На основу једног стиха ојкаче коју је Милорад Додик у друштву страначких другова запјевао у Бронзаном Мајдану надомак Бање Луке, Н1 је направио теорију да је четничка, а Ослобођење је проширило на изостанак дилеме.

У првом гласу из Ефбиха, оригиналном тексту Н1, поставља се питање да ли је то можда пјесма која говори о четницима у Високој и Книнској Крајини у току Другог свјетског рата, а лист који се почео штампати ћирилицом, Ослобођење се зове и стјециште је ратних хушкача и ширитеља србофобије, не даје мјеста сумњи.

Одмах даје увод, који је код Н1 тек при крају текста, али ништа мање емотивно и национално обојене тачке гледишта: „У наведеној пјесми славе се зликовци попут свирепог убице Манета Роквића, четничког војводе из Босанског Петровца.“

Овакво ширење националне и вјерске мржње, које је постало топик у ефбиховским медијима, довољно је да подгрије функционера тобоже мултиетничке Наше странке, да покаже право лице и још једном нас подсјети што је неопходно постојање Републике Српске. Он Милорада Додика квалификује као фашисту ријечима:

„Ништа не открива фашисте брже и боље од музике и стихова у чему се ужива.

Ко пјева зло (не) мисли: Додик са мјештанима Брознаног Мајдана запјевао четничку пјесму“

Наставак усташких лажи: Бити четник, аутоматски значи да си и фашиста

У остатку, текст Н1 гласи овако, пресловљено на српско писмо, које они никада и програмски не користе, као што Федерална телевизија крши Устав Ефбиха и државне заједнице БиХ искоријенивши ћирилицу из програма прије читаву деценију:

„Није то Додику први пут да запјева са народом, но стихови пјесме чији је крај објављен на Твитеру подсјећају на четничку пјесму „Кад се браћа Срби сложе”.

Наведена пјесма завршава управо стиховима које је објавио СНСД на свом службеном налогу: „Молимо те мили боже да се браћа Срби сложе. ”

У наведеној пјесми славе се зликовци попут свирепог убице Манета Роквића, четничког војводе из Босанског Петровца. Роквић је 1941. године предводио организирани напад на подручје римокатоличке жупе Крњеуше, с циљем физичког истрјебљења свих становника у тој жупи, коју су чинили Хрвати католици. Жупа која је имала око 2.500 житеља у двадесетак села и заселака је спаљена, знатан број становника – њих 240 – је побијен. У пјесми се такође слави и име четничког војводе из Дрвара Бранка Богунића.

Текст пјесме:

Од Грахова Шормаз зове, Паројчиће соколове,
и Чулиће и Ћориће, биће боја код Љубоја

Роквић Мане вита стаса, кршну Лику заталаса,
од Удбине до Коране, преко Плавна до Вагана

Богуновић Бране бије, све душманске дивизије,
отаџбину Срба кује, усташама поручује:

„Ој Усташе нека, нека, дубока вас јама чека,
широка је један метар, а дубока километар“

Молимо се мили Боже, да се браћа Срби сложе,
од Велбужда до Крајине, Душанове царевине.

Пријетити усташама осветом за јаме Јадовна и гробна поља Јасеновца је фашизам?

Потпуно је јасно да је текст Н1 у дијелу који говори о Манету Роквићу цитиран из извора који су писале усташке апологете. На интернету се још 09. августа 2021. године, као причу о Крњеуши, то могло читати код сарадника на послу ратног хушкања и ширења мржње према Србима, из таблоида Слободна Босна:

„Погром у Крњеуши, извршен 9. и 10. аугуста 1941, био је организирани напад на подручје римокатоличке жупе Крњеуше, с циљем физичког истребљења свих становника у тој жупи, коју су чинили католици. Читава жупа, која је имала око 2.500 становника у двадесетак села и заселака, је спаљена, знатан број становника, до данас је поименично идентифицирано њих 240 – је побијен. Главни предводник кољача који су извршили покољ у Крњеуши био је четник Мане Роквић.“

Нико од ових бораца против „фашизма“ никада не пише о узроцима напада на Крњеушу, а то је освета. Не говоре и не подсјећају о расним законима Независне Државе Хрватске и њеног муслиманског „хрватског цвијећа“, који су забранили српско писмо баш као Н1, Ослобођење и Слободна Босна. Посебно не пишу о Покољу, системском злочину државног геноцида који је провођен над Србима, напросто јер су уснили себи сладак сан да само они имају право на термин „геноцид“ и то у доказано обореном лажном конструкту из јула 1995. године у Сребреници.

Нека је све што пишу о Крењуши истина, али, рецимо, злочин у Дракулићу, Мотикама и Шарговцу код Бања Луке, десио се без икаквог повода на данашњи дан, дакле у фебруару 1941. године, док је Крњеуша по злу упамтила исто љето тек више од пола године касније. И то говори све о безобразлуку Ефбиховаца.

На крају крајева, у пјесми четници пријете експлицитно усташама, не помињу Хрвате као етнос, што само по себи обара тезе да је пјесма „фашистичка“. Нападати фашисте, односно горе од њих – усташе, из освете или било ког другог разлога, за Дину Мустафића и друштво је „фашизам“. А нема веће непамети од тога. Осим, можда, у неисторичностима и лажима његовог пропагандног филма Римејк.

Да се бавимо ми Педерацијом БиХ сваки дан и прописујемо шта смију, а шта не смију пјевати?

Будимо искрени, све пјесме које позивају на српску слогу, за изопачене ратне хушкаче као Вилдана Селимбеговић, Татјана Секулић, Маја Бекер, Ален Алтока, Јасмин Мушановић, Сенад Авдић, Дино Мустафић и ини – јесу четничке.

Стручно гледано, такав рефрен је карактеристичан за усмено стваралаштво и српски фолклор, по потреби додаје се и другим пјесмама и у другим приликама. Овом приликом, без увида у остатак пјесме и текста, Н1 се запитао да ли је то та пјесма, па изнио све о њеној неподобности. Ослобођење је утврдило у уводу да јесте, а Мустафић је то окарактерисао као фашизам.

И то је принцип излуђивања муслиманског плебса у Ефбиху, који траје минимум четири деценије. То се ради до степена док не постану насилни у физичком облику према Србима. То је крајњи циљ.

Да ли Срби треба да посвећују у својим медијима све ударне вијести Ефбиху и то овако фабрикованим, ратнохушкачким прилозима? Наравно да не требају, јер је то психијатријско обољење наше исламизиране браће. Не дај Боже никоме. Нећемо бити изопачене схизофрене психопате, али МОРАМО ВОДИТИ РАЧУНА шта пишу, јер на тај начин стварају услове за понављање ратног сукоба.

А пишу у најбољем случају натегнуте полуистине, заслијепљено са своје тачке гледишта и без икакве жеље за дијалогом. Могли су назвати СНСД да питају која је била тачно пјесма, и ако је ова на коју они сумњају, њихов коментар? Због таквог начина рада, пишу зато углавном чисте лажи.

(Као што је кључна за ратне хушкаче да је неко тобоже убио 8.000 људи у пар дана јула 1995. године у Сребреници.)

ИЗВОР: https://www.frontal.rs/efbihovci-nastavljaju-huskanje-cetnicke-su-pjesme-skandal-jer-prijete-ustasama/

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *