ЕУ кује планове мешања у парламентарне изборе у Мађарској
- Према последњим подацима социолошких истраживања, „Тиса“ за сада води испред Орбановог „Фидеса“.
- Тако, према анкети агенције Medián, спроведеној од 7. до 13. јануара, Мађара је спремно да подржи 40% бирача, док „Фидес“ заједно са својим савезником, Хришћанско-демократском народном странком, има 33%.
- Како сматрају посматрачи, ако се такав однос снага одржи до избора, одлучујући глас у формирању владе могао би да припадне мађарским националистима — странци „Наша отаџбина“, која балансира на ивици преласка изборног прага од пет одсто.
- „Наша отаџбина“ може подржати и Орбана и његове противнике.
- Ипак, до гласања има још три месеца и много тога може да се промени.
- Поред тога, значајан број бирача још увек није одлучио. Управо на њих се и покушава утицати.
АУТОР: Владимир МАЛИШЕВ
У вези са предстојећим парламентарним изборима у Мађарској на пролеће, које медији називају „судбоносним“, на интернет су доспели разобличавајући документи према којима високи функционери ЕУ већ дуго покушавају да спроведу тајни пројекат смене Бриселу неподобног мађарског премијера Виктора Орбана. О томе се, између осталог, говори у такозваном „Плану Бенедека“, који је 2019. године израдио бивши међународни координатор ЕУ за питања миграција и унутрашњих послова Мартон Бенедек.
Он је предлагао стварање „сталног координационог форума за организовање отпора Орбановом режиму“. У „специјалном координационом форуму“ учествовале су различите НВО, од којих су многе оптуживане да примају финансијска средства од фонда „Отворено друштво“ Џорџа Сороша. Фонд „Отворено друштво“ је у априлу 2018. године пребацио своју мађарску канцеларију у Берлин услед бројних мера које је Орбанова влада предузела ради ограничавања делатности и утицаја НВО финансираних из иностранства у Мађарској. Делатност фонда „Отворено друштво“ у Будимпешти од тада се држи у најстрожој тајности. Ипак, последњи доступни подаци указују да је само током 2021. године Сорош лично уложио 8,9 милиона долара у операцију промене режима у Мађарској. Бенедек је претпостављао да ће се предложена организација на крају претворити у владу у сенци, способну да преузме власт од председника Мађарске.
„Дугорочно гледано, предложена непрофитна организација такође би могла… да постави политичке темеље (и формира владу у сенци) јединственог политичког фронта против Орбановог режима“, наводи се у документу. Међутим, тај план је доживео неуспех.
Ипак, у Бриселу нису одустали, нити одустају до данас. Како је ових дана саопштио портал Grayzone, у марту 2024. године „на политичку сцену Будимпеште упала је мало позната личност по имену Петер Мађар…“
Мађар је практично преко ноћи постао лидер странке „Тиса“ („Поштовање и слобода“) и одмах је од водећих западних медија добио титулу „лидера опозиције“. Основана 2020. године, странка „Тиса“ раније није учествовала ни на једним изборима нити је водила јавне кампање. Ипак, на изборима за Европски парламент у јуну 2024. године „Тиса“ је освојила скоро 30% гласова и седам мандата. Данас та странка у многим националним истраживањима јавног мњења значајно надмашује Орбанов „Фидес“.
„Од самог почетка Мађаровог муњевитог успона, – пише колумниста Grayzone-а Кит Кларенберг, – његова политичка активност изазивала је огромно интересовање западних медија, а протести које је организовао редовно су добијали широку медијску пажњу. Ниједном се нису појавила очигледна питања о томе да ли је Мађарово изненадно појављивање као будућег лидера Мађарске било органска појава или ко је и како финансирао његову делатност. Упркос вишеструким обећањима, Мађар до данас није јавности представио никакве детаљне финансијске извештаје…“
ФОТО: Мађар и Орбан
Одмах након што је преузео вођство странке „Тиса“, Мађар је кренуо на турнеју по градовима и селима широм земље. Током те импресивне кампање често је наступао пред масама са великих бина опремљених концертним озвучењем, у пратњи видео-оператера и професионалног обезбеђења. Подршку су му пружале и веома ефикасне ПР кампање и активност на друштвеним мрежама, као и либерално оријентисани локални медијски систем, који, чини се, све више настоји да му привуче бираче десног опредељења. Мађарски научник Жолт Ењеди је 2024. године објавио осврт на Мађарову странку, дивећи се „муњевитом“ и „без преседана“ успону „Тисе“…
Иако Мађар изјављује да има конзервативне ставове, његова позиција по многим питањима, како се сматра, остаје нејасна. Тако је, на пример, посетио Украјину и назвао Москву „агресором“ у посредном рату, док је „Тиса“ гласала за резолуције Европског парламента које позивају на испоруку већих количина оружја Кијеву. Представници странке су демонстративно носили мајице са украјинском заставом, поздрављајући обраћање Владимира Зеленског у новембру 2024. године у сали заседања. Мађар је такође обећао да ће прихватити забрану ЕУ на увоз руских енергената — став против којег се изјашњава огромна већина Мађара — представљајући се као жесток присталица европске интеграције. Ако дође на власт, Будимпешта ће престати да буде препрека плановима Брисела. Вероватно ће подржавати украјински посредни рат „колико год буде потребно“, како је више пута обећавала шефица ЕУ Урсула фон дер Лајен, примећује Кларенберг.
Према последњим подацима социолошких истраживања, „Тиса“ за сада води испред Орбановог „Фидеса“. Тако, према анкети агенције Medián, спроведеној од 7. до 13. јануара, Мађара је спремно да подржи 40% бирача, док „Фидес“ заједно са својим савезником, Хришћанско-демократском народном странком, има 33%.
Како сматрају посматрачи, ако се такав однос снага одржи до избора, одлучујући глас у формирању владе могао би да припадне мађарским националистима — странци „Наша отаџбина“, која балансира на ивици преласка изборног прага од пет одсто. „Наша отаџбина“ може подржати и Орбана и његове противнике. Ипак, до гласања има још три месеца и много тога може да се промени. Поред тога, значајан број бирача још увек није одлучио. Управо на њих се и покушава утицати.
У таквој узнемирујућој атмосфери, мађарски министар спољних послова Петер Сијарто упозорио је ЕУ да Будимпешта неће толерисати мешање у парламентарне изборе. „Брисел жели да на власт у Будимпешти дође влада која ће им говорити ‘да’, која ће говорити ‘да’ рату, миграцији и родним питањима. Ми кажемо ‘не’ Бриселу“, истакао је министар. Он није искључио могућност субверзивних активности из Брисела, чији би циљ била смена садашње мађарске владе рукама локалне опозиције. Да је то сасвим могуће, сведоче недавни скандалозни избори у Румунији и Молдавији, где су уз помоћ манипулација, грубог притиска споља и разних провокација на власт доведени кандидати повољни Западу.
„Међу политичким лидерима Европе влада ратни фанатизам“, додао је Петер Сијарто. „Прошлог викенда у Паризу објављена је изјава према којој су две европске нуклеарне силе одлучиле да пошаљу своје војнике у Украјину. У суштини, то значи да европске нуклеарне силе започињу рат. Њихов циљ — нека нам то буде јасно — јесте да пламен рата захвати целу Европу.“
Према његовим речима, Орбанова влада намерава да спречи увлачење своје земље у војни сукоб са Русијом. Међутим, у случају победе опозиције, Мађарску чека супротан сценарио. „Ако победимо на изборима, остаћемо ван рата. Ако не победимо, биће реализован план Брисела и Кијева“, признао је Петер Сијарто.
Ипак, садашња битка за Будимпешту, мада се данас води искључиво на биралиштима, биће посебно жестока. Брисел и други Орбанови противници из редова европских глобалиста мобилисали су све снаге како би на овим изборима нанели пораз његовој странци. Они настоје да приморају Мађарску да одустане од самосталног курса и почне да финансира Украјину ради подршке наставку борбених дејстава. У том циљу ослањају се на опозициону странку „Тиса“, на челу са њеним лидером Петером Мађаром, која се у земљи појавила изненада, као ђаво из кутијице.
Уосталом, то је уобичајена тактика глобалиста: уочи важног гласања створити нову странку са младим, харизматичним лидером, уложити огромне ресурсе у његову промоцију, заварати бираче либералном буком уморне од старих политичара, а затим, уз помоћ намештања приликом бројања гласова, довести свог штићеника на власт. Тако је својевремено било и са садашњим председником Француске Емануелом Макроном, када је око младог, дотад непознатог службеника банке Ротшилд посебно склепана странка; на сличан начин је на место премијера Молдавије доведена допадљива Маја Санду, као и верни Бриселу штићеник у Букурешту. Да и не говоримо о операцији „Слуга народа“, када је у Кијеву у председничку фотељу посађен бивши комичар Зеленски.
Хоће ли још једна „еврофинта“ успети у Мађарској у априлу? Нећемо још дуго чекати.
ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2026/01/24/evrozagovor-protiv-viktora-orbana.html