- Закон какав још од 1938. постоји у Америци најављиван је ове године у Републици Српској и Црној Гори, а може ли Србија да га усвоји?
АУТОР: Теодора Костић
Сва удружења и непрофитне организације које у претежном делу финансирају или на други начин помажу друге државе, њихови органи, међународне и стране организације, страни држављани или регистроване невладине организације које се финансирају из иностранства – биће регистровани као страни агенти, стоји у предлогу Закона о регистру агената страног утицаја.
Овај предлог предали су јуче у скупштинску процедуру посланици Покрета социјалиста.
По принципу „свако се чеше тамо где га сврби“, на ову вест реаговао је председник Покрета слободних грађана Павле Грбовић наводећи да би „Вулинови посланици да ислеђују агенте страног утицаја у Србији“.
„Пазите шта желите, можда вам се и оствари. Уколико сте заборавили, и Русија је страна држава“, поручује Грбовић.
Вест о предложеном закону Радио Слободна Европа пренео је посебно истичући да су предлагачи посланици странке „чији је оснивач проруски потпредседник Владе Србије“ Александар Вулин.
А, шта кажу посланици Покрета социјалиста?
Ко ради из убеђења, а ко спроводи стране пројекте
Квалификација да смо проруски може да буде симпатична, али није истинита, ми смо пре свега просрпски, каже за РТ Балкан посланик Ђорђе Комленски, један од предлагача закона.
О онима који критикују потезе странке којој припада каже да прате принудну управу из Брисела, те да би требало да требало да се замисле, као и они који их прате.
Говорећи о самом предложеном закону, Комленски истиче да очекује од већине грађана Србије да разумеју разлоге за доношење оваквог закона.
„Крајње је време да се неке ствари јасно одсликају. Ако узимате новац од странаца за одређене пројекте, онда када те пројекте спроводите у Србији, мора да буде јасно означено ко вам је финансирао такав пројекат, да би неко био свестан да је то начин на који нека друга страна, инострани финансијер, држава, влада, појединац покушава да утиче на стварање одређеног јавног мњење у Србији, какав год интерес био“, појашњава наш саговорник.
Закон предвиђа и новчане казнене мере, али Комленски напомиње да закон не предвиђа никакву забрану, већ само обавезу да јасно назначите ко вас финансира на основу чега онај ко вас прати може јасно да схвати „одакле ветар дува“.
„Они који не раде супротно уставу, закону и не угрожавају интересе Србије у том смислу, неће трпети никакве санкције осим што ће имати обавезу да на штампаном материјалу означе свој статус, а статус је – агент страног утицаја“, каже Комленски.
На питање какве реакције очекује од Запада, Комленски одговара да их то не интересује.
„Нас не интересује да ли је закон усклађен са правилима и прописима Европске уније – ово је Република Србија. Верујем да ће најбурнија реакција бити управо од оних који највише зла желе и наносе Србији“, закључује Комленски.
Ако закон буде усвојен, сматра посланик, биће јасно ко нешто ради из личних убеђења, а ко нешто ради јер је добио новац за пројекат.
„Овим би се спречило и прикривање порекла новца из невладиних организација тако што једна добије средства, па их пребаци другој, а она трећој да би им се замео траг“, појашњава Комленски.
Посланик Торбица наводи да се у домаћој јавности већ дуже времена води „јалова расправа о потреби веће транспарентности рада невладиног сектора“.
Како каже, поражавајућа је чињеница да у Србији постоје и несметано делују удружења која отворено раде против државних и националних интереса.
„Државу су нам преплавили разноразни професионални активисти који се уз енормне накнаде страних налогодаваца боре за све осим за интересе сопствене државе и својих сународника. У циљу даљег спречавања оваквог деловања предлажемо темељну измену законске регулативе финансирања невладиног сектора“, наводи он.
Сматра да је неопходно донети закон попут ФАРА закона у САД из 1938. године, како би се регистровала сва удружења која се претежно финансирају из иностранства, а својим активностима покушавају да утичу на доношење одлука од стране државних органа.
ИЗВОР: РТ Балкан