Артиљеријски генерал Љуба Новаковић, родом из Црне Горе, био је члан Савеза Сокола. Свечаност прославе 30-годишњице Соколске жупе Сарајево почела је посетом гробовима видовданских хероја 9. марта 1940. После помена говорио је др. Воја Бесаровић. Бесаровић је поздравио представнике власти и националних друштава, а нарочито представнике војске бригадне генерале Ж. Божића, А. Пекића, Ж. Павловића и Љ. Новаковића. (1) У Сарајеву је Народно позориште приредило јуна 1940. представу „Смрт мајке Југовића” од Иве Војновића, намењену члановима соколских сеоских чета и сељацима из околине Сарајева. Поред представника соколске жупе Сарајево др. В. Бесаровића, генерала Љубе Новаковића, … представи је присуствовало велики број чланова чета, који су са одушевљењем пратили представу. Пре почетка представе генерал и члан сокола Љуба Новаковић у свом говору се захвалио управнику позоришта Јањушевићу и члановима позоришта. (2) Нарочита пажња посвећена је стрељаштву у друштву Сарајево Матица. Прочелник Народнодбрамбеног одсека генерал Љ. Новаковић трудио се да рад буде што успешнији. После његовог одласка у Требиње, основан је самостални стрељачки одсек код предњачког збора друштва. (3) Генерал Љуба Новаковић отворио је Соколски Народни универзизет у Требињу својим предавањем о соколству. (4) Као Командант Комског одреда у саставу Треће армије деловао је у Албанији у области Скадра. Кад је Југославија капитулирала наставио је са својим одредом борбу против италијанске војске од 17 до 25 априла 1941. Италијанске власти су га уцениле на 100.000 лира. Рањен је као командант Ваљевског гарнизона. Био је затворен у војној болници у Ваљеву. Успео је да побегне крајем маја, а у јуну је стигао на Равну гору. (5)
После Априлског рата 1941. био је у ваљевској болници под немачком присмотром. Новаковић се у колима, покривен травом, извукао из Ваљева. Дошао је на Равну Гору. Дража Михајловић га је примио. Новаковићу је био додељен засебан штаб са једним делом новоприспелих. Командир његове пратње био је артиљеријски поручник зван „Брадоња”. Његова пратња је била оптужена за пљачку сељака. Дража Михајловић му се обратио : „Љубо, ја сам тебе овде примио и избавио од Немаца, не да квариш оно што сам створио, него да ме у томе помогнеш. Ја сам од почетка с тобом био као брат и пријатељ. Нисам правио разлике између нас. И поред тога што сам ја ову борбу започео и све организовао, са тобом сам се о свему договарао и заједнички радио. … “. Новаковић је заједно са Брадоњом морао да оде преко Сувобора у правцу Рудника. Новаковић је отишао код Пећанца. Напушта и Пећанца и одлази у Босну. (6) Пећанац га је послао у Шумадију. Утврдио је циљеве 18 септембра 1941. и позвао команданте и њихове одреде да 22.септембра 1941. ступе у акцију. На овај позив нико се није одазвао и 18 септембра 1941. напустио је Пећанца и његове снаге због сарадње са Немцима. Од тада је водио акцију на темељу борбе против окупационих снага, а после рата тражио изјашњавање на референдуму. Био је у источној Босни где су га заробили партизани у јануару 1942. и одвели у Фочу где је било средиште партизана у то време. Партизанима је понудио сарадњу. Посредовао је у преговорима између партизана и четника на Зеленгори. Планирао је да оснује сопствени покрет отпора. После вечере са Владимиром Велебитом 15 априла 1942. заједно са британским официром Теренсом Атертоном и његовим људима тајно напустио Фочу. Деловао је у Црној Гори у другој половини 1942. када су га заробиле четничке снаге. Радмило Грђић је обавестио Доброслава Јевђевића 14. децембра 1942. да се генерал Љубо Новаковић налази код попа Радојице Перишића, команданта Голијске бригаде, и да је у Бјелопавловићима издао летак у коме је за Дражу рекао да је петоколонаш, а Блажо Ђукановић италијански плаћеник. Од четника ослободио га је његов зет, зеленашки пуковник Душан Вуковић. Он га је скривао пред италијанима и четницима. Убијен је са сином капетаном Јакшом у Црној Гори у ноћи између 7 и 8 септембра 1943. Генерал Љубо Новаковић био је незадовољан својим положајем у Југославији јер је дуго био потискиван на споредне дужности. Ипак изражавао је спремност да брани отачаство. (7)
Покушао је да организује отпор окупатору, што ни Дража ни Пећанац нису пристали. Савез Сокола припремао је своје соколе и соколице за рат. Међу члановима Савеза Сокола били су и официри. Један од њих био артиљеријски генерал Љуба Новаковић. Припремао је чланство за рат као прочелник Народно-дбрамбеног одсека.
АУТОР: Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије
Напомене :
- „Величанствене соколске манифестације народног јединства и одлучности у Сарајеву”, „Соколски Гласник”, Београд, 15 март 1940, бр. 11, стр. 3;
- „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 14 јуни 1940, бр. 24, стр. 5;
- „Стрељачки рад у Соколској жупи Сарајево”, „Соколски гласник”, Београд, 28 фебруар 1941, бр. 9, стр. 5;
- „Одлазак генерала Љуба Новаковића из Требиња”, „Соколски гласник”, Љубљана, 12 јануар 1940, бр. 2, стр. 4;
- Срђа Мартиновић, „Љубо Новаковић (1883-1943)”, „Генерали из Црне Горе у Југословенској војсци (1919-1941)”, „Матица”, бр. 67, јесен 2016, стр. 366;
- Павле Мешковић, „Случај Ђенерала Љубе Новаковића”, „Илустрована историја четничког покрета”, Београд, 1993, стр. 163,164;
- Срђа Мартиновић, „Љубо Новаковић (1883-1943)”, „Генерали из Црне Горе у Југословенској војсци (1919-1941)”, „Матица”, бр. 67, јесен 2016, стр. 367, 368;