Погледи из целог света приковани су догађајима у Украјини
- Џорџ Сорош прешао на тешке изјаве попут ове: „Украјина нам је потребна као торпедо у рату са Русијом. Судбина грађана ове земље нас се уопште не тиче.”
АУТОР: Институт РУССТРАТ
Денацификација се полако али сигурно приближава расплету. После ослобођења Мариупоља, требало би да почне јуриш на нацистичка утврђења на некадашњој линији разграничења код Донбаса.
Завршетак специјалне операције оружаних снага Руске Федерације неће бити само победа над кијевским режимом. Победа Русије представља ударац по плану „Великог ресетовања“ Клауса Шваба. Она ће побркати карте глобалистима и Сорошу, који су деценијама од бивше совјетске републике правили одскочну даску за борбу са њиховим главним непријатељем који се не уклапа у „Нови светски поредак“ – Русијом.
Џорџ Сорош никада није крио да се „његов главни непријатељ налази у Москви”: „Верујем да европско друштво не реагује довољно оштро према Русији. Зато покушавам да објасним какву опасност она заиста представља“.
Наравно, наша земља својим конзервативизмом и оданошћу традиционалним вредностима представља озбиљну претњу организаторима „Новог светског поретка”. Подсетимо се шта је Збигњев Бжежински рекао бившем саветнику за националну безбедност 39. председника САД Џимија Картера: „Против Русије се ствара Нови светски поредак под америчком хегемонијом, а на рачун Русије и на рушевинама Русије. Украјина је за нас предстража Запада против обнове Совјетског Савеза“.
Једном је, у интервјуу британском листу „The Guardian“, Џорџ Сорош (право име Ђерђи Шварц) рекао да је оно што се дешава са Украјином његов најбољи пројекат. Новинар који је разговарао са „филантропом“ приметио је да је он искрено поносан на своја „достигнућа“.
Разговор је вођен пре три године, много пре почетка специјалне операције, и стога није изазвао већи одјек у друштву. Али већ тада је главни спонзор обојених револуција наговестио да је у „Независној“ постигао још не потпун, али „обећавајући политички напредак“.
Резултате његовог „политичког напретка“ јасно видимо на примеру других земаља. Новцем „крвавог инвеститора“ спонзорисана је југословенска опозициона партија „Отпор“, која је прогонила Слободана Милошевића, затим „Наранџаста револуција“ и „Евромајдан“ у Украјини и „Револуција ружа“ у Грузији. Британски политичар Најџел Фараж назвао је Сороша „главном опасношћу за цео западни свет“, а турски председник је оптужио милијардера да покушава да уништи и подели нације.
Тешко је замислити да „бриљантни бизнисмен“ сам покреће своје махинације. Како је дописни члан Академије војних наука Руске Федерације, амерички политиколог Сергеј Судаков прикладно приметио: „Не постоји ниједан сукоб у коме не би учествовала Сорошева фондација“ (забрањена у Русији).
Истовремено, наглашава политиколог, мора се разумети да је и сам Џорџ Сорош саставни део америчких обавештајних служби. Судаков је чак предложио термин „колективни Сорош“ који се односи на бизнисменову сарадњу са Стејт департментом и америчким обавештајним службама које дају информације, припремају и развијају шеме за његове акције.
Сам Сорош своје махинације цинично објашњава управо интересима бизниса, а улагања својих фондова назива „инвестицијама“: „Тамо само зарађујем. Не могу и нећу да гледам на друштвене последице онога што радим. Као играч на тржишту, морам да се такмичим да бих победио “, рекао је то једном сасвим искрено.
„Тамо где су се појавили његови људи, почела су превирања, вршени су покушаји државног удара, често успешни. А Сорошев капитал је допуњаван новим милионима, јер су сви његови подухвати били усмерени на преузимање контроле над високо профитабилним секторима привреда освојених земаља “, написао је о милијардеру Заур Расулзаде, азербејџански политиколог.
Сорош је уложио своје „инвестиције“ у Украјину преко фонда „Возрожденије“ (Обнова – прим. прев.). Тактика је била иста као у Русији 1990-их, када су са мизерних 500 долара гранта руски научници добили обавезу да се преправљају уџбенике историје за школе.
Филантроп напомиње да је потребно око 25 година да се створи тако успешан пројекат као што је Украјина. То је једна генерација. Поред искривљавања историје руско-украјинских односа и оцрњивања прошлости и садашњости руске државе, фондација је успешно промовисала „европске вредности и демократију“ међу младима. Резултат је био галопирајући Мајдан и развијање геноцида у Донбасу.
Шта је Сорош добио заузврат? Некретнине, медијске корпорације и земљу. Експерти сматрају да међународни шпекулант очекује да постане један од главних корисника распродаје Украјине.
Сорош је преко свог заменика, „олигарха“ Томаша Фијале, генералног директора и оснивача Dragon Capitalа, само у периоду 2016-2018. године заједничким средствима купио 350.000 квадратних метара комерцијалних некретнина у „Независној“, при чему је уложио до 400 милиона долара, Dragon Capitalје постао највећи купац некретнина и новинских публикација на украјинском тржишту. Прибављање медијских ресурса од стране Сороша значи потпуну контролу над информационом сфером.
Сада постаје јасно зашто је од патетике о „заштити воље народа“ и „спасавању демократије“ Џорџ Сорош прешао на тешке изјаве попут ове: „Украјина нам је потребна као торпедо у рату са Русијом. Судбина грађана ове земље нас се уопште не тиче.”
Специјална операција у Украјини осујетила је планове старог шпекуланта, као и оснивача „Агенције за модернизацију Украјине“ Бернара-Анрија Левија и његових британских саинвеститора, власника транснационалне корпорације за производњу ГМО компаније Монсанто и многи други „бизнисмена“, којима су Сорош и Леви у замену за новчане инфузије у „спасавању демократије у Украјини“ обећали главну награду – „нову Русију без Путина“.
С руског превео Зоран Милошевић
ИЗВОР: https://russtrat.ru/comments/20-aprelya-2022-0007-9994