Иза мутне канцеларије Sullivan and Cromwell назиру се моћници инвестиционог фонда BlackRock
- Под „фризингом“ се предлаже разумети не само блокаду новца, већ и одузимање гласова, права учешћа на седницама и права на добит.
- Другим речима – правно одузимање имовинских права. Власник актива формално се не мења, али се претвара у правно ништа: не гласа, не располаже, не добија приходе.
- Његова компанија живи, али је користе други.
- Тако настаје нови модел власништва – власништва без власника – пошто је могуће управљати туђим предузећима без њихове куповине.
- Дакле, „19. пакет санкција“ и предложено америчко „широко тумачење“ замрзавања средстава и актива – није ни о нафти ни о праву. То је у суштини војна операција за преузимање управљачких права над економијом противника. Русија је ту само прва у реду.
- Следећа мета може постати било која компанија. Довољно је извршити „проширено тумачење контроле“ и прогласити да је компанија „афиљирана“ са Русијом.
АУТОР: Владимир ПРОХВАТИЛОВ
ЕУ је званично усвојила 19. пакет санкција усмерених против руског енергетског и финансијског сектора, као и на пооштравање контроле над заобилажењем санкција преко трећих земаља.
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен изјавила је: „Први пут задајемо ударац гасном сектору Русије – срцу њене ратне економије.“
„ЕУ се сложила око постeпeне забране увоза руског течног природног гаса са циљем да се прекине сва трговина руским гасом до 1. јануара 2027. Европа је 2024. године купила рекордну количину руског ТПГ након наглог пада испорука гаса гасоводима. Та трговина је користила Русији и поткопавала подршку ЕУ Украјини.
ЕУ је додала 117 бродова из сенковите флоте на свој санкциони списак, што значи да 558 бродова осумњичених за незаконите испоруке руске нафте неће моћи да приступе лукама ЕУ или осигуравајућим услугама“, пише британски The Guardian.
Раније је Велика Британија увела 90 санкција организацијама, укључујући велике руске нафтне компаније „Лукоил“ и „Росњефт“, као и кинески државни ТПГ терминал у Беихају, који увози руски ТПГ.
„Велика Британија уводи најоштрије санкције против Русије, лишавајући земљу прихода од енергената који иду у њену ратну касу, директним деловањем на нафтне гиганте ‘Росњефт’ и ‘Лукоил’“, наводи се на сајту британске владе.
У сенци свих ових гласних санкција и изјава остаје на први поглед безначајно „обавештење за клијенте“, објављено 29. октобра 2025. године од стране америчке консултантске фирме Sullivan & Cromwell LLP.
Током многих деценија пре Другог светског рата ова фирма била је водећи саветник рокфелеровске Standard Oil Company of New Jersey, а водећу улогу у Sullivan & Cromwell LLP играли су Џон Фостер Далес, касније државни секретар САД, и његов брат Ален, који је постао директор ЦИА.
Џон Фостер Далес био је уједно и председник Управног одбора Рокфелерове фондације.
Од тада Sullivan & Cromwell традиционално делује не толико као адвокатска фирма, већ као политички штаб рокфелеровске групе, која делује у тандему са JPMorgan Chase и ExxonMobil.
До почетка Другог светског рата Sullivan & Cromwell постала је највећа адвокатска фирма на свету. Године 1935. Ален Далес, тадашњи партнер фирме, посетио је Немачку, након чега је фирма почела да помаже нацистичком режиму у производњи наоружања, укључивши немачку компанију IG Farben у међународни никл-картел у који су улазили амерички, канадски и француски произвођачи.
У 1940-им годинама IG Farben је користила робовски рад затвореника концентрационих логора, укључујући 30.000 из Аушвица, и учествовала је у злочиначким медицинским експериментима над затвореницима у Аушвицу и Маутхаузену. Једна од њених подружница, BASF, испоручивала је отровни гас Циклон Б, који је коришћен за убијање више од милион људи у гасним коморама. Након што су савезници 1945. године запленили компанију, власти САД су извеле 23 директора IG Farben пред суд због ратних злочина.
Ни браћа Далес нити фирма Sullivan & Cromwell нису сносили никакву казну.
Документовано је учешће фирме у државном удару у Гватемали 1954. године.
У то време фирма је заступала интересе United Fruit Company (UFC), која је поседовала велике активе у Гватемали. UFC је користила лобистичке могућности Sullivan & Cromwell да убеди председника Ајзенхауера, као и државног секретара Џона Фостера Далеса и његовог брата, директора ЦИА Алена Далеса, бивше партнере фирме, да збаце демократски изабраног председника Гватемале Хакоба Арбенса.
Додуше, браћу Далес није ни требало посебно убеђивати, јер су они и били сенковити иницијатори државног удара у Гватемали.
Године 2008. америчка полиција открила је заверу уз коришћење инсајдерских информација, у којој су учествовали адвокати Sullivan & Cromwell и канадске фирме Toronto Dorsey & Whitney, а у којој је током 14 година стечено више од 10 милиона долара незаконите добити.
Године 2022. Sullivan & Cromwell саветовала је криптовалутну берзу FTX и свесно је довела до њеног колапса.
У јануару 2025. Sullivan and Cromwell објавила је да заступа интересе Доналда Трампа у жалбеном поступку поводом његове осуђујуће пресуде по 34 тачке оптужбе за исплату новца порно-глумици Сторми Данијелс пред изборе 2016. године.
Истовремено, Sullivan and Cromwell проглашена је фирмом године по избору Law360, освојивши осам награда „Практика групе године“ у областима: банкарство, банкрот, финтех, осигурање, одговорност за квалитет производа, опорезивање, транспорт и „бела крагна“.
Тако је Sullivan and Cromwell толико утемељена у елитни мејнстрим САД да јој не представља тешкоћу да наслути куда дува политички ветар Америке и брзо пређе на „праву страну историје“.
Документ објављен 29. октобра на сајту компаније споља изгледа као „консултативно обавештење“ за клијенте, али у ствари представља фактичку директиву америчког капитала европским сателитима.
Измене унете у оквиру 19. пакета санкција против Русије у Регламент ЕУ 269/2014 „имају за циљ да обезбеде већу правну извесност оператерима одређивањем појмова ‘власништва’ и ‘контроле’ правног лица или организације, који су раније били изложени само у необавезујућим упутствима“, наводе адвокати Sullivan and Cromwell.
У садашњој антируских реалности ове измене први пут дају правну снагу појмовима owning и controlling – „власништво“ и „контрола“. Те речи сада нису само термини, већ инструменти одузимања туђе имовине. Раније су компаније могле да се скривају иза ланаца посредника. Сада је довољан наговештај везе са руском компанијом – и ЕУ ће сматрати да се актив налази под „контролом“ Русије.
Правне чистоте има колико и за лек, а геополитичког интереса – преко мере.
Кључни моменат у „обавештењу за клијенте“ Sullivan and Cromwell је позивање на мишљење адвоката Европског суда Ришара де ла Тура, који је предложио да се „замрзавање средстава“ (freezing) тумачи максимално широко.
„25. септембра 2025. године генерални адвокат Суда Европске уније Ришар де ла Тур изнео је необавезно мишљење у предмету C-465/24, SBK Art, о тумачењу појма ‘замрзавање средстава’ у складу са Регламентом ЕУ 269/2014. Он је препоручио Суду Европске уније широко тумачење овог појма, указавши, између осталог, да ‘замрзавање средстава’ подразумева замрзавање права гласа и права учешћа на седницама власника депозитарних потврда. Доношење пресуде очекује се почетком 2026. године“, наводи се у „обавештењу“.
Под „фризингом“ се предлаже разумети не само блокаду новца, већ и одузимање гласова, права учешћа на седницама и права на добит. Другим речима – правно одузимање имовинских права. Власник актива формално се не мења, али се претвара у правно ништа: не гласа, не располаже, не добија приходе. Његова компанија живи, али је користе други.
Тако настаје нови модел власништва – власништва без власника – пошто је могуће управљати туђим предузећима без њихове куповине.
Иза просперитетне адвокатске фирме Sullivan and Cromwell мрачно се уздиже сенка највећег инвестиционог фонда на свету – BlackRock, који је последњих година постао њен ексклузивни снабдевач кадровима. Тако је, на пример, фирма недавно запослила Далију Блас, која је раније водила сектор спољних односа у BlackRock.
Дакле, „19. пакет санкција“ и предложено америчко „широко тумачење“ замрзавања средстава и актива – није ни о нафти ни о праву. То је у суштини војна операција за преузимање управљачких права над економијом противника. Русија је ту само прва у реду.
Следећа мета може постати било која компанија. Довољно је извршити „проширено тумачење контроле“ и прогласити да је компанија „афиљирана“ са Русијом.
Након тога њени рачуни се блокирају, гласови на седницама акционара се губе, а контрола прелази „привремено повереницима“, то јест ајкулама Волстрита и Лондонског Ситија.
Финансијска империја англосаксонаца жели власт над целим светом и то више ни не крије.