• Да ли је нормално, морално и правно одрживо да  произвођачи лекова пре пуштања лека у оптицај исти рекламирају као веома ефикасан и безбедан а да га нису уопште тестирали, тако се десило да су  многе труднице, зато што нису могле  да током трудноће претрпе мучнине, узимајући лек учествовале  у  експерименталном испитивању тог лека, да би касније рађале  децу са разним прилично непријатним деформитетима. 
  • За тај и многе сличне злочине са предумишљајем никада  нико није кривично одговарао.
  • На путу до лаке зараде и забаве болесних умова однедавно је медицинско-фармацеутска мафија искористила нови идеолошки концепт, познат под именом „воук”. Ради се о укидању полова и родова где није реч   само о менталном уверењу  деце да могу мењати пол и род већ се намеће питање мењања физичких обележја што је   отворило једно ново тржиште несагледивих потенцијала.Само у  Америци том врстом бизниса тренутно се бави преко 200 клиника.
  • Има ли места  поруци из овго текста да је такав бизнис, назван „џендер-бендер“  планиран као једна од многих полуга у оном депопулацијском делу „агенде великог ресета”, јер је сасвим јасно да осакаћена деца више никада неће бити способна да праве своју децу.
  • Порука Џорџа Питера из  Кеније: „Особа која се залаже за истополне бракове и промовише истополне сексуалне односе, је особа која се истовремено залаже и за елиминацију читавог човечанства са лица планете Земље.”

АУТОР: Милован Шавија

Општепознато је да је фармацеутска индустрија обавезна да, приликом подношења захтева надлежним државним органима за издавање дозволе за пуштање у промет било којег лека, предочи резултате претходне провере ефикасности и безбедности тог лека. Мање је познато да за та претходна тестирања лекова пре употребе не постоје никакви обавезујући протоколи са којима би поменути надлежни органи прописали на који начин таква тестирања би требало да се врше и које стандарде да поштују, да би лек добио дозволу за кориштење. А још мање је познато да, управо због тог недостатка у процедури, фармацеутске компаније та претходна тестирања обављају произвољно, на брзину и на начине који би тек задовољили форму, не обазирући се на резултате, које, ако им не иду у прилог, и не пријављују приликом подношења захтева. А најмање је познато да их понекад чак и мрзи да те тестове уоште обаве, те пусте лек у употребу, тестирајући га на првим корисницима. Наравно, да је за ту верзију потребно саучесништво у злочиначком подухвату оних државних органа.

Тхалидомид

Један такав подухват остао је упамћен и забележен у оној алтернативној историји алопатске медицине и њене посестриме  фармације или фармакомафије, како јој тепају они којима је јасна мрачна позадина деловања тог смртоносног тамдема.Почетком шездесетих прошлог века један од поменутих тестова на првим корисницима једног лека извршен је у Аутралији, и то на трудним женама, или трудницама. Ради се о трудницама којима је од њихових породичних лекара преписиван лек по имену тхалидомид (thalidomide), за лечење болести зване „јутарња болест”, која се манифестује у повременим повраћањима током трудноће. Резултати тог прилично оригиналног тестирања нових лекова били су не само поражавајући, него и застрашујући.

Касније, након завршетка тестирања, многе од трудница које су узимале тај лек током трудноће рађале су децу са разним врстама, за погледати, прилично непријатним деформитетима.  Била су без руку или ногу, са патрљцима на местима екстремитета и ко зна каквим још ситнијим или крупнијим телесним, па и менталним, недостацима. Да ли је  њиховим мајкама тај чудесни лек тхалидомид помогао да не повраћају током трудноће није познато. Али је познато да је лек пре пуштања у оптицај од стране произвођача рекламиран као веома ефикасан и, наравно, безбедан. Може се наслутити да су се мајке те јадне унакажене и осакаћене деце сигурно покајале што су добровољно пристале, то јест биле преварене, да учествују у том експерименту, уместо да су претрпеле оних неколико повраћања, која ионако сама од себе прођу и не остављају никакве последице на фетус.

Може се са прилично великом сигурношћу претпоставити да су наредних деценија такви експерименти наставили да се врше, а што и не би, када ионако нико никада кривично не одговара за почињене злочине са предумишљајем. А ако се неком детету омакне да се роди унакажено, ту је суд да праведно, како би другачије, пресуди и додели му коју десетину хиљада долара компензације. Јер, руку на срце, одговорне компаније су, када се ради о одштетама прилично великодушне, а што и не би биле, пошто на таквим својим опасним и веома профитабилним производима, које називају лековима, итекако добро зарађују. А како и не би зарађивали када је муштерија, то јест болесника, што уображених, што оних правих, све више, тако да једва стижу да произведу довољно тих производа, које понекад морају на брзину да испробају, те се покраде понека грешка, што им се можда може и опростити.

Џендер-бендер сакаћење

Као што је речено, рађање деце са разним врстама деформитета је само једна од скоро безброј могућих последица инвентивности фармацеутског генија. А тој инвентивности свакако иде на руку и безброј разних супстанци, како оних из отпада све бројнијих индустријских процеса, тако и оних смућканих у лабораторијама, од којих, када се мало дубље размисли, и није нарочито тешко уз помоћ раскошне маште компоновати различите комбинације, којима ће се давати егзотична имена и продавати их као лекове. Свакако да је најузбудљивији део тог креативног процеса оно ишчекивање да се види какву врсту последица су на људске створове, претворене у заморце, оставили ти франкенштајнски производи њиховог иноваторског генија.

За разбуктавање маште у току измишљања нових производа и услуга ти генијалци понекад користе као инспирацију и поједине детаље из идеолошких трендова, који се, као што је познато, стално мењају, а у којима се увек може наћи нека корисна идеја да се на њој добро заради а успут болесни ум и забави.  Тако је однедавно медицинско-фармацеутска мафија искористила нови идеолошки концепт, познат под именом „воук”, и то онај његов део који се бави половима, да осмисли читав спектар услуга и са њима повезаних медикамената, нудећи их у пакету, а које су донедавно биле незамисливе. Ради се о укидању, или боље речено, релативизацији и прекомпоновању полова и родова, што је отворило простор за промену природних полова.

Познато је да су полови са којима се људско биће рађало хиљадама година били непроменљиви, тако да се углавном, уз ретке изузетке, умирало са оним полом са којим се рађало. Данас, као што је познато, није више тако. Уз добро осмишљену идеолошку промоцију све више се прихвата матрица да полови, а са њима и родови, нису више богом дани, него представљају ствар избора сваког појединца. Сходно томе, када се прихвати да се определење или ментално уверење  о полу и роду може мењати, онда се као следећи корак само од себе, уз малу помоћ оне незамењиве маште, намеће да се и она физичка обележја полова не само могу, већ и требају мењати. Након што су се обавиле темељне едукативне и когнитивне припреме, широм се отворило једно ново тржиште нестагледивих потенцијала.

Наравно, да је Америка, као вишевековни стегоноша такозване западне цивилизације, чијој декаденцији и самодеструкцији као да се не види, нити крај, нити дно, на челу и тог најновојег идеолошког изума, берући прве обилне плодове, који стижу са поменутог тржишта нестагледивих потенцијала. То тржиште се односи, као што се могло и наслутити, на промене физичких обележја полова оперативним путем, уз помоћ одговарајућих медикамената.  Процедура није нимало једноставна, јер захтева неколико хируршких захвата уз истовремену хормонску терапију. Међутим, за веште хирурге, поготову када се ради у великом серијама, јер је потражња велика и увећава се по експоненцијалној кривуљу, такве процедуре се већ сматрају рутинским. А то говори и податак да се само у Америци том врстом бизниса тренутно бави преко 200 клиника.

Да би се знало о чему се ради, те клинике су добиле назив џендер-бендер (gender-bender) клинике. Пошто је тај новокомпоновани идеолошки тренд у своју глобалну експанзију кренуо из Америке сасвим је природно да се сва потребна терминологија углавном преузима из енглеског језика и прилагођава локалном изговору. Поменути израз џендер-бендер би могао буквално означавати особу која се облачи и представља супротно од онога што би се могло очекивати, с обзиром на њен или његов пол. Међутим, тај израз се користи у далеко ширем значењу и односи се на све оно што представља извргавање руглу полова као природно детерминисаног одређења, поготову када се веже за лични идентитет, укључујући и промену пола уз помоћ оперативног захвата, то јест физичког касапљења.

Треба напоменути да се тај идеолошки покрет зачео прво међу одраслима, али када је посао добро кренуо тежиште је пребачено на децу, јер се наслућивао велики комерцијални потенцијал због тога што је децу кроз образовни систем, који је углавном централизован и контролисан одозго, било веома лако претворити џендер-бендере, и то читаве генерације. А када се то оствари, тек се онда схвата величина оног комерцијалног потенцијала. Да би се од деце што лакше и ефикасније створили пацијенти за оне  џендер-бендер клинике измишљен је психички поремећај стручно и медицински класификован као џендер или родна дисфорија (gender dysphoria). Тај се поремећај наравно не дешава случајно код понеког детета, него се кроз, на стручан начин обликован и осмишљен школски програм, деца убеде да њихов пол није онај који им је од бога дат, него управо супротан, што управо представља суштину тог психичког поремећаја.

Када се деца постепено у њиховим главицама полно трансформишу онда родитељима не остаје ништа друго него да дечацима купују хаљинице, а девојчицама мушке панталоне и мајице, те да гледају како да скупе паре, уколико осигурање не сноси све трошкове, за оне џендер-бендер операције у  џендер-бендер клиникама. А клинике ће их са својим тимовима специјалиста и експерата једва дочекати, спремни да им понуде све оно што је потребно да њихову децу ослободе тешког психичког бремена џендер дисфорије, те их поново врате у срећно детињство. Понудиће им читав арсенал хируршких кастрација и сакаћења, медикамената за кастрацију, хормонских пилула и блокера пубертета. А како све то изгледа може се видети на доњим фоткама.

Можда би неко у свему томе што је презентирано и објашњено могао приметити и неке нелогичности, пошто би му се могло учинити да читав тај нови и револуционарни медицинско-фармацеутски бизнис стоји на климавим ногама. Јер, ако помоћу те описане операције промену полове, то јест родно преобликују сву децу, како ће после тога наставити бизнис, пошто више неће имати одакле да доводе нове пацијенте у џендер-бендер клинике. Такви не би требало да се због тога брину, јер је све то било унапред укалкулисано и замишљено да се заврши управо тако, пошто је тај џендер-бендер бизнис планиран као једна од многих полуга у оном депопулацијском делу „агенде великог ресета”, јер је сасвим јасно да онако осакаћена деца више никада неће бити способна да праве своју децу.

А захваљујући оном капиталистичком генију идеја за прављење пара никада није фалило. Прве велике паре ће направити одмах након успешног завршетка џендер-бендер подухвата. Јер, тој јадној деци се никада неће вратити оно обећано срећно детињство, већ ће онако физички унакажена доживотно остати и ментално и психички онеспособљена за нормалан живот, са душевним поремећајима, те тако постати доживотни пацијенти оне мануфактуре за фабриковање лекова за фабриковане болести, која већ има за њих унапред припремљен, подразумева се, ефикасан и безбедан лек, на коме ће, као што је ред, добро зарађивати. А када та и таква деца одрасту савршено ће се уклопити у савршено пројектовану зомби сутрашњицу.

Ипак има спаса

На крају биће свакако и оних који би се могли упитати, а шта ће бити са родитељима те унакажене деце, али и оне која тек траба да се унаказе. Они неће имати баш много избора, већ да се уклопе у ту сутрашњицу, о којој су у ствари и сањали, јер, то је онај евро-амерички пут који се деценијама гласно промовише као највиши идеал.  Да се не би разликовали од своје деце неће им бити превише тешко, када су им се испунили идеали, да се и они подвргну џендер-бендер преображају. А то их, у оној првој фази, неће превише коштати,  барем што се гардеробе тиче, јер неће морати куповати нову, пошто ће моћи да користе ону постојећу, муж женину, а жена мужеву.

А они родитељи којима се такве ствари нису никада свиђале, а којих су се чак и згражавали, могли би помислити да су то све глупости, које само лудим Американцима могу пасти на памет. Они би ипак требали да узму у обзир да  та џендер-бендер идеологија и идеја укидања полова нису од јучер. Још је далеке 1995. на Четвртом конгресу жена у Пекингу усвојена такозвана Пекиншка декларација у којиј су се први пута појавиле, попут сунца на јутарњем небу, те џендер перспективе. Основне постулате Пекиншке декларације, који су се могли за почетак сматрати  само препоруком, су исте те 1995. усвојиле Уједињене нације као обавезујуће клаузуле, које морају бити уграђене у одговарајућа законодавства свих држава чланица.

Наредних деценија се о томе неће превише гласно говорити, док грађани држава чланица Уједињених нација, преокупирани разним фабрикованим кризама, операцијама под лажним заставама и пандемијама, неће ни слутити шта им се спрема. А ово што се данас дешава могло би се схватити као финале онога што је зачето 1995. у Пекингу.

Ти родитељи који су склони да исмејавају луде Американце треба да мало боље обрате пажњу на начин на који се у данашњим државама западне хемисфере формирају владе и бирају министри, међу којима је све више џендер-бендера и осталих девијантних  особа. Неће проћи дуго, пре него што то постану и обавезни услови за министарски положај у влади, па чак и за место посланика у парламенту. У тим државама су образовни системи у потпуности прилагођени одредбама Пекиншке декларације, а програми се итекако озбиљно спроводе у свим основним и средњим школама. Почиње са оним помало луцкастим „gender-switch-day“, то јест обавезом да одређеним данима у недељи  деца морају у школу долазити обучена у одећу супротног пола од онога који им се чини да јесу, а завршава у џендер-бендер клиникама.

А за контролу спровођења тог дела агенде задужене су специјалне службе у америчким амбасадама свих држава оне западне хемисфере, које, као што је већ и врапцима јасно, држе стварну власт у њима, док владе, председници и парламенти служе првенствено да извршавају њихове извршне наредбе, умотане у „препоруке”, а успут и као савршена фасада уз помоћ којих се за грађане тих држава, претворене у овце,  одржава привид да живе у независним и сувереним државама.

Сви они којима се све то не допада и који су одувек гајили резерву према оном евро-америчком путу, када схвате да је ђаво однео шалу, имају последњу могућност да се спасу бекством у Уганду, чији је председник Јовери Мусевени 26 марта ове године јавно изјавио да су хомосексуалци одвратни и да представљају срамоту за човечанство. Претходно је 21. марта у парламентарној процедури те земље усвојен закон којим ће се ти исти хомосексуалци кажњавати са 10 година робије, уколико јавно испољавају те склоности, доживотном робијом за јавно промовисање тих и сличних идеја, а у најтежим случајевима чекала би их и смртна казна.

Након неколико дана, 2. априла 2023. године Мусевени се обратио парламентарним представницима 22 афричке земље, који су се окупили у главном граду Ентебеу на скупу посвећеном „породичним вредностима и суверенитету”. Он је том приликом позвао Африку да поведе свет у борбу за спас човечанства од дегенерације и деградације, изражавајући истовремено забринутост за опстанак људске расе уколико се укину полови. Опширнији извештај са тог скупа може се прочитати на енглеском језику из чланка који је објавио лондонски Гардијан:

https://www.theguardian.com/global-development/2023/apr/03/ugandan-president-calls-on-africa-to-save-the-world-from-homosexuality

Из тог прилично коректног и непристрасног извештаја може се сазнати да су и остале земље учеснице скупа кренуле у сличну парламентарну процедуру, међу првима Кенија, Гана и Малдиви. А каква је атмосфера владала на том скупу може се на најсликовитији начин видети из изјаве једног од учесника, члана парламента Кеније, Џорџа Питера Калуме, који је у свом обраћању скупу рекао да: „особа која се залаже за истополне бракове и промовише истополне сексуалне односе, је особа која се истовремено залаже и за елиминацију читавог човечанства са лица планете Земље.”  (wipe out the entire humanity out of the face of this Earth).

( Прва икада одржана међупарламентарна конференција о породичним  вредностима и суверенитету, у Ентебеу 31. марта и 1. априла 2023.)

Због тога би сви они који деле ту забринутост за судбину човечанстава са председником Мусевенијем, а осећају се несигурним у својим земљама, које полако преузимају  под потпуну контролу највећи лудаци у историји човечанства, требали да што пре, док није касно, поднесу захтев за визу у најближој амбасади Уганде, или неке од 22 државе које су учествовале на тој, може се рећи, историјској конференцији.

Јер, како се  за сада чини, уколико се ускоро не појаве варвари, спас од евро-америчког пута се једино назире у Африци. А има у свему томе и неке чудне симболике. Ако се озбиљно узму у обзир резултати превођења  сумерских глинених таблица, које је обавио чувени археолог Зехарија Сићин, претече данашњег модерног Хомо сапиенса створили су генетским комбинацијама Анунаки са планете Нибиру, и то баш у Африци, у граду Абзуу, на територији данашњег Зимбабвеа, пре око 450,000 година. Како је испало, на том истом континенту ће се водити огорчена борба за опстанак тог истог Хомо сапиенса, који је у међувремену преживео ко зна колико катастрофа, катаклизми и потопа. А да ли ће преживети ову пошаст, можда и највеће искушење у читавој својој повести, остаје да се са зебњом прати.

Држимо стога палчеве Африканцима!!

ИЗВОР: https://sedmasila.rs/milovan-savija-evro-americkom-putu-lake-zarade-zabave-bolesnih-umova-i-eliminacije-covecanstva-alternativa-dolazi-iz-afrike/?_rstr_nocache=rstr19064396c160db6f

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *