ДЕПОПУЛАЦИЈА БЕСКОРИСНИХ ИЗЕЛИЦА

„Освајање још није завршено, а није завршен ни отпор освајању.“

(Хуан Адолфо Васкес, мексички философ, Juan Adolfo Vázquez Navarro, 1915-2011)

• Први писац који се бавио темом пренасељености нашег света и предлагао методе за ублажавање и отклањање ове невоље, био је енглески политички економиста и демограф Томас Роберт Малтус (Thomas Robert Malthus, 1766-1834).
• Главно Малтусово дело је „Есеј о популационом начелу“ („An Essay on the Principle of Population“, 1798), у коме заступа тезу да ће се становништво умножавати геометријском, док ће се средства за опстанак (у првом реду храна) умножавати тек аритметичком прогресијом, па ће то као последицу имати опште сиромаштво, глад и пропаст. 
• До 1826. године Малтус је продубио своје идеје и почео да проповеда геноцид као оптимално решење питања опстанка дела човечанства, прећутно сматрајући да је његов англосаксонски народ Богом одабран да влада планетом

АУТОР: Драган Р. Млађеновић

Такозвана „депопулација“ је полутајна акција коју глобалистичка „елита“ најбогатијих људи наше планете води већ више од сто година. Реч је о настојању ових охолих робовласника и умишљених „малих богова“ да драстично смање број људи на планети, јер ће на тај начин, како они сматрају, умањити и ублажити све невоље (сиромаштво, глад,  болести итд) које настају као последица глобалне пренасељености. О овој теми је већ било речи на неколико озбиљних и добро посећених сајтова.[1] Али како се о депопулацији  не говори ниуједној школи на свету, остаје нам да на овај начин утврдимо градиво ове изузетно важне лекције.

Први писац који се бавио темом пренасељености нашег света и предлагао методе за ублажавање и отклањање ове невоље, био је енглески политички економиста и демограф Томас Роберт Малтус (Thomas Robert Malthus, 1766-1834). Главно Малтусово дело је „Есеј о популационом начелу“ („An Essay on the Principle of Population“, 1798), у коме заступа тезу да ће се становништво умножавати геометријском, док ће се средства за опстанак (у првом реду храна) умножавати тек аритметичком прогресијом, па ће то као последицу имати опште сиромаштво, глад и пропаст. До 1826. године Малтус је продубио своје идеје и почео да проповеда геноцид као оптимално решење питања опстанка дела човечанства, прећутно сматрајући да је његов англосаксонски народ Богом одабран да влада планетом.[2]

Малтусове идеје су брзо нашле плодно тле, па их је свесрдно прихватио и енглески писац футуристичких романа Херберт Џорџ Велс (Herbert George Wells, 1866-1946). У књизи „Нескривена завера“ („The Open Conspiracy: Blue Prints for a World Revolution“, 1928), Х. Џ. Велс предвиђа како ће у Новом светском поретку (који он назива Новом републиком) вишак становништва или „бескорисне изелице“ (useless eaters), како их писац назива с пуно презира, бити темељно утамањен. Велс отворено препоручује геноцид и пише: „Људи Нове републике неће бити осетљиви на сучељавање са смрћу и на убијање… Имаће идеал по коме ће бити вредно убијати; попут Аврама, имаће веру за убијање и неће имати никаквих предрасуда у погледу смрти… Сматраће се, предвиђам, да одређени део људи постоји само захваљујући нечијој доброј вољи, сажаљењу и стрпљењу и то под условом да се не размножавају, а не видим никакав разлог који би био супротан предвиђању да неће оклевати да убијају када се та добра воља потроши… Сва та убијања ће се спроводити под једним опијатом… Ако се у законима будућности превентивна казна буде уопште примењивала, она неће бити убиство ни накажење тела… него добра, научно проузрокована бол“.[3]

Херберт Џорџ Велс

Велсова књига предлаже, дакле, методе за остварење света који ће стајати на основама научног напретка, света „уједињеног политички, друштвено и економски“ („politically, socially and economically unified“), а који ће створити темељно образовани и утицајни људи, и то може бити почетак и основа за „светску револуцију која ће радити на остварењу општег мира, благостања и делатности срећних људи“  („a world revolution aiming at universal peace, welfare and happy activity“), и која ће тако успоставити „светску државу благостања“ („world commonwealth“).[4]

Велсова утопијска визија остварења Светске државе благостања подразумева, дакле, истребљење односно геноцид (који „елита“ еуфемистички назива депопулацијом) свих „прекобројних“ људи на нашој планети, а такве „бескорисне изелице“ чине, према процени ове глобалистичке елите, око 85 процената светске популације.

Малтусове идеје и Велсове „научно утемељене“ препоруке су за данашњу глобалну (геноцидну) „елиту“ нека врста Библије и практичног приручника.

У време мира господари планете су „депопулацију“, тј. плански покољ „бескорисних изелица“ поверавали народним вођама које су сами постављали,  а бирали су их међу монструмима који су показивали највише безосећајности и крволочности. Тако су у Новом веку на власт довођени „касапи“ који су убијали неки своје, неки туђе народе, а они најбестијалнији и једне и друге. Поменимо оне по злу најпознатије: Робеспјер у Француској, Лењин и Стаљин у СССР-у, Черчил у британским колонијама, Хитлер у Немачкој, Павелић у тзв. НДХ, Тито у СФРЈ, Мао у Кини, Пол Пот у Камбоџи-Кампучији…[5]

Демографи Светске владе су 1980. године сва ова упутства за депопулацију преточили у агенду названу „Извештај глобал 2000“ (Global 2000 Report). Писање овог студиозно разрађеног геноцидног плана започели су десетак година раније (око 1970) чланови њиховог Римског клуба (Club of Rome), а част да га детаљно образложи и уобличи добио је 1980. године амерички правник Сајрус Венс (Cyrus Roberts Vance, 1917–2002), истакнути члан Светске владе. Венс је на око 800 страница (!) студиозно и детаљно изнео план депопулације светског становништва, према коме би за следећих двадесет година (од 1980. до 2000) тадашњих шест милијарди људи требало да се до 2000. године (отуда назив Извештаја „Global 2000“) сведе на половину, тј. на три милијарде. Тадашњи председник САД Џими Картер (James Earl Carter Jr., рођен 1924, председник САД-а од 1977-81) и тадашњи државни секретар Едвин Маски (Edwin Maskey) су у име Владе САД-а прихватили и одобрили спровођење плана.[6]

О судбини човечаства и о томе ко ће живети, а ко ће, као бескорисна изелица бити жртвован за добробит повлашћене мањине, одлучује уски олигархијски круг глобалистичке елите.

Џон Коулмен (John Coleman, рођен 1935), бивши агент британске обавештајне службе Ми6, објавио је књигу „Хијерархија завереника – Прича о Комитету 300“ (1992).[7] Тај моћни кружок је окупљао триста најутицајнијих личности из света политике, економије и бизниса, па их је др Коулмен назвао Комитет 300. Реч је о светској влади у сенци, чије чланове нико није бирао на демократским изборима, тако да они заправо не представљају никога. У предговору др Коулмен пише: „Док сам радио као професионални официр тајне службе често сам имао приступ врло поверљивим документима, али сам током службе у Анголи у Западној Африци, где сам био задужен за политичка истраживања, имао прилику да видим низ строго поверљивих докумената са неуобичајено очигледним садржајем. Љут и огорчен оним што сам тамо видео, кренуо сам на пут с којег од тада нисам скретао, с намером да откријем која је то сила која контролише британску и америчку владу, те њима управља.“[8] На крају књиге др Коулмен даје библиографију и попис свих тајних и јавних организација које контролише Комитет 300, односно Светска влада у сенци.

Мр Арна Шебаљ је у свом чланку „Попис 32 члана елите који подржавају и спроводе депопулизацију“ издвојила 32 члана ове мрачне владе у сенци и њихове расистичко-геноцидне ставове и изјаве; ево три карактеристичне изјаве:

Princ Phillip, супруг краљице Елизабете II и суоснивач Свјетског фонда за дивље животиње: „У случају да се реинкарнирам, желио бих се вратити као смртоносни вирус, како бих нешто допринио рјешавању пренасељености.”

Jacques Cousteau: „Да бисмо стабилизирали свјетску популацију, морамо елиминирати 350 000 људи дневно. Ужасно је то рећи, али једнако је лоше и то не рећи.”

Pentti Linkola, фински стручњак за очување животне средине, је изјавио:  „If it were a button I could press, I would sacrifice myself without hesitating if it meant millions of people would die.“ („Ако би постојало дугме које могу да притиснем, жртвовао бих се без оклевања ако би то значило да умру милиони људи“).[9]

После оваквих изјава намеће се питање:

Нису ли све ванредне ситуације и панике изазване вирусима грипа које преносе птице, свиње, шишмиши и мајмуни, у служби депопулације бескорисних изелица?

НАПОМЕНЕ:

[1] https://balkanskageopolitika.com/2020/09/25/slovo-o-istrebljenju/;

[2] Драган Р. Млађеновић, Тајна безакоња – увод у историју антихришћанске завере, Београд, 2010, стр. 293.

[3] Драган Р. Млађеновић, Наведено дело, стр. 293–294.

[4] H. G. Wells, The Open Conspiracy: Blue Prints for a World Revolution, New York, 1928, pp. 28 & 44.

[5] Драган Р. Млађеновић, Наведено дело, стр. 295–296.

[6] Драган Р. Млађеновић, Наведено дело, стр. 295.

[7] Др Џон Колман, Хијерархија завереника – Комитет 300, превео Срђан Сератлић, Београд, 2006.

[8] Др Џон Колман, Наведено дело, стр, 9.

[9]https://borbazaistinu.rs/popis-32-clana-elite-koji-podrzavaju-i-sprovode-depopulizaciju-zlocinci-godinama-sve-planiraju-a-mi/