Дугогодишњи јавашлук на Факултету за специјалну едукацију и рехабилитацију (ФАСПЕР) се не решава

 

  • „Научни допринос“ професорке Симић – Јовановић огледа се и у томе што је као шефица катедре успела са факултета да отера два доктора наука, док трећег „покушава“ пуне три године
  • Накнадно се открило да рад Надице Симић Јовановић и групе аутора никада није објављен у Српском архиву за целокупно лекарство, већ да је потврда коју је предала била лажна.
  • Симић Јовановић је на Медицинском факултету у Фочи стално запослена, као шеф катедре, што је у супротности са свим правним прописима како Републике Србије тако и Републике Српске
  • Универзитет у Београду и ректор Иванка Поповић ћуте на ове крупне незаконитости и неморал

 

 АУТОР: Петар Соларић

После низа проблема на многим факултетима Београдског универзитета, а и самом Универзитету, у јавности је испливао и дугогодишњи јавашлук на Факултету за специјалну едукацију и рехабилитацију (ФАСПЕР), бивши Дефектолошки факултет.

Нагомилани проблеми су кулминирали Одлуком Уставног суда Републике Србије, којом су поништене поједине одредбе Статута ФАСПЕР-а.

 

ФАСПЕР сам измишљао нове научне области

Наиме, у Статуту су супротно Закону о високом образовању и Правилнику о научним областима Националног савета за високо образовање „измишљене“ две нове научне области Логопедија и Дефектологија. На овај начин ФАСПЕР је уз сагласност Универзитета у Београду, преузео надлежности Националног савета за високо образовање, који је једини надлежан за утврђивање нових научних области.

Мотив за овакав поступак је да се од стране руководства Факултета успостави апсолутна контрола будућих избора за наставно особље од сарадника у настави до редовних професора, по принципу избора само послушних кадрова.

Због неподношљиве ситуације факултет су напустила три доктора наука Гордана Чолић, Ивана Шеховић, Марина Лепојевић, као и асистент Марија Стојановић, док се др Јадранки Оташевић спрема отказ о чему су медији у Србији већ писали.

Надица Симић Јовановић је извршила и врши бројне злоупотребе

Невероватно је, али је истинито да су управо доктори наука који су напустили Факултет имали добре референце, испунили су услове за изборе у виша звања, а поједини од њих су радили на Факултету више од петнаест година и имали далеко боље референце од професора који су требали да их бирају у виша звања.

Према нашим сазнањима један од иницијатора ових проблема је бивша шефица катедре проф. др Надица Симић–Јовановић, која је супротно свим законским прописима била шеф катедре више од деценију.

Поменута професорка је за време мандата деканице Снежане Николић 2016. године незаконито изабрана по ко зна који пут, за шефа катедре. Све је ово учињено супротно одредбама Статута ФАСПЕР-а у коме се каже: „шеф катедре бира на период од три године са могућношћу још једног поновног избора.

                           Снежана Николић незаконито бирана за шефа катедре, као декан вршила многе незаконите радње

Ко је конфликтна професорка Симић–Јовановић

Надица СимићЈовановић важи за веома конфликтну личност на факултету, али се њено понашање толерише јер је „задужила“ деканицу Николић, са „сигурним“ гласовима са Одељења за логопедију, приликом избора за декана.

„Научни допринос“  Симић-Јовановић огледа се и у томе што је као шефица катедре успела са факултета да отера два доктора наука, док трећег „покушава“ пуне три године.

Иначе проф. др Надица Симић-Јовановић је током поступка избора у звање редовног професора више пута одбијана на Универзитету у Београду управо због неистинитог приказивања научних резултата.Њен избор за редовног професора је трајао од 2008 до 2011. године.

О стању науке у Србији говори и чињеница да ниједна иституција није дала одговор на питање: Какав је радно-правни статус уважене професорке у овом периоду? Она није изабрана у више звање, нити реизабрана у постојеће.

Први избор у звање редовног професора започео је 2008 године. Том приликом Сенат Универзитета у Београду је одбио избор у звање, јер су у Извештају Комисије научни резултати били нетачно приказани. Те, уместо да се тада поменутој професорки изрекне макар етичка осуда због лажног приказивања научних резултата, предмет је заташкан на факултету, а професорка је сачекала три године да се све заборави и поново започне процедура за избор у звање редовног професора.

Како је професорака Симић–Јовановић  “стварно” изабрана у звање редовног професора?

Други избор у звање редовног професора Надица Симић – Јовановић је остварила 2011. године достављајући фалсификовану потврду да ће рад Мирјане Петровић Лазић, Надице Јовановић Симић, Снежане Бабац, Наде Доброте из  (2010) под насловом „Акустичка и перцептуална анализа гласа и ефикасност фонохирушке интервенције“, бити објављен у часопису Српски архив за целокупно лекарство, Београд. То је висококатегорисан научни часопис међународног значаја, и да тада потврда није призната од стране Универзитета у Београду, Надица Симић-Јовановић не би испунила формални услов и не би била изабрана у звање редовног професора.

Кривотворења и обмане Симић-Јовановић

Међутим, накнадно се открило да овај рад никада није објављен у Српском архиву за целокупно лекарство, већ да је потврда била лажна. С обзиром да овај рад није ни деценију после објављен злобници би рекли да никада није ни написан.

                             Факултет у Фочи: Симић Јовановић у радном односу на два места, мисли да јој је све дозвољено…

 

Када је цео случај доспео у јавност на захтев једне од ауторки спорног рада Српски архив је издао потврду да рад никада није објављен у овом часопису.

Симић–Јовановић важи као неко ко на факултету гаји «специјалне и пaралелне везе» са Републиком Српском. Она је у сталном радном односу са ангажовањем од 50% на Медицинском факултету у Фочи.

Она је на поменутом факултету стално запослена, као шеф катедре за сурдологију и логопедију, што је у супротности са свим правним прописима како Републике Србије тако и Републике Српске. Ово је познато деканици Николић која је такође ангажована на овом факултету. Зато ништа и не предузима!?

Све ово указује на „интелектуални“ ниво функционисања „танте за манте“ и огромну корупцију и непотизам на факултету, где су најважнији хонорари и добре синекуре.

Зашто Универзитет и ректорка ћуте

 

Поједини од чланова Савета ФАСПЕР-а су обавестили Универзитет о стању на овом факултету. Међутим, Универзитет ћути, ректорка Иванка Поповић не предузима ништа, на незаконите одредбе Статута ФАСПЕР-а, на измишљање научних области, на фонд часова наставника који је и три пута већи од дозвољеног, на дупле радне односе, на незаконите продужетке наставницима који су испунили услове за одлазак у пензију…

Ректорка Иванка Поповић уместо енергичних мера у заштити угледа Београдског Универзитета не предузима ништа

Својеврсно правно насиље Универзитет је демонстрирао када је након Одлуке Уставног суда, дозволио да се расписују конкурси и бирају наставници на основу одредаба Статута за које је овај суд рекао да нису у складу са Законом о високом образовању.

До када ће Универзитет ћутати не знамо… али до завршетка конкурса за избор ректора сигурно. Сваки глас је битан, па и глас деканице Снежане Николић која је по писању медија незаконито изабрана на ову функцију.

И док је стање у академској заједници овакво Шангај је далеко, а напредак на Шангајској листи (списак водећих светских универзитета) готово немогућ.


ИЗВОР https://izmedjusnaijave.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.