Велика вероватноћа директне војне интервенције САД у текућој блискоисточној кризи са циљем промене режима у Ирану
- Са своје стране, The Times of Israel, позивајући се на високог израелског званичника, признаје да су „Израел и САД последњих дана водили велику кампању дезинформације како би уверили Иран да напад на његове нуклеарне објекте није неминован“.
- Према речима тог званичника, „Доналд Трамп је активно учествовао у овој превари и био је упознат са војном операцијом још одлуке премијера Бењамина Нетањахуа да се напад изврши у понедељак“.
- Наводна Трампова изјава из „драматичног“ разговора са Нетањахуом да напад треба да буде одложен док трају преговори, која је преплавила медије, била је — „потпуна лаж“
АУТОР: Дмитриј Минин
Став председника САД по многим питањима често се назива дволичним, али када је реч о разбукталом иранско-израелском рату, он већ излази из тих оквира и с правом заслужује ознаку „вишеслојног“. Трамп у једном наступу може да изнесе не две међусобно искључујуће изјаве, већ три-четири, па и више. Он истовремено назива поступке Израела у елиминацији иранских лидера „правилим“, али тражи да се не убије врховни ајатолах Али Хамнеј; прети да ће сам задати „монструозан“ ударац Ирану, а уједно позива обе стране да обуставе борбена дејства; разматра како би израелски удари „могли убрзати постизање споразума“, а истовремено изражава наду у њихов престанак; са циничном иронијом помиње да су неки од иранских преговарача око нуклеарног споразума већ убијени, а преостале позива да обнове прекинуте разговоре – с очигледном намером да им уручи амерички ултиматум. Трамп се буквално заклиње да САД нису помагале Израелу у његовим акцијама и да не намеравају да нападну Иран, али истовремено шаље у регион значајна појачања, даје Нетанјахуу одрешене руке за допуну наоружања и активно се организационо припрема за могуће укључење у израелске операције. Чак је и пре времена напустио, по његовим речима, „бескорисни“ самит Г7 у Канади како би сазвао Савет за националну безбедност САД ради расправе о могућем уласку америчке војске у рат.
У разговору са новинарима пре одласка на самит Г7 у Канаду, Трамп је изјавио да су, по његовом мишљењу, „шансе за споразум велике“, али да „понекад морате да се борите“. На питање да ли је тражио од Израела да обустави ударе на Иран – одбио је да одговори. На питање да ли ће САД наставити да подржавају израелску кампању, одговорио је: „Да“.
Шта је то – посебна политичка тактика Трампа у духу његове „вештине склапања послова“, или посебан психолошко-политички поремећај који његови противници већ не називају „биполарним“, већ – у складу са духом времена – „мултиполарним“? Уосталом, „лудим“ Трамп назива управо оне који га позивају на уздржаност у иранско-израелском сукобу. Као, на пример, свог бившег блиског савезника, а садашњег противника, Такера Карлсона са Fox News-а. „Луд“ му је постао, мада из других разлога, и некадашњи истомишљеник, уједно и главни финансијски донатор – Илон Маск. Уопште, уместо Беле куће – као да су то „Бели стубови“, судећи по речима њених станара и посетилаца.
Када је реч о реалној политичкој линији Трампа, укључујући блискоисточну политику, о њој свакако треба судити не по речима, већ по делима. А она показују, у чему су практично сви сагласни, да без његовог одобрења и активне војно-техничке подршке, макар и без директног учешћа, Нетанјаху не би био у стању да спроведе садашњу операцију. У прилог томе говоре бројне чињенице – од пребацивања у Израел до 20 хиљада ПВО ракета пред сам напад, укључујући и из Украјине, до доделе додатних танкера-авиона KS-135, без којих израелска авијација једноставно не би могла да стигне до Ирана, да и не говоримо о достави података са сателитске извиђачке службе. А када је реч о одбијању иранских противудара на Израел, америчке оружане снаге у потпуности су укључене – што само по себи представља не само индиректно, већ интегрално учешће у рату.
Штавише, ирански званичници признају да су упали у стратешку замку коју су им свесно поставили Трамп и Нетанјаху. У Израелу се, уз одређену дозу подсмеха и хвалисања, с тим сасвим слажу. Сама ова прича веома је поучна за остатак човечанства и актуелна у бројним другим ситуацијама и жариштима данашњице – како не би били затечени „изненађењима“ која су у ствари пажљиво припремљени амерички маневри.
Високи ирански званичници признали су за The New York Times (NYT) да је Иран, иако је знао да се Израел припрема за могући напад на његове нуклеарне објекте, веровао да Тел Авив неће предузети такав корак док су нуклеарни преговори са САД још увек у току. Техеран је очекивао да до шесте рунде америчко-иранских преговора, заказаних за 15. јун у Оману, неће доћи до било каквих напада. Према наводима NYT, Иранци су сматрали да су извештаји о надолазећој израелској претњи само пропаганда којом се покушава изнудити уступке у преговорима око нуклеарног програма. Званичници су навели да је самозадовољство можда довело до тога да се не предузму планиране мере предострожности у случају израелског напада. На пример, уочи напада, високи војни команданти остали су у својим приватним домовима уместо у склоништима, што је Израелу омогућило да их убије — укључујући и команданта Револуционарне гарде Хосеина Саламија и начелника Генералштаба оружаних снага Мохамеда Хосеина Багерија.
Са своје стране, The Times of Israel, позивајући се на високог израелског званичника, признаје да су „Израел и САД последњих дана водили велику кампању дезинформације како би уверили Иран да напад на његове нуклеарне објекте није неминован“. Према речима тог званичника, „Доналд Трамп је активно учествовао у овој превари и био је упознат са војном операцијом још одлуке премијера Бењамина Нетањахуа да се напад изврши у понедељак“. Наводна Трампова изјава из „драматичног“ разговора са Нетањахуом да напад треба да буде одложен док трају преговори, која је преплавила медије, била је — „потпуна лаж“.
„Иран поседује неоспориве доказе да америчке трупе подржавају војне нападе израелског режима на Исламску Републику“, изјавио је министар спољних послова Абас Аракчи.
У „замлаћивању“ и скретању пажње посебно се истакао представник америчког председника, Стив Виткоф — типичан пример изреке „Мека постеља, а лоше се спава“, што, узгред, подстиче на пажљивије сагледавање његове улоге и у украјинским догађајима.
Управо је он убеђивао иранске саговорнике да, док воде преговоре са њим, немају чега да се плаше, и предлагао им је да што пре одрже следећу рунду преговора у Оману. Трамп је изјавио да САД и даље планирају да наставе нуклеарне преговоре са Ираном, али да није сигуран да ће до њих заиста доћи.
Поред тога, појављују се информације да САД, заједно са Израелом, више не желе да се ограниче само на ирански нуклеарни програм, већ намерно теже промени режима у тој земљи. Тако је Politico објавио да је, упркос ранијем распуштању познатог америчког субверзивног медија „Глас Америке“ (VOA, означен као страни агент у Русији), у Вашингтону донета одлука о обнављању персијског програма на том каналу. Његових 75 запослених, који су били отпуштени за време Трампове администрације, хитно је враћено на посао. Није тешко претпоставити који ће им задаци бити додељени.
„То само показује колико је администрација идиотска, узимајући у обзир шему отпуштања и поновног запошљавања, што је Американце коштало ко зна колико милиона долара“, рекао је један од запослених у VOA, који се налази на административном одсуству, под условом анонимности. – „То је право проневеравање новца, расипништво и злоупотреба.“
Истовремено, унутар саме Америке Трамп се суочава са растућим отпором могућем увлачењу земље у нови рат. Проћи кроз Сенат са дозволом за његово вођење изузетно је тешко. Демократе су по дифолту против, а чак и међу републиканским сенаторима, према неким изворима, скоро две трећине подржава наставак нуклеарних преговора са Ираном и противи се уласку у рат.
Тако „луди“, како га назива Трамп, Такер Карлсон у својој опозицији Трамповој политици у актуелној кризи нимало није усамљен. Вероватно ће Трамп наставити своју политику индиректне подршке Израелу, што му омогућава да заобиђе процедуре у Сенату, али ће то свакако оставити негативан утицај на његов углед.
Уопште, Трампово обећање да ће окончати све сукобе на планети за сада је резултирало само ширењем постојећих жаришта и појавом нових. Колико год он истицао своју тежњу ка „миру у свету“, Америка под његовим вођством поново скреће на стару, добро познату путању.
Како у својој колумни за NYT пише директор програма за Блиски исток у Defense Priorities, Келанич: „Господин Трамп се често хвали тиме да током свог првог председничког мандата није започео ниједан нови рат. Тај рекорд вреди сачувати као политичко наслеђе. Он мора да одоли притисцима господина Нетањахуа и домаћих ‘јастребова’ како би избегao трагичне и непоправљиве последице.“
ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2025/06/17/mnogolichnaya-rol-ssha-v-irano-izrailskoy-voyne.html