• Утемељивач велике Русије, генијални али и како предања кажу окрутни руски император Иван Васиљевич Грозни био је природни наследник српског престола, имао је српске претке по оцу, а бака по мајци му је била Ивана Јакшић.

Приредила: Тамара Ћаласан

Утемељивач велике Русије, генијални, али и како предања кажу окрутни руски император Иван Васиљевич Грозни био је природни наследник српског престола, имао је српске претке по оцу, а бака по мајци му је била Ивана Јакшић. 

По мушкој линији, „баба по оцу Ивана Грозног, Софија Палеолог, била је чукунунука деспота Дејана и Теодоре Немањић, сестра цара Душана“, а „посредно преко Немањића, Иван Грозни се генеолошки може повезати и са Лазаревићима-Бранковићима, јер је кнегиња Милица (у монаштву Евгенија), супруга кнеза Лазара, била кћер кнеза Вратка, праунука великог кнеза (и дукљанског краља до 1208) Вукана, рођеног брата краља Стефана Немањића (Првовјенчаног)“

На главном Кремаљском тргу у Москви, једна преко пута друге уздижу се двије предивне цркве, Успенска и Арханђелска.

Успенска црква посвећена успењу Пресвете Богородице, сматра се једном од најзначајних цркви у Русији, јер су у њој крунисани сви руски цареви. И након што је император Петар Велики премјестио царску резиденцију у Петроград, данашњи Санкт Петербург, тако што је основао тај град 1703. године, указом је оставио да се крунисања и даље врше у Кремљу у Успенској цркви.

Преко пута ове велелепне цркве, налази се Арханђелска црква, посвећена Арханђелу Михаилу, у којој се налази 54 гробнице руских царева и кнежева.

Архангелски сабор је капела са 46 књажевских гробница Московских Великих Кнежева и Царева (од укупно 54 гробнице у храму), почевши од Ивана Калите и завршно са Иваном Алексејевичем, братом Цара Петра Великога. После преноса престонице из Москве у Петроград, у Архангелском сабору Московског Кремља нико више није сахрањен.

По предању, први дрвени Архангелски сабор међу зидинама Московскога Кремља, на месту данашњег, саградио је још 1247-1248. године, Михаил Хоробрит, брат светог благовјерног кнеза Александра Невског. И његов рођак, књаз Данило, родоначелник династије Московских кнезова, био је сахрањен покрај јужног зида тога храма. Његов син, велики Иван Калита, у знак благодарности Господу због избављења од неродице жита, саградио је 1333. године нови, камени Архангелски храм. Москва је неколико пута горела и храм је био оштећен, па 1505. године Иван Васиљевич на темељима старог храма, почиње изградњу новог.

Оно што је посебно интересантно за нас Србе, јесте то да се у овом јединственом храму-капели налазе и иконе светог Симеона Мироточивог, светитеља Саве и кнеза Лазара.

Арханђелска црква у Кремљу

Те иконе се налазе у дијелу који се односи на владарске претходнике цара Ивана Грозног (када је храм и иконописан, касније су следиле неколике велике рестаурације). И у том дијелу, међу владарским претходницима Цара Ивана, налазе се четири иконе које директно не припадају руској владарској лози. То су Михаило VIII Палеолог, Свети Симеон Мироточиви, Свети Сава и Свети кнез Лазар.

И онда долазимо до једног нестварног податка, као одговор на питање, одакле у оваквом храму, иконе наших светитеља, а то је да руски цар Иван Грозни био природни наследник српског и византијског престола. 

Наиме, млади српски историчар Дејан Танић, како су прије пар година писале „Новости“ бавио се генеолошким поријеклом цара Ивана Грозног и утврдио да је он имао српске претке по трострукој линији. По мушкој линији, „баба по оцу Ивана Грозног, Софија Палеолог, била је чукунунука деспота Дејана и Теодоре Немањић, сестра цара Душана“, а „посредно преко Немањића, Иван Грозни се генеолошки може повезати и са Лазаревићима-Бранковићима, јер је кнегиња Милица (у монаштву Евгенија), супруга кнеза Лазара, била кћер кнеза Вратка, праунука великог кнеза (и дукљанског краља до 1208) Вукана, рођеног брата краља Стефана Немањића (Првовјенчаног)“.

Ако је ово српско поријекло Ивана Грозног било мање познато, јер је дошло преко византијских коријена, оно по мајчиној линији многима је знано већ одавно: његова баба по мајци била је Српкиња Ана Јакшић, „кћер војводе Стефана Јакшића, који се налазио у служби мађарског краља Матије Корвина, а унука војводе Јакше, родоначелника ове знамените српске породице“.

Ана Глински (Јакшић) имала је и веома значајну улогу у васпитању малог Ивана Васиљевича. Пошто је он рано остао без оба родитеља, Јелене и Василија, бригу о њему преузела је баба по мајци и она га је, сасвим је извјесно, упознала са српском традицијом.

Цар Иван је у многим приликама потврдио своју наклоност према Србима. Посебно су занимљиви његови односи са хиландарским братством, а први његов сусрет са светогорским монасима догодио се 1550. године. „Тада су у Москву стигли игуман хиландарски Пајсије и још тројица монаха. Они су молили цара Ивана да их узме у заштиту од Турака и заустави отимање манастирске имовине.“

Цар Иван Грозни је одмах после ове посјете, због Хиландара и руског манастира св. Пантелејмона, упутио писмо Сулејману Величанственом, у којем је од турског султана тражио да узме у заштиту ова два манастира. То је био први дипломатски контакт двије силе на овом нивоу!

О Ивану Грозном као руском императору, који није без неке понио надимак, ћемо неком другом приликом, овдје смо осврт дали на још једну од мноштва спона између српског и руског народа и духовности, који дише и развија се вијековима као један истовјерни народ, а Русија је одувијек била наша велика и моћна заштитница.

Аутору ових редова који је још опијен чудесном Русијом, остаје жал, што није могуће сликати унутрашњост Кремаљских цркава, те остаје да драги читаоче, првом могућношћу посјетиш Кремљ и прелијепу и бајковиту Русију.

Текст је први пут објављен 2019. године

ИЗВОР: https://www.in4s.net/da-li-ste-znali-ivan-grozni-bio-je-prirodni-naslednik-srpskog-prestola/

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *