- Долази велики удар на човечанство, хаос који се припрема да буде покренут на многим странама и пространствима Земље.
Имаћемо побуне људи који су се доселили из других земаља, са дивљим намерама према народима који су их примили. Велике државе су спремне и грозничаво се припремају за велики сукоб. Грчка улази у прелазно раздобље, као и читав свет. Пречиста Богородица ће својим божанским покровом заштитити целу ову земљу, јер ће метеж нанети штету. У Грчкој ће штету наносити и савезници. Данас живимо ради једног разлога: да православни хришћанин одбрани своје свето крштење, да одбрани и исповеди своју веру. Немојмо туговати. Знајмо да се све догађа ради добра човека, ради покајања и нашег спасења. Душа мора бити спремна у свако доба и у сваком тренутку, сваког минута, за свој одлазак из земаљског живота у Царство небеско, кроз редовну исповест, одлазак у цркву и свето причешће; кроз добра дела и покајање. Покајање је оно што ће спасити човечанство и покајање ће донети: „На земљи мир, међу људима добра воља“. Сада је већ све близу, јер се приближавају велики земљотреси. У почетку ће се догађати делимично, а потом на великим пространствима Земље. Лични бројеви и нове личне карте неће дуго потрајати — изненада ће се урушити. Ми се држимо свете благодати Божје.
- јул 2026. године
ПРВИ ДЕО
Како се ствари одвијају у данашњем свету, сада када владају немушти и брбљивци и изазивају све ове прилике, долази велики удар на човечанство. То је сав овај метеж који се припрема да буде покренут на свим странама и пространствима света. То је метеж који је дошао из земаља Истока, од људи који не познају православну веру. Он се припрема да изведе велике походе у православним земљама, али и на многим странама и пространствима света, који не знају шта се догађа и због чега су покренути сви ти људи — људи из других земаља, из земаља Истока, који су се доселили у земље које су их примиле.
Све оно што треба да дође сада је већ оствариво и може да се догоди. Почеће веома нагло и догађаће се у свету на местима на којима живи велики број људи. Имаћемо побуне, односно побуне миграната, али са дивљим намерама према другим народима, према народима који су их, наравно, примили.
Сви људи морају да схвате да је то дошло услед великог духовног нереда који постоји у читавом свету. Морамо да схватимо да ће тај неред створити сва ова зла.
Велика несрећа је у томе што истина није саопштена читавом свету. Управо је то проблем, као и чињеница да свет не прихвата истину лако, јер има друге послове, друге расподеле и, изнад свега, зато што се данашње човечанство удобно сместило у земаљском животу, у систему који нипошто није богоносан нити христоносан. Човечанство се удобно сместило у многим гресима, многим прогонима и неправдама људског живота. Све се то догађа усред угњетавања и зависти. Треба да знамо да све то делује кроз завист и да је духовна завист гора од убиства.
Дакле, данас у човечанству постоји толико велико посрнуће да би, када би то било допуштено, Земљу заиста задесио велики потоп. Међутим, то није допуштено и зато се догађају сви ови догађаји, како би благодат Божја уразумила човека и како би човечанство пошло једним путем — путем спасења човекове душе. У вези са свим оним што се данас догађа око човека, само мали број душа разуме шта се дешава.
После завршетка потопа Бог је обећао Ноју да више никада неће бити потопа. Управо зато што постоји то Божје обећање, а са друге стране, зато што су прилике које су у Нојево време биле узрок потопа присутне и данас на Земљи, Бог допушта да се одвајање кукоља од пшенице не изврши потопом, него на други начин. Зато је Бог онима који су то припремили допустио и побуне миграната.
Велики проблем је у томе што у човеку постоји много фанатизма. Фанатизам постоји код оних који не одлазе у цркву, али постоји и код оних који одлазе у цркву. Оно што постоји у човековом животу јесте велика крајност, потпуна крајност, која човека разара и душевно и телесно и духовно. Морамо да схватимо да су крајности опасне. Човеков ум, човекова душа и човеков дух морају да имају равнотежу и меру, морају да прихватају поуку, како би могла да дође благодат Свете Тројице и просветљење које свака душа прима својим светим крштењем. Оно што долази на Земљу никада се раније није догодило, јер је то за људски чинилац, за људску природу, за саму природу човека, веома тешко и заиста чудесно.
За човека који верује у благодат Свете Тројице, који верује у Владику, Господа нашег Исуса Христа и у Творца читавог васељенског света, у Светог Тројичног Оца и Бога нашег, који верује у Његову свету благодат и у спасење своје душе, све то не представља никакав проблем, јер он то очекује и трпи, нада се да ће се догодити — и догодиће се. Допуштено је да се догоди како би дошло до одвајања кукоља од пшенице.
Многе душе моле: одлагање, одлагање, одлагање, али видели сте куда одлагање води — у још више греха и у крајности, како у погледу духовног, тако и у погледу људског постојања човека на Земљи. У свему томе човек ризикује да изгуби своју душу, кроз живот и начин живота који сада постоји, као и кроз друштвени положај човека на Земљи. Једно се не памти: благодат, постојање и просветљење Светога Духа, просветљење Свете Тројице и постојање Оца, Творца и Бога нашег.
Треба да знамо да управо све то разара душу, распада је и спречава је да буде делатна и просветљена благодаћу Свете Тројице.
Велике државе спремне су за велики сукоб и грозничаво се припремају. Грчка улази у прелазно раздобље, као и читав свет. Грчка у овом тренутку не учествује, али ће се пред крај укључити. Сви ће издати земљу која се зове Грчка и сви ће је издати из једног разлога — ради свог положаја и новца.
Само је један њен заштитник — Владика, Господ наш Исус Христос.
И једна молитва покрива земљу која се зове Грчка. Његова мајка, Пречиста Богородица, пружа свој покров да би заштитила целу ову земљу, јер ће метеж нанети штету. Али земљи која се зове Грчка штету ће нанети и савезници. Управо то треба да знамо — да ће Грчкој сви окренути леђа.
Само Бог не окреће леђа Грчкој — Христос и наша Пресвета Богородица, као и целокупна војска Светог Тројичног Оца и Бога нашег. То ми, људи, морамо да схватимо. То морамо и да осетимо. Зато треба да се приближимо благодати Свете Тројице. Треба да очистимо свој ум и своје помисли. Треба да очистимо своју душу, како бисмо примали небеску радост и божански нектар од светог просветљења Светога Духа.
У свему ономе што долази, знајте да постоји једна заштита. Та заштита долази човеку који верује, трпи и каје се пред благодаћу Свете Тројице, Светог Тројичног Оца и Бога нашег. Та заштита долази човеку који верује у Васкрслог и Живог Владику, Господа нашег Исуса Христа, који воли и моли мајку читавог света и мајку Богочовека, Владике, Господа нашег Исуса Христа — Пресвету Богородицу.
Управо то треба да знамо у животу. Покајање је оно што ће спасити човечанство и покајање ће донети: „На земљи мир, међу људима добра воља“. Кроз човечанство ће проћи велики немир. Догађаји ће долазити у таласима, таласима, напредујући ка коначном врхунцу. Када се све буде довршило и када наступи коначни врхунац, догађаји ће бити муњевити.
Изнад свега, у овом великом очишћењу које долази на човечанство и у великом крвопролићу какво се никада раније није догодило у свету, бришу се греси који постоје на Земљи. То је један блесак Православља, како бисмо све душе на Земљи окусиле благодат Свете Тројице и како би сви народи пришли истинској вери, православној вери.
Од сада ће постојати догађаји који ће се одвијати делимично, односно у раздобљима, једно раздобље за другим. У завршним догађајима све ће долазити једно за другим. Биће муњевито. Један догађај ће смењивати други. Душе које се неће плашити, душе које имају смелости и разумеју величину и ток догађаја, душе које имају поверења у благодат Свете Тројице, у Светог Тројичног Оца и Бога нашег, у Владику, Господа нашег Исуса Христа, у нашу Пресвету Богородицу, у све свете архангеле, у наше светитеље и светитељке, душе које ће заволети постојање Божје и које воле постојање Божје — знајте да ће се спасти и остати у земаљском животу. Душе које се плаше, дрхте и говоре: „Аман, шта ћемо учинити? Јао, долази и тај догађај. Шта је ово што се догађа?“, које дрхте и страхују, те душе које не могу да издрже, отићи ће из земаљског живота у Царство небеско, како не би биле осуђене кроз догађаје које ће проживети они људи који остану на Земљи.
То треба да разумемо и осетимо — да Свети Тројични Отац и Бог наш захтева одлучност и смелост у испуњавању Његове свете воље. Он жели храбре људе који су одлучни у православној вери. Жели душе које ће сведочити Христа и исповедати Христа. Не жели душе које ће се управљати према користи и према ономе што нам одговара у човечанству. Жели јасне и чисте душе које ће исповедати, славити и разглашавати Његово свето име. Жели душе које могу да издрже жар, да издрже ватру, да издрже невоље и тешкоће, да свуда где иду и где се налазе исповедају Његово свето име, Његову свету славу и Његово свето постојање.
Жели храбре и одлучне душе које ће сада исповедати благодат Свете Тројице, које ће исповедати Васкрслог Владику, Господа нашег Исуса Христа, које ће исповедати нашег Творца и Створитеља, Светог Тројичног Оца и Бога нашег, исповедајући Оца, Сина и Светога Духа, Тројицу једносуштну и нераздељиву. Он жели да те душе на Земљи издрже и наставе богоносно и свето дело које благодат Свете Тројице даје ради ширења православне вере. Православни хришћанин не треба да очајава нити да тугује. Треба да трпи, да чека, да исповеда и, изнад свега, да буде стрпљив, јер кроз своје свето крштење има просветљење Светога Духа и благодат Свете Тројице.
Управо то треба да знате. Зато добијате и име по светитељима и светитељкама, по светом постојању војске и пратње Светог Тројичног Оца и Бога нашег.
Велики благослов је свето крштење. Велики благослов је исповедање вере, јер данас живимо ради једног разлога: да православни хришћанин одбрани своје свето крштење, да одбрани и исповеди своју веру. Управо то данашњи човек на Земљи треба да схвати. Добронамеран човек то разуме, док је природно да злонамеран човек, који не жели да се покаје, то не разуме.
Изнад свега, и Рај прима душе, али се многе душе губе и одлазе на страну пакла. Пут је један и јединствен и ви га познајете. Душа мора бити спремна у свако доба и у сваком тренутку, сваког минута, за свој одлазак из земаљског живота у Царство небеско, кроз редовну исповест, одлазак у цркву и свето причешће; изнад свега, кроз добра дела и покајање.
Човек без љубави у својој души не може да се покаје. Уколико његова душа и његово срце не стекну љубав према читавом свету и љубав према ближњем, та душа тешко долази до спасења. Она мора да има добру намеру како не би имала проблема. Душа која у себи носи мржњу, зверство и крајности духовног стања, која, дакле, није добротом усмерена према благодати Божјој, ствара велики знак питања, јер има духовне празнине. У њој не може да се настани Христос и она не може да постане престо Цара и Владике, Господа нашег Исуса Христа.
Чак и у часу светог причешћа те душе се узнемиравају и управо тада њихове духовне празнине постају још видљивије.
Душа мора да се припрема и да се бори за своју припрему, како би у себи имала доброту и добру намеру, како би се просветлила благодаћу Пресветога Духа и благодаћу Свете Тројице и како би могла да буде добар прималац Светога Духа. Сваки човек то мора да развија кроз молитву и покајање, са скрушеним срцем. Мора да се труди и бори како би достигао такво духовно стање.
Све сада напредује и видимо да се данас у човечанству онај ко жели да свој живот води онако како сам жели налази у потпуном нереду, безумној пометњи, у стању помаме и неравнотеже. То ће се убудуће ширити на свакога ко се духовно не исправља, на свакога ко није у благодати Свете Тројице, на свакога ко не прихвата Владику, Господа нашег Исуса Христа, на свакога ко не прихвата постојање Творца читавог света и на свакога ко не прихвата Светог Тројичног Оца и Бога нашег.
Видимо да се све разјашњава на начин који људски ум не може ни да замисли и видимо да се то разјашњење врши једним хируршким захватом који разуме само мали број душа. То је хируршки захват који врши благодат Светог Тројичног Оца и Бога нашег, јер је све ради добра човека, све је ради добра човекове душе и све је ради добра човековог постојања. Изнад свега, видимо како Бог воли човека, како га грли, како га уводи у своју свету благодат, колико је стрпљив, колико трпи и колико чека да би спасење људских душа дошло на Земљу и да би оне ушле у Царство небеско. Па ипак, многе душе и даље сумњају и настоје да оклеветају друге и наведу их на сумњу.
Многе душе не желе, многе душе свему противрече, а последице таквог противречења сада гледамо право у очи, видимо их сасвим јасно и пред собом, кроз начин на који човек живи са другим људима у земаљском животу. Нисмо схватили да су људи данас само привремено у човечанству и да морамо да се боримо за очишћење душе како бисмо ушли у Небеско царство светог и богоносног Раја. То свака душа мора да схвати и осети у себи, како би наступили спокојство, душевни, духовни и богоносни мир.
Бог је све уредио по једном поретку, да постоје ишчекивање и љубав, како би човек деловао у складу са путем спасења своје душе. Треба да знамо да све оно што долази човеку који нема покајања, човеку који следи сопствене жеље и сопствено „ја“, у свему томе стоји пред њим као огромна планина и његова душа се не осећа добро.
Човек који се каје, који долази до божанског покајања и кроз покајање следи благодат Светог Тројичног Оца и Бога нашег, биће миран, неће туговати нити ће се узнемиравати због онога што се догађа на Земљи и због свих догађаја који ће се збивати. Неће се узнемиравати они који желе божанско покајање и божанско спасење своје душе. Човек који се каје будиће се и освежавати благодаћу Духа и благодаћу Светог Оца, Светог Тројичног Оца и Бога нашег. То треба да схватимо — да се ствари сада већ крећу напред и налазе се на оштрици бријача. Сваки верник и сваки човек мора бити спреман за оно што долази.