронашло ју је, међу безброј фајлова, релативно мало познато издање International Business Times. Потом су причу преузели велики светски медији, који нису успели да смисле ниједно друго убедљиво објашњење зашто би се на мало острво без индустријских објеката допремала толика количина сумпорне киселине — осим оног на које су сви одмах помислили.

То значи да се „случај Епштајн“ наставља развијати, постајући у очима јавности све мрачнији. У њему су већ били отмице, навођење малолетника на дрогу, групна силовања, педофилија. Сада се претпоставља да су у питању и убиства са растварањем лешева у киселини.

Главно питање које грађани сваке од земаља чији су највиши кругови били умешани у ову вакханалију треба да поставе јесте очигледно. То је питање које је својевремено, поводом сасвим друге теме, поставио председник Русије Владимир Путин: Где су хапшења? Зашто нема затворских казни?

Размера криминалне делатности је таква да би, само по америчком законодавству, оптуженима у „случају Епштајн“ претила читава серија електричних столица и десетине доживотних казни. Али кривичних поступака нема. Осумњичени постоје, али предмета против њих — нема.

Упоредимо то са највећим сексуалним скандалом Запада у прошлој деценији — такозваним покретом Me Too. Тада су се рушиле каријере, „отказивале“ репутације и организовале кампање колективног прогона због оптужби да је неко некога некада додирнуо за колено. Главни негативни јунак те кампање — продуцент Харви Вајнстин — и даље је у затвору.

А у „случају Епштајн“ све се засад свело на самоубиство самог Епштајна, који се, веома згодно за своје високо позициониране пријатеље, обесио у ћелији под чудним околностима, неколико месеци након наруџбине сумпорне киселине за своје острво. Покојни Епштајн и његова сарадница — то су сви оптужени и осуђени у случају дугогодишњег индустријског развраћања малолетника. Да ли је могуће да су такву криминалну индустрију водиле само две особе? Немогуће.

Правна логика у овом случају посустаје. А која логика у оваквим случајевима може бити изнад правне? Само једна — политичка. У „случају Епштајн“ умешане су стотине људи које је практично немогуће процесуирати. Јер владајућа класа не може сама себе да осуди.

Амерички политиколог Чарлс Милс је средином прошлог века објавио књигу „Владајућа елита“, у којој је тврдио да су странке, избори и остала „демократија“ само декор и димна завеса за западног пореског обвезника. Права власт увек остаје у рукама уско повезане ограничене групе људи, коју чине најкрупнији бизнис и наследна аристократија — „високо друштво“.

Избори су за те људе елитни спорт, као трке јахти или коњички поло. Који год тим победио, сви тимови на крају представљају интересе владајуће елите. А стварне институције у којима она остварује своју власт нису парламенти и владе. То су голф-клубови, затворене забаве, престижни приватни колеџи.

Да, све описано односи се на Епштајново острво, на које су моћници света сами настојали да стигну како би стекли потребне везе и постали још моћнији. Зато се међу пријатељима гостољубивог педофила појављују бивши председници, министри, банкари и принчеви. А силовање малолетнице као врхунац журке — обред је посвећења, да би се коначно постало „свој“ и повезало са саучесницима узајамном кривицом.

Догађа се потпуна делегитимизација старе либерално-глобалистичке елите некадашњег јединственог Запада, његове стварне, а не формалне власти, која је деценијама доносила кључне одлуке са обе стране Атлантика. Судећи по томе што је иницијатор новог таласа разобличавања ових „старих новаца“ управо Министарство правде САД, порука је јасна.

Запад више није јединствен, и садашњој администрацији САД, која се определила за национални егоизам, потребно је да потопи углед старих елита које и даље заступају либералну глобализацију. Да их потопи у сумпорној киселини.

До хапшења бивших председника и будућих краљева можда на крају и неће доћи, али ће то за јавност већ бити објашњиво. Власт — барем једна њена фракција — неће хапсити саму себе.

Али, у недостатку правних последица, једна политичка последица свакако постоји. Владајућа класа западних земаља у очима својих грађана изгледа као банда убица и педофила. И то притом потпуно некажњена, шта год да чини. То је делегитимизација. А нелегитимност власти, у комбинацији са снажним осећајем неправде, увек ствара револуционарну ситуацију.

ИЗВОР: https://ria.ru/20260211/epshteyn-2073521397.html