- Оно што нас православне Србе посебно дотиче, јесте тајни споразум који је склопљен још далеке 1976. године између САД-а, Ватикана и СР Немачке, а коме је „кумовала“ Трилатерална комисија. Ево како је професорка Аврамов описала овај конспиративни догађај: „Између САД, Ватикана и Немачке склопљен је 1976. године тајни споразум у 11 тачака. Једна од централних теза овог споразума било је УНИШТЕЊЕ ПРАВОСЛАВЉА.
- Православље мора бити избачено из светских комуникација, као религија, јер је то једини хомогенизирајући моменат православних земаља који има политичке димензије, и глобализација уз Православље тешко ће успети.
- Отуда УНИШТЕЊЕ ПРАВОСЛАВЉА, али и ПРОДОР У ПРАВОСЛАВНУ ЦРКВУ и бацање тешких пара да би се придобили поједини руководиоци Православља, и да би се на тај начин уништила срж теологије православне.
- Јер оно што су констатовали, а што је нама православцима који верујемо у Православље, врло значајно, и што је констатовано на једном од њихових састанака – да је једина теолошка мисао – православна, која се може везивати са цивилним схватањем друштва и са оним што они зову глобализација, уз онај минимум социјалног момента.“
АУТОР: Драган Р. Млађеновић
Историја као „продукт хаоса“
Трилатерална комисија је приватна организација, установљена да гаји блиске односе између три светска региона – Америке, Европе и Јапана, из чега потиче име организације. На иницијативу Дејвида Рокфелера (David Rockefeller, 1915–2017), дугогодишњег председника Савета за иностране односе (основан 1921. у Њујорку), Трилатерална комисија је основана 23. јула 1973. године на његовом имању. Оснивачи и први чланови су осморица представника америчког Савета за иностране односе укључујући Рокфелера као председника, осам представника Западне Европе и исто толико Јапанаца – укупно двадесет четири члана–оснивача.
Колика је тада и касније била моћ и утицај Дејвида Рокфелера говори податак да се он током те 1973. године сусрео са двадесет седам председника различитих држава широм света, укључујући и челнике СССР-а и Кине, иако он никада нити је демократски изабран, нити је именован на неку државну функцију захваљујући којој би могао званично да представља владу САД-а. (Gary Allen, „The Rockfeller File”, 1976, p. 28)
На самом почетку рада (1973), оснивачи су красноречивим фразама и општим конвенционалним местима објавили и објаснили шта су сврха и циљеви новоосноване организације: „Блиска трилатерална сарадња у циљу очувања мира, управљања светском економијом, подстицања економске реконструкције и ублажавања светског сиромаштва, што ће повећати шансе за глатку и мирну еволуцију глобалног система“.
Био је то важан искорак и, по њиховом нескромном мишљењу и настојању, завршница у глобалистичком освајању света. Идејни творац Трилатерале и њен главни идеолог, Збигњев Бжежински (Zbigniew Kazimierz Brzezinski, за пријатеље Zbig, 1928–2017), професор марксизма на Харварду, нагласио је да се начело преговарања између држава може сматрати застарелим, као и да „ДИПЛОМАТИЈУ ДРЖАВА ТРЕБА ЗАМЕНИТИ ДИПЛОМАТИЈОМ КОРПОРАЦИЈА“. Другим речима, професор Бжежински предлаже суспензију и гашење националних држава и влада, и увођење власти међународних корпорација, што треба да убрза пут до ЈЕДНЕ СВЕТСКЕ ВЛАДЕ и тзв. НОВОГ СВЕТСКОГ ПОРЕТКА. У документима Трилатерале време до успостављања Новог светског поретка описано је као „период транзиције“. Иначе, главни идеолог Трилатерале, друг Збиг, је у једном интервјуу магазину „Њујорк Тајмс“ сажето изнео своју философију историје рекавши како он сматра да је „ИСТОРИЈА ВИШЕ ПРОДУКТ ХАОСА НЕГО ЗАВЕРЕ… све чешће су политичари надјачани догађајима и информацијама“. (New York Times, January 18, 1981, наводи Ралф Еперсон, „Невидљива рука“, стр. 269)
Књига „Невидљива рука – увод у историју завере“ („The Unseen Hand – An Introduction to the Conspiratorial View of History“) америчког истраживача Ралфа Еперсона (Ralph Epperson, 1913–98) у Сједињеним америчким државама је за само пет година (од првог издања књиге 1985. до 1990) доживела чак једанаест издања! Српско издање („Плави круг–Београд) у преводу Предрага Вишњевца објављено је 2000. године. У поглављу о Трилатералној комисији (стр. 261–282) Еперсон износи занимљива запажања и критике америчких и страних политичких аналитичара о овој организацији.
У књизи „Без извињења“ („With no Apologies“, New York 1979) сенатор Бари Голдвотер (Barry Goldwater, 1909–98) објашњава америчкој и светској јавности праве намере трилатералног манифеста препуног красноречивих општих места и политикантских фраза као што су „управљање светском економијом, подстицање економске реконструкције и ублажавање светског сиромаштва…“ Сенатор разобличава овај опасни кружок и њихове стварне намере следећим речима: „Оно што трилатералци заиста смерају јесте СТВАРАЊЕ СВЕТСКЕ ЕКОНОМСКЕ СИЛЕ НАДРЕЂЕНЕ ПОЛИТИЧКИМ ВЛАДАМА ЗЕМАЉА–ЧЛАНИЦА. Као менаџери и креатори таквог система – ОНИ БИ ВЛАДАЛИ СВЕТОМ“. (Еперсон, стр. 262–263)
Говорећи на националној телевизији приликом републиканске конвенције 1980. године, сенатор Голдвотер је добронамерно опоменуо америчку јавност храбро изјавивши: „ПОСТОЈЕ СНАГЕ КОЈЕ РАДЕ ПРОТИВ НАШЕ ЗЕМЉЕ. Те снаге раде само за своје себичне интересе у оквиру ове државе“. („American Opinion“, September 1980, p. 6, Еперсон, стр. 271).
У поменутој храброј књизи „Без извињења“, у поглављу под насловом „Владари који нису изабрани“ (стр. 297), сенатор Голдвотер открива које су то „снаге које раде против наше земље“: „По мом мишљењу, Трилатерална комисија представља вешт, координисан покушај да се приграби и учврсти контрола над четири центра моћи: ПОЛИТИЧКИМ, НОВЧАНИМ, ИНТЕЛЕКТУАЛНИМ И ВЕРСКИМ“. (Еперсон, стр. 271)
Подривање суверенитета САД-а разоткрива и политички коментатор и непристрасни аналитичар британског магазина „Недељна ревија“ (Weekly Review); ту пише следеће: „Међународни комунизам московског поретка има много заједничких особина са Трилатералном комисијом Дејвида Рокфелера – као што је ПОДРИВАЊЕ НАЦИОНАЛНОГ СУВЕРЕНИТЕТА СЈЕДИЊЕНИХ АМЕРИЧКИХ ДРЖАВА. Из овога и многих других разлога показује се да марксисти подржавају циљеве Новог светског поретка, првенствено економског, који тражи Трилатерална комисија…“. (Weekly Review, 12. октобар 1977, стр. 45, наводи Еперсон, стр. 271)
Тиранија „Светске владе“
Непосредно пре формалног разарања Совјетског Савеза и СФР Југославије, у Токију је од 21. до 23. априла 1991. године одржана конференција Трилатерале на тему „новог европског идентитета“ после окончања Хладног рата. На овом самиту већина чланова „европског огранка“ Трилатералне комисије определила се за концепт поделе Европе „на римски и византијски део“, односно успостављање старог „културно-цивилизацијског лимеса“ који подразумева строго разграничење римокатоличко–протестантског на Западу и православног света на Истоку Европе. Овај опасни скуп је закључио да се „ЕВРОПА ЗАВРШАВА ТАМО ГДЕ ПОЧИЊУ ПРАВОСЛАВЉЕ И ИСЛАМ“. Процес поделе интересних сфера у пост–хладноратовској Европи одвијао се управо по закључцима ове трилатералне конференције 1991. у Токију. Све је то нашој јавности представила проф. др Смиља Аврамов (Пакрац, 1918 – Београд, 2018), у једној од својих капиталних студија „Трилатерална комисија. Светска влада или светска тиранија“ (Нови Сад, 2000).
Професорка Аврамов је у овој драгоценој књизи јасно указивала да се под утицајем погубне идеологије глобализма догодио тежак историјски парадокс, а то је феномен „ОДУМИРАЊА ДРЖАВЕ“ који је својевремено проглашен за врхунски марксистички идеал. За разлику од идеолошког оптимизма марксиста који су веру у „одумирање државе“ заснивали на развоју производних снага и одговарајућих производних односа, глобалистичке елите исти циљ остварују на прагматичан начин – кроз поступак дерегулације државних надлежности и препуштање правно–нормативне сфере у руке транс–територијалних чинилаца (мултинационалне компаније и корпорације, невладине организације и слично). Све то овој појави даје ИЗРАЗИТО НЕДЕМОКРАТСКО ЗНАЧЕЊЕ и ствара предуслове за УСПОСТАВЉАЊЕ СВЕТСКЕ ТИРАНИЈЕ НА ПЛАНЕТАРНОМ НИВОУ.
Оно што нас православне Србе посебно дотиче, јесте тајни споразум који је склопљен још далеке 1976. године између САД-а, Ватикана и СР Немачке, а коме је „кумовала“ Трилатерална комисија. Ево како је професорка Аврамов описала овај конспиративни догађај:
„Између САД, Ватикана и Немачке склопљен је 1976. године тајни споразум у 11 тачака. Једна од централних теза овог споразума било је УНИШТЕЊЕ ПРАВОСЛАВЉА. Православље мора бити избачено из светских комуникација, као религија, јер је то једини хомогенизирајући моменат православних земаља који има политичке димензије, и глобализација уз Православље тешко ће успети. Отуда УНИШТЕЊЕ ПРАВОСЛАВЉА, али и ПРОДОР У ПРАВОСЛАВНУ ЦРКВУ и бацање тешких пара да би се придобили поједини руководиоци Православља, и да би се на тај начин уништила срж теологије православне. Јер оно што су констатовали, а што је нама православцима који верујемо у Православље, врло значајно, и што је констатовано на једном од њихових састанака – да је једина теолошка мисао – православна, која се може везивати са цивилним схватањем друштва и са оним што они зову глобализација, уз онај минимум социјалног момента.“
Ова открића и упозорења угледне професорке Смиље Аврамов и других добронамерних истраживача глобалистичке завере вишеструко су нам драгоцена. Остаје нам да се молимо и верујемо да добри и свемоћни Бог (одувек и надаље) чува Србе и све друге благоверне народе широм Земљиног шара, и да се поуздамо у Савез побожних народа који се, као брана и заштита од Божјег противника и плиме његове глобалистичке мочваре, пред нама управо окупља и ствара.