Документарни филм ГАРАВИЦЕ доноси причу о једном од највећих стратишта српског народа током Другог свјетског рата. Филм објашњава и посљедице које су услиједиле након ликвидација на Гаравицама и другим масовним стратиштима у Бихаћу, Цазину, Великој Кладуши, Босанској Крупи и Босанском Петровцу. Базиран је на више од три хиљаде докумената (судске пресуде, саслушања, записници, извјештаји, прогласи и др) и живој ријечи 27 преживјелих свједока, од којих у филму говори 15.
„КО ИСТОРИЈУ ЗАБОРАВЉА, ОНА МУ СЕ ПОНАВЉА“
Цитат са сајта: „Злочини над Србима“
ИЗВОР:
Гаравице је мјесто масовног погубљења, масовна гробница и спомен-подручје у непосредној близини града Бихаћа. Почетком Другог свјетског рата 1941. године у Гаравицама је извршен масовни покољ српског цивилног становништва од стране усташа[1] у којем је убијено око 12.000[2][3] људи, међу којима велики број дјеце. Убијени становници Бихаћа и околине су били скоро искључиво Срби[2] и у мањем броју Јевреји. По броју жртава ова локација налази се одмах иза Јасеновца и Јадовног, и представља треће највеће српско стратиште за време Другог светског рата.