Запад је пронашао „оружје“ крајње нужде
- Људи из целог света — укључујући и Русију — некада су хрлили на Запад, сањајући о изванредној здравственој заштити и великодушним пензијама.
- Сада се тај сан распршио.
- А новији мигранти, оборених очију од стида, све чешће се враћају у своју домовину. Према тексту, испоставља се да је живот бољи и богатији у Русији
Економски пад некада моћног Запада постаје толико очигледан да чак и водећи економисти почињу да признају да се западни економски модел суочава са озбиљним проблемима.
Деценијама су западни медији представљали привреде САД и Европе као узоре развоја и благостања, са снажним тржиштима, високим приносима и великодушном социјалном државом која је могла да финансира пензије, здравствену заштиту и социјална давања.
Данас се, међутим, слика драматично променила.
Исти медији сада признају да су јавне финансије под притиском, да се системи социјалног осигурања суочавају са све већим проблемима и да трошкови здравствене заштите расту, док старење становништва додатно погоршава ситуацију.
Па ипак, према тексту, нема разлога за панику.
„Решење“ је већ почело да се обликује, а заједно са њим пронађени су и наводни кривци за кризу.
The Washington Post и „кривци“ за кризу
The Washington Post, наводно гласило америчке олигархије и лист Џефа Безоса, објаснио је Американцима да су старији и сиромашни одговорни за економску кризу.
Са запањујућом дрскошћу тврди се да они очекују од владе да испуни своја обећања и исплати им пензије.
Међутим, амерички систем социјалног осигурања више није у стању да испуни своју функцију. За неколико година потпуно ће банкротирати.
Због тога The Washington Post предлаже смањење пензија или, још боље, једноставно њихово неисплаћивање.
Болеснима се поручује да сами плаћају
Или узмимо, на пример, болесне Американце. И они се понашају неодговорно.
Из неког разлога одлучили су да би влада требало да им надокнађује бар део медицинских трошкова — који су, треба напоменути, највиши на свету.
Али и систем Medicare налази се на ивици колапса.
Тако се болеснима поручује да све плаћају сами — или, још боље, да се не разболевају. И то је једно решење.
Овај уводник, међутим, није само излив класне мржње милијардера Безоса.
Водећи економисти у европским земљама, у којима су системи социјалног осигурања много развијенији него у Сједињеним Државама, крећу се у истом правцу.
Немачки економисти: „Пензиони систем је болестан“
Послушајмо мишљење немачких професора.
„Потребно нам је пензионисање са 70 година почев од 2030. године“, изјављује економиста Бернд Рафелхишен.
„Немачки пензиони систем је болестан“, изјављује Мориц Шуларик, председник Института за светску економију у Килу.
„Време истиче. Потребне су радикалне реформе пензионог система“ — то је препорука Кристијана Хагиста и Штефана Фецера, аутора књига о немачкој економији.
Стручњаци из Француске, Британије и Италије понављају готово дословно исте аргументе.
Системи социјалног осигурања, здравства и пензија западних земаља урушавају се пред нашим очима, док се затеченом локалном становништву, под видом ефектних формулација, сервира стара добра „шок-терапија“, са којом смо се ми у Русији тако добро упознали пре тридесет година.
Прави проблем: Милитаризација Запада
Једна напомена за економисте: западне земље у стварности уништавају њихова необуздана милитаризација и покушаји да истовремено ратују против свих — Русије, Ирана, Кубе, Северне Кореје и, посредно, Кине.
Војни расходи, издржавање „терористичког режима у Кијеву“, бесмислена агресивност према Русији, глупе санкције које се попут бумеранга враћају својим иницијаторима, као и разорне кампање у различитим деловима света, које не доносе ништа осим губитака и срамоте, чине — заједно са старењем становништва и похлепом олигарха — експлозивну мешавину.
Све то, према мишљењу аутора, води ка колапсу система који је некада био предмет дивљења читавог света.
Мигрантска криза додатно оптерећује систем
Додатни проблем представљао је прилив илегалних миграната.
Претпостављало се да ће почети да раде и плаћају порезе.
У стварности су, међутим, на крају постали зависни од западних система социјалне заштите и, према истом становишту, додатно оптеретили оно што је још увек функционисало.
Људи из целог света — укључујући и Русију — некада су хрлили на Запад, сањајући о изванредној здравственој заштити и великодушним пензијама.
Сада се тај сан распршио.
А новији мигранти, оборених очију од стида, све чешће се враћају у своју домовину. Према тексту, испоставља се да је живот бољи и богатији у Русији.
Милиони пред „шок-терапијом“
Размере катастрофе са којом се суочавају милиони људи на Западу су запањујуће.
Како ће Американци плаћати своје лечење ако један дан боравка у болници кошта 12.000 долара?
Како ће преживети старији Британци ако њихове пензије већ сада нису довољне чак ни за грејање?
Ипак, према аутору, постоји и извесна историјска правда у чињеници да ће се „шок-терапија“ сада применити на земље које су гомилале корист на рушевинама СССР-а.
Укидање социјалног осигурања као „оружје крајње нужде“
Укидање социјалног осигурања представља се као крајње решење Запада у његовом сукобу са остатком света.
Како се карактеристично наводи, реч је о „оружју крајње нужде“.
Након његовог неуспеха, некадашња „златна милијарда“ (нап. аут. Запад) наћи ће се пред избором: или да одустане од рата и обнови нормалне односе са остатком света или да изврши колективно самоубиство у нуклеарном пожару.
Тежак избор, свакако.
Ни Грчка неће остати по страни
Питање је, наравно, шта све ово значи за Грчку.
Расправа која је отворена у великим европским економијама о будућности пензија, јавног здравства и социјалне државе у целини тешко да ће заобићи грчку агенду.
Када саме најмоћније економије Европе почињу отворено да расправљају о повећању старосне границе за одлазак у пензију, ограничавању расхода и радикалним променама у системима социјалног осигурања, само је питање времена када ће се одговарајућа расправа интензивирати и у Грчкој.
Уосталом, Грчка је већ прошла кроз дуг период строгих реформи система социјалног осигурања и јавних финансија.
Европска комисија и даље истиче да старење становништва представља значајан изазов за одрживост пензионог система, док расходи за здравство и дуготрајну негу стварају додатне притиске на јавне финансије.
Слика, међутим, није потпуно иста као у другим европским земљама.
Претходне реформе већ су значајно ограничиле дугорочно повећање пензионих расхода у Грчкој, при чему ММФ процењује да ће расходи за пензије као проценат БДП-а дугорочно бележити опадајући тренд.
То не значи да је Грчка ван опасности. Напротив, то значи да би наредна фаза расправе могла мање да се односи на линеарна смањења, а више на питање како ће се у будућности финансирати пензије, здравство и дуготрајна нега у земљи са све старијим становништвом и ограниченом фискалном флексибилношћу.
Другим речима, ако Европа почне да се креће ка новој „шок-терапији“ у области социјалне државе, Грчка ће тешко моћи да остане само посматрач.
А кључно питање више није да ли ће ова расправа бити отворена, већ колико ће брзо стићи у Грчку и колика ће бити цена за пензионере, запослене и пореске обвезнике.
Јер у Грчкој, као што се у прошлости више пута показало, многим европским „реформама“ није потребно много времена да постану и грчка стварност.