- Декаденција не почиње од великих догађаја. Почиње од малих свакодневних навика које престанемо да сматрамо декаденцијом.
- Култура једног народа не види се само по томе како се бори. Види се и по томе како слави.
Није у питању цвеће. У питању је декаденција.
Како је народно весеље постало призор за показивање и потрошњу.
Вест није то што су на једној народној свечаности у Фарсали[1] утоваривачем истоварене хиљаде цветова на подијум.
Вест је то што је то проглашено „успехом”.
То што је још један елемент псеудокултуре атинских ноћних клубова продро у можда последњи аутентични простор нашег народног живота: у народно весеље.
Некада је народно весеље било празник села. Било је радост заједнице. У коло су се хватали сви. Није било гледалаца и главних звезда, нити показивања богатства и жеље за импресионирањем. Вредност је била у учешћу, а не у потрошњи.
Данас чак и тамо преовлађује логика спектакла. Претеривање. Слика. Показивање.
То није народна традиција.
То је псеудонародни малограђански менталитет који копира најдекадентније обрасце престонице и преноси их у грчку провинцију, као да су показатељ напретка.
И све се то дешава у тренутку када Грчка пролази кроз можда један од најтежих периода од обнове демократије. Друштво је под економским притиском. Политички скандали нижу се један за другим. Институције се обесмишљавају. Национална неизвесност расте. Младом човеку све је теже да сања.
Па ипак, уместо да тражимо начине да поново пронађемо меру, заједницу и суштину, ми славимо зато што је један утоваривач постао средство за… бацање цвећа.
То је права тема.
Разонода је постала забава. А забава је постала потрошња. Заједничка радост замењена је показивањем и жељом да се остави утисак.
Хеленство се није тако веселило. Веселило се да би повезало људе, а не да би импресионирало мобилне телефоне.
Када један народ изгуби меру чак и у начину на који слави, пре или касније изгуби меру и у начину на који живи, гласа, расуђује и пружа отпор.
Декаденција не почиње од великих догађаја. Почиње од малих свакодневних навика које престанемо да сматрамо декаденцијом.
Култура једног народа не види се само по томе како се бори. Види се и по томе како слави.
[1] Фарсала је град у Тесалији, у централној Грчкој, у јужном делу регионалне јединице Лариса. Налази се око 38–45 км јужно/југозападно од града Ларисе, на ободу Тесалијске равнице, и позната је као пољопривредни крај.