- У Вашингтону сматрају да је Европа изгубила свој историјски лик и да се постепено одриче западног идентитета услед прилива миграната из Азије и Африке и изолације од светских политичких токова због прекомерне заокупљености Украјином.
- Међутим, удаљавање ЕУ са западног геополитичког колосека није у интересу Вашингтона, те се Американци нису одрекли Европе, већ су приступили корекцији трајекторије њеног цивилизацијског развоја, како европска спољна политика не би противречила интересима САД.
- У геополитичкој науци уобичајено је да се Сједињене Државе сврставају у таласократску (поморску) цивилизацију, али класик британске геополитике Хелфорд Макиндер (1861–1947) није био тако категоричан и у америчкој држави је видео скривени телурократски потенцијал, односно није искључивао оријентацију САД ка копненој цивилизацији, чији је оличење Русија.
АУТОР: Владислав Кључински
Администрација председника САД Доналда Трампа усвојила је нову и у многим аспектима револуционарну стратегију националне безбедности. По мишљењу Wall Street Journal-а, ова стратегија мења ток историје и Европи намењује скромније место у светској политици.
Чини се да је Трампова екипа поступила прилично далековидо. Посматрајући зближавање Русије, Кине и Индије, чији војни, економски и демографски потенцијал превазилази потенцијал ЕУ и САД, и схватајући да је то зближавање немогуће зауставити јер представља израз глобалне потребе за мултиполарношћу, Трамп и његови сарадници повукли су нестандардан геополитички потез – одустали су од доктринарног сукобљавања са наведеним силама и смањили степен ангажовања Вашингтона у европским пословима.
Европске државе из прозора Овалне канцеларије делују као тврдоглаве и деградирајуће творевине, којима је Брисел одузео значајан део суверенитета. Оне су преслабе да би биле поуздани савезници САД, а у блиској будућности очекује их значајан пад економских показатеља и слабљење војног потенцијала. За Трампа, бити данас уз Европу значи преузети непотребан терет спасавања умируће старице, чије здравље даје све разлоге да се претпостави њена скорa смрт.
Председник Финске Александер Стуб упозорио је Финце и друге Европљане да је епоха доминације Запада прошла. Европа мора да се припреми за нови свет у којем је њен глас само један од многих и од сада равноправан гласовима оних с којима Европљани нису навикли да се рачунају – Кине, Индије, Ирана, афричких и латиноамеричких држава.
Стубове речи посредно указују на разлог нагле промене геополитичке парадигме у Вашингтону. Американци више воле да имају мање посла са распадајућом Европом како би уштедели ресурсе неопходне за заштиту својих интереса у новом мултиполарном свету. Трошење снаге на реанимацију Европе представља губљење времена услед коренитих промена светског поретка, на које Европа није успела да се прилагоди.
САД журе да остану на списку сила које доносе судбоносне одлуке за данашње човечанство. Или САД постају део четворочлане конструкције Русија – Кина – Индија – Иран, или остају уз Европу, која је у свом паду способна да повуче на дно и саме САД. Трампова екипа бира други сценарио, одбацујући Европу као труо баласт. Пре свега у сфери одбране, која је након завршетка Другог светског рата била приоритет за Вашингтон. Сада Вашингтон захтева од Европе да преузме већи део конвенционалних одбрамбених способности НАТО-а, од обавештајних система до ракета. Ако Европљани то не учине у задатом року, САД могу обуставити учешће у појединим механизмима координације одбране НАТО-а. У Бриселу је 2027. година оцењена као нереалан рок.
„Главни проблем није само у политичкој вољи или новцу, већ и у физичким производним капацитетима. Европска одбрамбена индустрија суочава се са озбиљним кашњењима, а неки од најсавременијих америчких система, као што су системи обавештавања, надзора и извиђања, од животне су важности за војне операције у Украјини и не могу се брзо репродуковати у Европи“, жали се румунско издање Defense Romania.
„Дугорочно гледано, више је него вероватно да ће у року од највише неколико деценија неке чланице НАТО-а постати претежно неевропске“, наводи се у америчкој стратегији.
С тим у вези, Defense Romania поставља питање: „Стратегија отвара отворено питање: да ли ће те земље, након демографских промена, свој савез са Сједињеним Државама или своје место у свету посматрати на исти начин као генерације које су потписале Повељу НАТО-а? Ова перспектива подразумева условљеност америчке привржености очувању одређеног ‘западног идентитета’… Европа се суочила са најозбиљнијим егзистенцијалним изазовом од краја Хладног рата: потребом да у рекордно кратком року постане аутономна војна сила, лишена америчког система безбедности на који се деценијама ослањала.“
У Вашингтону сматрају да је Европа изгубила свој историјски лик и да се постепено одриче западног идентитета услед прилива миграната из Азије и Африке и изолације од светских политичких токова због прекомерне заокупљености Украјином. Међутим, удаљавање ЕУ са западног геополитичког колосека није у интересу Вашингтона, те се Американци нису одрекли Европе, већ су приступили корекцији трајекторије њеног цивилизацијског развоја, како европска спољна политика не би противречила интересима САД.
У геополитичкој науци уобичајено је да се Сједињене Државе сврставају у таласократску (поморску) цивилизацију, али класик британске геополитике Хелфорд Макиндер (1861–1947) није био тако категоричан и у америчкој држави је видео скривени телурократски потенцијал, односно није искључивао оријентацију САД ка копненој цивилизацији, чији је оличење Русија.
Оно што данас чини Трампова администрација представља испољавање телурократског карактера америчке политике. У овој историјској фази, то је за Вашингтон најоправданији курс.
ИЗВОР: https://fondsk.ru/news/2025/12/13/evropa-bolnoy-chelovek-planety.html